Tog petka u Beogradu ste mogli da birate koga ćete gledati i slušati. Repetitor u KST-u, Anu Ćurčin u DOB-u, Ljubičice i Porto Morto u Elektropioniru, Marčela u Božidarcu, Željka Markuša i Dimitrija Dimitrijevića u Spratu, Šajzerbiterlemon u Knapu, sigurno još nekoga negde drugde. Kao što se da videti, treći Zvuk Beograda je itekako imao konkurenciju. Jeste da izvođačice sa spiska učesnica ne pripadaju roku u užem smislu, ali bez dileme pripadaju pop muzici pa samim tim donekle dele istu publiku sa pomenutima. Možda je zato KC Grad bio polupun ili poluprazan (u zavisnosti sa koje strane skale optimizma posmatrate stvari), a možda je razlog slabije posete i taj što se to mesto mnogo više vezuje za neke druge vrste muzike.

Razlog postojanja šoukejs festivala poput Indirekta je povezivanje učesnika u muzičkom biznisu – muzičara, publike i tehničke podrške (to su svi ostali učesnici),  pa ću zato priču o petom beogradskom Indirektu početi od konferencija. Održavane su tokom sva tri dana trajanja festivala u Beogradskom marketu na Dorćolu a zahvaljujući strimingu koji je funkcionisao besprekorno, mogle su da se prate i od kuće. Da nije bilo striminga, ovaj deo priče ne biste ni čitali. Prednost odlaska na lice mesta bila je to što ste mogli (ovo važi pre svega za muzičare) da se povežete sa ljudima iz muzičkog biznisa (menadžerima, promoterima, proizvođačima vinila, novinarima, kolegama muzičarima), da sa njima izmenite iskustva i eventualno uspostavite saradnju. Obrađeno je mnoštvo tema (kompletan program možete videti na sajtu festivala).

“Kad sam prvi put nastupao u Čačku pre pet-šest godina, na promociji nekakvog književnog časopisa, ili tako nešto, skupio se priličan broj ljudi, osamdesetak, recimo. Mislio sam u sebi, super je to za prvi nastup, moramo dobro da odsviramo. I tako, krenemo ti mi sa prvom pesmom, zadubljeni u svoje instrumente, i kad sam posle par minuta podigao glavu i pogledao publiku imao sam šta i da vidim - svi se razišli, ostalo tri čoveka. Jedan od njih je bio i naš današnji domaćin, Dušan Darijević!”. Tako je Dukat Stray Dogg tokom svog nastupa prokomentarisao svoj prvi profesionalni susret sa Čačkom, što jeste simpatična pričica, ali je i poučna. Nikad ne znaš ko sedi u publici, zato se i najmanji nastup mora shvatiti ozbiljno. Ili kao što to reče Arsen u “Baladi o prolaznosti” – “…pobjedom se posle čini izgubljeni neki rat”.