Početak godine obeležio je sukob Nila Janga i Spotifaja povodom hostovanja podkasta kontroverznog Džoa Rogana. Rogan je u 1757 epizodi svog podkasta ugostio dr Roberta Malonea, koji u javnosti istupa kao protivnik vakcinisanja protiv COVID-a, naročito onih mlađih od 18 godina. Stručna medicinska javnost se pobunila protiv tih stavova pismom upućenim Spotifaju koje je Jang podržao i to tako što je rekao: na Spotifaju može biti ili Jang ili Rogan, nikako obojica. Spotifaj se nije dugo dvoumio, već sledećeg dana je krenuo sa uklanjanjem Jangove muzike sa svoje striming platforme. Brza odluka Spotifaja u korist Rogana doneta je iz poslovnih razloga, jer Rogan, inače ekskluzivac Spotifaja (za razliku od Janga, čija se muzika i dalje nalazi na svim ostalim platformama) ima jedanaest miliona slušalaca po epizodi (koje idu nekoliko puta nedeljno) i najslušaniji je podkast na Spotifaju. Nil Jang ima oko šest miliona slušalaca mesečno i sam kaža da od Spotifaja dolazi 60% njegovih prihoda od striming platformi, tako da će ga njegova principijelna odluka prilično koštati. Njegov primer je sledila i Džoni Mičel sa svojih 3.7 miliona slušalaca mesečno, i još neki izvođači povezani sa Jangom, kao CSN&Y i Nils Lofgren na primer.

Jang je kao što rekoh postupio u skladu sa svojim uverenjima i dugogodišnjim društvenim angažmanom uprkos ličnoj finansijskoj šteti, ali je sa druge, manje simpatične strane postao protagonista takozvane “kansel kulture” koja uvodi ostrakizam u javni život (proglasiti nekog nepodobnim – isključiti nekog iz javnog života bez suđenja i presude) i otvara pitanje slobode govora. Videćemo kako će se sve to rešiti, jer Spotifaj je, posle uklanjanja Jangove i Mičeline muzika sa svoje platforme na njihov zahtev, uklonio i veći broj epizoda Roganovog podkasta koje su po njima politički nekorektne. Sporna epizoda je, pak, u trenutku kad ovo pišem (05.02.2022) i dalje tu. Verujem da će se ovaj sukob rešiti nekom vrstom kompromisa jer nikome od aktera ne odgovara ovakvo razrešenje.

Neću vas ovoga puta zamarati uvodom već odmah prelazimo na stvar. Samo ću vam, kao što je to uobičajeno, ostaviti linkove za plejlistu koja prati pedesetčetvrti Dnevnik za MIxcloud i Spotify. ( U nastavku možete čitati o par kandidata za albume godine, i to ne samo na Srđanovoj listi, par amerikana albuma, par indi rok i jednom soul izdanju - op. ur.)

Skoro je dva meseca prošlo od mog poslednjeg Dnevnika pa ovoga puta ima više kratkih prikaza albuma nego obično. Sekcija domaćih izvođača se poslednjih meseci brojčano uvećala, taman kad sam počeo da se plašim da neće biti dovoljno albuma ni za Top 10 na kraju godine. Nisam baš nešto oduševljen kvalitetom preslušanih albuma, ali ipak se nađe ponešto tu i tamo. Što se stranih izdanja tiče, vidi se da se približava kraj godine, pa je svako ko je imao neke adute u rukama pokušao da ih izbaci u poslednja dva meseca. Kada pogledam svoju preliminarnu listu, ovo će biti još jedna ženska godina. Uskoro ću morati da pozitivno diskriminišem muškarce, koje na listi svećom treba tražiti. Još je ređe na mojoj listi naći nekoga sa Britanskih ostrva, jer, moram to priznati, retko šta što potiče odande i pokušam da slušam. Ako bi neki profajler krenuo da razmatra moj ukus brzo bi došao do zaključka da su moji muzički afiniteti okrenuti ka ženskim osobama, Amerikankama, u svojim tridesetim-četrdesetim godinama (mada su odstupanja i gore i dole moguća), koje sviraju gitaru, akustičnu ili električnu, i pripadaju kantri, folk, rok i pop žanrovima. Izgled nije presudan. To se da primetiti i u tekstu ispod i u mikstejpovima Spotify i Mixcloud koji idu uz ovaj, pedeset i treći nastavak Dnevnika.