Knjižara

Najbolji pisac za kog niste čuli

Rate this item
(0 votes)

(Aleksandar Marčićev – “Je l’ se sećaš kad je Tito umro?“; Mali Nemo, Pančevo, 2017)

Još jedan roman o raspadu bivše nam zemlje. Ne znam koji po redu. Nisam čitao nijedan jer mi nisu ulivali poverenje njihovi autori: s jedne strane, zakleti jugonostalgičari kojima je sve u počivšoj nam zemlji bilo idealno, osim, možda, političkih prava i sloboda - za koje se, kako oni misle, ispostavilo da bi bolje bilo da nam nisu ni date - a s druge, tvrdokorni nacionalisti, često sa manirima i u toaletama „slavske buržoazije“, što im jeste dodalo nešto šlifa, ali im nije oduzelo sposobnost da mrze drugo i drugačije. I jednima i drugima je zajednički bio žal za toliko im dragom čvrstom rukom, ali ne bilo kojom, već samo onom tetoviranom njihovim ideološkim predznakom. Kod Aleksandra Marčićeva toga nema. On je neostrašćeni hroničar raspada zemlje i rastakanja srpskog društva koje se i posle raspada Jugoslavije nastavilo, nesmanjenom žestinom. Pogrešno bi bilo reći da je Marčićev hladan čovek, on itekako pokazuje strast, naročito prema svom kraju (Voždovcu), prijateljstvu, rokenrolu, fudbalu… Isto tako strasno voli i svoje junake, četvoricu drugova čije životne puteve u ovom romanu pratimo. Ali strast nije isto što i pristrasnost. Ono na šta naš pisac ne pristaje su pristrasni politički koncepti tumačenja raspada Jugoslavije uz obavezno svrstavanje autora. Umesto toga, Marčićev nam priča priču koja sama po sebi objašnjava mnogo toga. Ili ne objašnjava - onima koji nemaju potrebu da izvlače zaključke. Ti će sasvim lepo uživati u priči kao takvoj.

LJUDI JOŠ NIŠTA BOLJE NISU IZMISLILI

Rate this item
(0 votes)


I nema veze
što nisam
i neću moći
prisustvovati spektaklu
                                       maestralnom prozoru u svijet
Martinsona
koji si je rasporio stomak nožem
sa drškom od limunovog, ružinog
ili bilo kakvog kurčevitog drveta
otvorivši prostore za pravdu za
crveno nebo herostratsva jer
ne dospijevam da
ti zapamtim ime
Hari Martinsone
i to mi pričinjava zadovoljstvo
treba ga presjeći
po horizontu okačiti taj
blijedi ud oko vrata i otići do u
centar grada
i čuditi se tragičarskim sobama sa djecom
zakašnjelim očevima i biološkim majkama
jer između njih ne stoji ništa do
                             ud
koji nosim oko vrata kao
         amajliju omču omču

Poezija Željka Dimitrijevića

Rate this item
(0 votes)

Auto drama

Izbegavam da vozim

to je i on znao

Poštedeo sam ga briga oko vožnje pre osamnaeste

i bruke kod kolega oko potencijalno nepoloženih

vozačkih ispita

Silazeći stazom ka automobilu rekao sam mu

Žozika Franc je zgužvala lokalne novine

stvari nabacala u torbu

zaključala sobu u potkrovlju

podigla palac i začas se našla u velikom gradu

ali uopšte me nije slušao

skidao je noćne leptirove sa farova i

podizao brisače da bolje istruže plastičnom

lopaticom za led suva ptičja govna

pravio sam mu društvo vozili smo do reke

da sačekamo komšinicu koja je trajektom dolazila

iz Rumunije

Rekao sam mu

Danju vozi djubretarski kamion - noću postaje

Papa Nibo, hermafrodit prorok smrti

ali me je buka kamiona koji nas je preticao nadjačala

spustili smo se skoro do obale

točkovi su u šljuknu utisnuli zapis jedne automobil-drame

u njoj moj otac i ja sedimo na prednjim sedištima

slušamo radio

ćutimo

i poštujemo konvenciju žanra

Rate this item
(0 votes)

Odlomak prvi:

aretha/crystal juxebox queen of hymn & him diffused in drunk transfusion wound would heed sweet soundwave crippled & cry salute to oh great particular el dorado reel & ye battered personal god but she cannot she the leader of whom when ye follow, she cannot she has no back she cannot..beneath black flowery railroad fans & fig leaf shades & dogs of all nite joes, grow like aches & cures the harmonica battalions of bitter cowards, bones & bygones while what steadier louder the moans & arms of funeral landlord with one passionate kiss rehearse from dusk & climbing into the bushes with some favorite enemy ripping the postage stamps & crazy mailmen & waving all-rank & familiar ambition than that itself, is needed to know that mother is not a lady,..aretha with no goals, eternally single & one step soft of heaven/ let it be understood that she owns this melody along with her emotional diplomats & bar earth & her musical secrets...(iz romana „Tarantula“, 1966)

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio