Blog
Novom Dnevniku je bilo potrebno puznih 40 dana da se rodi, ali evo, i to čudo se dogodilo. Ne znam da li je moj kriterijum olabavio, ili je stvarno bilo toliko dobrih albuma, ali ocene su sve više i više. Izgleda da se, usled pandemije, i produkcija smanjila, pa nemam na disku mnogo nepreslušanih novih albuma koji čekaju na red. Izgleda da autori muzike ne vide smisao u sobnom muziciranju koje je zavladalo. Sve je manje “onlajn” koncerata koji nikako ne mogu da budu zamena za žive svirke. Tu nema ni para, a od nečega se mora živeti. Neće se ova prinudna pauza dobro odraziti na muzičku scenu, posebno ovako krhku kao što je naša, pa je krajnje vreme da se nađe nekakvo rešenje, jer inače, odoše nam muzičari u druga zanimanja!
Plejlistu Dnevnika od prošlog meseca možete slušati na dva mesta.
Mixcloud: https://www.mixcloud.com/SergeStray/dme44ost24/
Spotify: https://open.spotify.com/playlist/6cJJ1smUwqjRtsg5M1Xksh?si=bL33uxqOSsuCckKaWVhUjg
Domaće bendove iz ovog izdanja Dnevnika možete slušati na zbirnoj Spotify plejlisti na kojoj su svi domaći bendovi koje sam pominjao u ovogodišnjim dnevnicima, a da su zastupljeni na Spotifyju (Ako sam dobro video, samo album grupe Moskau “Love Supreme” nije). Plan mi je da i dalje dodajem domaće bendove iz narednih dnevnika na tu plejlistu.
Spotify domaći bendovi: https://open.spotify.com/playlist/5MAsYygXvoaYJMx3lVXifZ?si=gIa88p1uTPCRD7eoMs4GwA
Evo i pregleda izdanja:
Dva meseca je prošlo od prethodnog izdanja Eklektika. Dva burna meseca, ako mene pitate. Korona, izbori, korona, protesti, korona – sve su to događaji koji moju zavisnost od televizije dižu na kvadrat pa moja druga zavisnost, ona od muzike, trpi. Ipak sam na kraju uspeo da sastavim ovaj dnevnik i prateći mikstejp koji možete slušati OVDE. Primetićete da su ocene vrlo visoke a za to postoje dva razloga. Prvi je to što sam obavio strožu selekciju nego obično onoga što ću slušati i drugi, što se potrefilo da je bilo dosta kvalitetnih ploča. Posledica toga je da neki albumi sa ocenom 8.2 nisu dobili ni kratku recenziju. Nadam se da će biti druge prilike za Tesi Lu Vilijams. Ovoga puta je od domaćih izdanja, osim Denisa Kataneca koji već ima posebnu recenziju, ušao samo Sergio Lounge, ali sam ostao dužan bendu Prljave sestre, što ću, nadam se, ispraviti u sledećem poglavlju. Da ne dužim više, prijatno vam čitanje.
Evo najzad i četrdeset i drugog nastavka mog dnevnika. Napravio sam dužu pauzu prvo zbog koronavirusa, koji je, koliko god se mi otimali da sve ostane po starom, ipak poremetio naše živote, i drugo, zbog „obaveza“ na fejsbuku u vidu odgovaranja na izazove tipa „najboljih deset ploča“, „pesme koje su uticale na formiranje vaše ličnosti“, „filmovi koji su vam promenili život“ i slično. Skriboman poput mene ne može tako nešto da „iskulira“ ili da u par reči objasni svoj izbor. Ne – takav mora o svakoj ploči ili knjizi da napiše čitav esej a to oduzima mnogo vremena. Sada, kad se stvari vraćaju u normalu, odnosno sada kad počinje haos „normalnog“ života, biće (paradoksalno) više vremena za slušanje muzike i pisanje prikaza. Do sledećih stranica Dnevnika imaćete dovoljno vremena da preslušate mikstejp i da pročitate prikaze kojih je manje nego obično, jer su čak četiri objavljena kao zasebne recenzije.
Novi Dnevnik #41 je pred vama. Ovoga puta sam pisao o nekoliko pop/rok albuma koji imaju moderan zvuk, čiji ljubitelj baš i nisam, pa su ocene niže nego obično. Pokušavam da uhvatim korak sa novim tendencijama rok muzike da ne bih postao jedan od onih čiji se slušalački spektar ograničava na period njihove mladosti. Moj dobar prijatelj, uskoro i kum, koji je vrstan poznavalac muzike (ne samo pop-roka, već i džeza i klasike) i muzičar za svoju dušu, recimo, ne sluša ništa snimljeno posle kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Kaže „ima toliko dobre muzike do tada snimljene, za koju znam da je dobra, da mi nije dovoljan ovaj jedan život koji imam da se u njoj nauživam, pa čemu onda gubiti vreme na slušanje nove muzike za koju unapred znam da mi se 90% neće svideti. Možda je u pravu ali ja, ovako radoznao, imam potpuno suprotan pristup. Volim da bar jednom čujem i ono što znam da mi se neće svideti pa makar to bilo na uštrb ređeg slušanja onoga što mi se sviđa. Time ipak činim dobro delo, pa svojim čitaocima, bar onima koji mi veruju, uštedim sate istraživanja. Pomažem i onima koji mi ne veruju – oni prosto ne slušaju ono što hvalim. No, da ne dužim, pred vama je moja dvomesečna muzička dijeta, pa izvol’te!
