Knjižara

Svi sanjaju o tome da otputuju u Lisabon

Rate this item
(0 votes)

Svi sanjaju o tome da otputuju u Lisabon
Da uzbuđeni, ustreptali, sa Samsonite torbama i McKinley rancima i deviznom ušteđevinom sednu u avion za Madrid
Osete duh i resku strast sieste koja lebdi nad Manzonerosom
Te sutradan ili prekosutra, uhvate let i polete ka Ližbou
Gradu ljubavi i duše pred kojim se klanja more
Da mentalno svršavaju očarani izmaglicom ispod koje se promalja pastelni stari grad
Viđen iz vizure koja se pruža sa São Jorge-a i zaustavlja dah

Svi sanjaju o tome da otputuju u Lisabon
Da im u Alfamu poklekne koleno
Zaigra najtananija žica srca koju može da dotakne samo čist supstrat, kvintesencija muzike koju je ljudska civilizacija i sinergija kultura ikada mogla da emanira
Da se drže za rukohvate u tramvaju rolerkostuju ulicama od makadama optočene kovanim gvožđem
Da, ako imaju sreće, vide zapadnu obalu gde okean oduzima i pruža duši ono što ni Osho i svi ini Oshoi nisu uspeli

Neke su žene pratile vojnike - priča Sava Markoča

Rate this item
(0 votes)

Ovo je tvoje ljeto“, rekla je. Prije nego je doprlo do njegovog, junskim suncem omamljenog mozga, prije nego je uopšte uspio da nešto izusti, da je upita zašto je ovo ljeto njegovo, ispravila se i rekla sličnu, ali malo izmijenjenu rečenicu: Ovo je ljeto samo za tebe.“ Ni ova novoizrečena mu nije naročito pomogla. Nije bio siguran da mu je bilo mnogo jasnije.

Što hoćeš da kažeš, zašto je ovo moje ljeto?“, upitao je. Pokušao je, kao da je potajno naslućivao što je htjela da poruči, da sklopi rečenicu koja bi odgovarala ovakvo važnom trenutku. Nešto mu je govorilo da ovo nije jedan od onih sasvim običnih dana.

Najbolji pisac za kog niste čuli

Rate this item
(0 votes)

(Aleksandar Marčićev – “Je l’ se sećaš kad je Tito umro?“; Mali Nemo, Pančevo, 2017)

Još jedan roman o raspadu bivše nam zemlje. Ne znam koji po redu. Nisam čitao nijedan jer mi nisu ulivali poverenje njihovi autori: s jedne strane, zakleti jugonostalgičari kojima je sve u počivšoj nam zemlji bilo idealno, osim, možda, političkih prava i sloboda - za koje se, kako oni misle, ispostavilo da bi bolje bilo da nam nisu ni date - a s druge, tvrdokorni nacionalisti, često sa manirima i u toaletama „slavske buržoazije“, što im jeste dodalo nešto šlifa, ali im nije oduzelo sposobnost da mrze drugo i drugačije. I jednima i drugima je zajednički bio žal za toliko im dragom čvrstom rukom, ali ne bilo kojom, već samo onom tetoviranom njihovim ideološkim predznakom. Kod Aleksandra Marčićeva toga nema. On je neostrašćeni hroničar raspada zemlje i rastakanja srpskog društva koje se i posle raspada Jugoslavije nastavilo, nesmanjenom žestinom. Pogrešno bi bilo reći da je Marčićev hladan čovek, on itekako pokazuje strast, naročito prema svom kraju (Voždovcu), prijateljstvu, rokenrolu, fudbalu… Isto tako strasno voli i svoje junake, četvoricu drugova čije životne puteve u ovom romanu pratimo. Ali strast nije isto što i pristrasnost. Ono na šta naš pisac ne pristaje su pristrasni politički koncepti tumačenja raspada Jugoslavije uz obavezno svrstavanje autora. Umesto toga, Marčićev nam priča priču koja sama po sebi objašnjava mnogo toga. Ili ne objašnjava - onima koji nemaju potrebu da izvlače zaključke. Ti će sasvim lepo uživati u priči kao takvoj.

LJUDI JOŠ NIŠTA BOLJE NISU IZMISLILI

Rate this item
(0 votes)


I nema veze
što nisam
i neću moći
prisustvovati spektaklu
                                       maestralnom prozoru u svijet
Martinsona
koji si je rasporio stomak nožem
sa drškom od limunovog, ružinog
ili bilo kakvog kurčevitog drveta
otvorivši prostore za pravdu za
crveno nebo herostratsva jer
ne dospijevam da
ti zapamtim ime
Hari Martinsone
i to mi pričinjava zadovoljstvo
treba ga presjeći
po horizontu okačiti taj
blijedi ud oko vrata i otići do u
centar grada
i čuditi se tragičarskim sobama sa djecom
zakašnjelim očevima i biološkim majkama
jer između njih ne stoji ništa do
                             ud
koji nosim oko vrata kao
         amajliju omču omču

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio