Blog

Brexit i (Ne)Moć Jezika

Rate this item
(0 votes)

Ovih dana se pisac u meni čudno oseća u Velikoj Britaniji. Šta znači pisati u vreme zahuktalih nacionalnih previranja? Imati svoj glas, koristiti ga slobodno. Privilegija i odgovornost. A šta znači nemati ga. I da li moć jezika da povredi i isceli je tolika da će ga na kraju lišiti slobode. "Ako se osećaš predugo i duboko ignorisanim onda će tvoj pokušaj govora skoro uvek biti divljački, a ne dostojanstven." (Martin Shaw, mitolog, pisac, pripovedač) Poznajem taj osećaj jako dobro. Bila sam glasna i bila sam nema; divlja i dostojanstvena. Sećam se svojih prvih spisateljskih koraka. Pokušaja da dam svom unutrašnjem nemiru glas. Bila je to kratka priča o nemoj operskoj pevačici. Volela sam ideju da jedan zapostavljeni, ranjeni glas nađe spas u visokim notama. Što se same priče tiče, daleko je bila od belles-lettres. Pa me zato i zbunilo da je jedina kritika koju sam dobila od kolega pisaca-početnika bila kako je priča uvredljiva nemim ljudima. Prvi put sam se susrela sa mogućnošću da moje kreativno piskaranje može da uvredi nekoga. Kakva ironija!, pomislila sam u sebi - moj izbor reči, baš ta reč "nema" je kao lekovit izvor napajala moje presahnulo grlo. Moju ranu. Nakon ovog iskustva godinama sam tražila način da koristim jezik u svoj njegovoj isceliteljskoj moći a da u isto vreme tim aktom ne upalim tuđe rane. Za sada najbolji način mi je da govorim samo o sebi i za sebe. U svoje ime. Da moj jezik služi samo meni. I samo mene može da povredi. I isceli. (Naravno da je ovo je mnogo lakše reći nego uraditi, ali je jedini kriterijum kojim sam bila spremna da se merim.)

Dnevnik muzičkog eklektika (1)

Rate this item
(0 votes)

U ovom serijalu pisaću komentare o muzici koju slušam u trenutku slušanja. Bez naknadne pameti, bez previše promišljanja i kalkulisanja, bez čitanja drugih recenzija. Pokušaću i da uvedem ono što u rock publicistici više skoro da i ne postoji, a to je negativna kritika. Neće to biti negativna kritika po svaku cenu, ali ako mi pod ruku dođe nešto što mi se ne sviđa, to ću i reći. Pošto mi je slušalački spektar prilično širok, biće tu svega i svačega. Trudiću se da tekstovi idu svakih sedam dana, ali ne držite me za reč.

Rate this item
(0 votes)

 fotografije: Grad teatar Budva

Nije me dopala čast da progovorim dvije-tri (riječi, ako ne i rečenice) sa cijenjenim izraelskim književnikom te ga nisam uspio upitati, iako mi to bješe namjera, da li će zaista imati vremena da pogleda predstavu u režiji Lenke Udovički „Antigona – 2000 godina kasnije“, kao što je najavio na budvanskom Trgu pjesnika.

Nisam primjetio uvaženog gosta te večeri u naselju Vještice, da se pentra putem kojim se pješice rjeđe ide, izrovanim od smećarskih vozila koja su iščezla one noći otvaranja festivala Grad teatar, valjda se ne uklopivši u rediteljsku viziju.

WILCO – priče o pjesmama

Rate this item
(0 votes)

U susret koncertu godine, gostovanju čikaškog benda Wilco, postavlja se puno pitanja vezanih za setlistu, budući da nas očekuje minimum dva sata opasno moćne svirke. Logično je, u takvim situacijama, da svaki poštovalac njihovog rada, i svaki istinski fanatik ima svoju listu, i onu jednu pjesmu bez koje ne želi da se vrati doma. Stoga smo upitali neke od fanatika, od kojih su neki sadašnji, a neki budući saradnici ovog časopisa, te jedan mladi zagrebački kantautor, koja je to njihova najdraža pjesma i zamolili ih da napišu nešto o istoj.

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio