30.08 – 30.09.2025

Mesec septembar je obeležen proglašenjem pobednice takmičenja koje organizuje Fondacija „Milan Mladenović“ za najbolju pesmu prethodne godine. Šestu po redu godišnju nagradu je ovoga puta dobila potpuno anonimna autorka iz Makedonije Elena Vasova, koja do sada ima objavljene dve pesme na YouTubeu. Jedna od njih, „Ljubov“ je, dakle, pobedila, u konkurenciji grupa i izvođača iz superfinala od kojih se niko ne može pohvaliti da je dobacio do albuma. Iskristalisalo se, kako se čini, da je Nagrada „Milan Mladenović“ za najbolju pesmu namenjena talentovanim mladim autorima/grupama kojima treba pomoć za postizanje vidljivosti na pretrpanoj internet medijskoj sceni. Zato mislim da je nagrada otišla u prave ruke i iskreno se nadam da će pomoći mladoj, simpatičnoj kantautorki da dođe do brojnije publike jer to i ona i pobednička pesma svakako zaslužuju.

Što se svetske scene tiče, jedna od tema bila je odnos rok muzičara prema konfliktu u Gazi. Nije se mnogo muzičara javno i jasno oglasilo o ovoj kontroverznoj temi, čak je i notornom aktivisti Bono Voksu trebalo skoro dve godine da izađe sa vrlo izbalansiranom izjavom o tim događajima pa je bio izložen kritikama. Grupa Radiohead je prošla još gore – Džoni Grinvud je napadan u štampi zbog nastupa u Izraelu tokom trajanja sukoba, kao i Tom Jork koji je prozivan na koncertima da se jasnije izjasni i osudi genocid u Gazi. On je to i učinio nazvavši Natanjahua ekstremistom, što nije smirilo pro-palestinske aktivističke grupe da zatraže bojkot Radioheada zbog čestih nastupa u Izraelu. Za razliku od Radioheada, Rodžer Voters (ex-Pink Floyd) koji je poznat po svojim radikalnim stavovima nije štedeo reči kritike upućene izraelskim vlastima i podrške zabranjenoj pro-palestinskoj organizaciji „Palestine Action“ čime je sebe izložio mogućem krivičnom gonjenju u Velikoj Britaniji. Podršku Palestini pružili su i Brajan Ino, Peti Smit, Rage Against The Machine i mnogi drugi. Ako je verovati poslednjim vestima, stupilo je na snagu primirje i počelo delimično povlačenje izraelskih trupa iz Gaze, pa se nadam da će prestati masakriranje nedužnih civila ali i da će doći do oslobađanja talaca, pa će i naši dragi rokeri moći da odahnu što se izjašnjavanja tiče.

Dnevnik broj 79 ima šest prikaza isključivo stranih albuma jer domaćih koji bi mi bili interesantni nije ni bilo. Žao mi je što nisam napisao bar nešto o novom albumu Ane Tivel koji mi se baš svideo, ali i o trećem ovogodišnjem albumu Džesija Velsa jer bi to ipak bilo previše. Mislim čak i da mu ta hiperprodukcija u koju se upustio neće doneti ništa dobro ako tako nastavi. Ne mora se objaviti baš sve što se snimi čak i ako je dobro jer slušaoci lako mogu da se zasite.

Spotify plejlistu možete čuti OVDE

21.06.2025 – 29.08.2025

Varljivo leto 2025. je u punom jeku, temperatura vazduha se stabilizovala na oko 35 stepeni ali se zato politička temperatura u Srbiji i dalje povećava, može se čak reći da se približava tački ključanja. Paralelno sa sukobima na ulicama srpskih gradova počinje da se vodi ne manje žestoki estradni „rat“. Svrstavanje na jednu od strana je u toku i kako se čini, rokeri su se listom svrstali na stranu pobunjenih građana, mada ima onih koji se nisu izjasnili, dok je kod narodnjaka situacija drugačija. Tu se tek nekoliko njih eksplicitno izjasnilo za pobunjene studente i građane, ostali ili ćute ili podržavaju vlast. Sredinom avgusta (kad ovo pišem) dolazimo do tačke kad je teško biti neutralan i „samo raditi svoj posao“. Najava programa ovogodišnjeg izdanja Zaječarske gitarijade uzburkala je duhove. Organizator je šabačkim Goblinima, grupi koja bezrezervno podržava pobunjene studente i građane,  otkazao učešće, kako je rečeno, zbog toga što ne žele politiku na toj manifestaciji (ili tako nekako) a onda je, u znak solidarnosti sa kolegama, usledila prava poplava otkaza drugih učesnika: S.A.R.S., Deca loših muzičara, Whitesnake Experience, Kerber, Električni orgazam, Brkovi, Riblja Čorba, Generacija 5 i prošlogodišnji pobednici Nit, redom su otkazali svoje nastupe… ostali su (za sada) Atomsko sklonište i Alen Islamović  kao i demo bendovi. Organizatori Beer Festa koji će se održati početkom septembra takođe imaju problema, mada tvrde da su otkazivanja uglavnom posledica zdravstvenih problema ali malo ko im veruje.  Desilo se i nešto što se do sada, koliko se ja sećam, nikad nije desilo – prekinut je koncert Jelene Karleuše u Loznici, na lokalnom trgu, i to od strane pobunjenih građana koji su bili nezadovoljni njenim izrazito prorežimskim objavama na društvenim mrežama, u kojima vređa pa i preti neistomišljenicima. Koncert je počeo pred malobrojnom publikom koja je ispunjavala tek nekoliko prvih redova ograđenog prostora oko koga se okupila velika grupa veoma glasnih demonstranata koja je sve vreme skandirala uvredljive poruke njoj upućene. Posle četrdeset minuta napete situacije koja je pretila da eskalira Karleuša je pod zaštitom policijskih snaga sa punom opremom sprovedena do kola i odvezena iz Loznice. Kako su najavljeni još neki njeni nastupi u gradovima za koje se zna da nije dobrodošla, čini mi se da su ti njeni nastupi deo šireg scenarija vlasti u koji ne mogu do kraja da proniknem. Ovo leto će ostati upamćeno od rok naroda i po otkazanim nastupima Bajage i Instruktora u Sisku i Solinu po „nalogu“ branitelja kojima smeta Bajagin navodni nastup u Kninu početkom devedesetih. Niko ne zna da li se taj nastup zaista održao, ali je, ne prvi put, razlog za otkazivanje njegovih koncerata. Zašto su branitelji odabrali baš Bajagu da demonstriraju svoj uticaj u hrvatskom društvu i svoj „patriotizam“, ne mogu da shvatim, jer Bajaga je najpitomiji čovek koga znam, uz to je rođen u Bjelovaru u Hrvatskoj i nikad iz njegovih usta nije izašla ni jedna reč koja bi imala nacionalistički prizvuk. Treba zabeležiti da se Rambo Amadeus solidarisao sa Bajagom i otkazao svoj koncert u Solinu. Ni muzika, na žalost, ne može bez tih podela na „naše“ i „njihove“, po bilo kom osnovu. Bar dok ne dođe neko bolje vreme koje, budimo realni,  još nije na vidiku.

Spotifaj plejlista DME #78

Kao i obično, nekoliko albuma iz tekuće produkcije će biti prikazano dužim ili kraćim recenzijama, ostali će biti poređani po visini dobijene ocene.

11.05.2025 – 20.06.2025

Novi nastavak Dnevnika muzičkog eklektika nastao je u atmosferi građanske pobune koja još traje, mada u drugačijem obliku, naročito posle velikog vidovdanskog protesta. Studenti su štafetu pobune preneli na građane koji su počeli s blokadama ulica i trgova u srpskim gradovima a vlast je „skinula rukavice“ i više nije uzdržana po pitanju hapšenja. S druge strane, fakulteti se polako vraćaju u neki vid nastave, školska godina će se kako-tako privesti kraju, delovi društva koji su se pobunili vraćaju se uobičajenim poslovima a što se tiče promene vlasti, ista meta – isto odstojanje. Pobunjeni građani traže izbore a vlast ih ne da jer nije sigurna da će ih dobiti. Kako će se i kada sve završiti teško je i najupućenijima da procene. Ono što je jasno vidljivo je to da se muzika i dalje stvara, da se koncerti i dalje održavaju, iako ne tako intenzivno kao ranije. Svi događaji tog tipa su ipak u drugom planu dok traju protesti. Arsenal Fest u Kragujevcu jeste održan, ali uz mnogo manju zastupljenost u medijima nego što je bilo ranije, Exit će se izgleda takođe održati, ali je otkazan festival Jazz in the Garden koji se tradicionalno održava u beogradskoj Botaničkoj bašti iz razloga solidarisanja sa protestima. Iz istog razloga otkazani su i glumački susreti u Nišu. Neću mojim prijateljima iz Hrvatske da stajem na muku ali moram da pomenem još jedan muzičko – politički događaj koji je podelio region. Nastup Marka Perkovića Tompsona na zagrebačkom Hipodromu koji je okupio, sudeći po broju prodatih ulaznica, pola miliona ljudi što je izgleda svetski rekord. Ne znam da li ih je stvarno toliko bilo (koncert se održava dok ovo pišem) ali što je mnogo, mnogo je. Naravno da bendova i izvođača koji pripadaju ekstremnoj desnici ima i u Srbiji, ali ti ipak ne bi okupili pola miliona ljudi. Ili se varam? Ako se zna da su posetioci koncerta uglavnom vrlo mladi ljudi, to mora da zabrine. Ipak, onaj ko prati svetsku politiku nije iznenađen. Na žalost u pitanju je svetski trend. Čak i u ovakvim smutnim vremenima ploče i dalje izlaze a ja pokušavam da ispratim nova izdanja. To praćenje mi je postalo odbrambeni mehanizam kojim skrećem misli od tegobne stvarnosti. I vama preporučujem terapiju muzikom (ne boli i nema neželjene efekte!) pa možete početi od ovih pet aktuelnih domaćih izdanja koja sam preslušao i ocenio za Dnevnik #77. Što se tiče stranih izdanja, oseća se oseka u žanrovima koje pratim, i ona kvantitativna i ona kvalitativna. Razlog ne znam ali se nadam da je u pitanju tradicionalna letnja pauza koja će proći čim ovaj toplotni talas malo splasne.

Slušajte muziku, jer muzika možda ne menja svet, ali pomaže da u njemu opstanemo!