Recenzije

RECENZIJA: Ry Cooder – The Prodigal Son

Rate this item
(0 votes)

Ryland Peter Cooder je etnomuzikolog, pre svega. Prvenstveno to treba imati u vidu kad se razgovara o njegovom delu, a krajnje je vreme da počne ozbiljno da se razgovara. Jer, i da ništa više ne uradi do kraja života, ostao bi zapisan, što se ono kaže, zlatnim slovima u anale rokenrola. Jedan je od onih koji su sporo gradili reputaciju koja se temeljila isključivo na kvalitetu. Jedan je od onih čiji lik nemate u glavi, koga na ulici ne biste prepoznali, ali ste sigurno u životu, bar jedanput, čuli njegovu gitaru. Čak i ako vas muzika uopšte ne zanima.

Sa devetnaest je svirao sa Taj Mahalom u grupi Rising Sons, koji mu je, izgleda, pokazao put kojim će ići – put otkrivanja zaboravljene muzike i njenog predstavljanja svetu. U dvadesetoj šef mu je bio Don Van Vliet, poznatiji kao Captain Beefheart na „Safe As Milk“, prvom albumu Captain Beefhearta & Magic Banda. Dvadeset prva godina, dolazi na red Neil Young, sa svojim istoimenim albumom. U dvadeset drugoj The Rolling Stones, Sticky Fingers. Poslušajte slajd gitaru na „Sister Morphine“ – prepoznaćete neke njegove kasnije radove. Little Feat, prvi album. Crazy Horse sa Danny Whittenom, prvi album. Randy Newman, 12 Songs. Arlo Guthrie, Buffy Sainte-Marie, Judy Collins, Rita Coolidge i još desetak autora potražilo je njegovu pomoć.

RECENZIJA: Nina Romić – Sloboda

Rate this item
(0 votes)

Velika je prednost imati priliku da uz nečiju muziku sazrijevaš uporedo dok ona nastaje. Neki od mojih omiljenih autora su bili već uveliko mrtvi ili su izašli iz bendova s kojima sam se stapala, a drugi su do trenutka kad sam ih otkrila, za sobom već imali svoje najbolje albume. Ta rijetkost da ispratim vremensku prisnost s nekim autorom se u slučaju Nine Romić poklapa gotovo precizno. Bliske smo po godinama, zanimanju, osjećanjima za stvarnost, personifikovanju gradova i prirode, a negdje smo u istim godinama doživile i majčinstvo, pa u nekom metafizičkom smislu kao da je svaki splet životnih okolnosti u koji sam uronila vrlo brzo dobijao svoj soundtrack. Tako je došlo do toga da o ovom albumu ne mogu pisati s potrebne distance, ali kad bolje razmislim, distanca ne bi trebalo da bude mjerilo ako se piše o muzici.

Ako sam, nakon što me je njena gitarski ogoljena muzika (ogoljena u smislu da joj ništa nije uznemiravalo ili dopunjavalo prostor auditivnosti, a samim tim ni izvornost osjećaja koje je pretakala u muziku)zarobila za zauvijek, jedva pristala da „Stablo“ (tu je već bend postao nezaobilaznim i aranžmani su postali raskošniji) prigrlim kao svoje, s albumom „Sloboda“ sam jednim dijelom znala šta da očekujem.

RECENZIJA: John Prine - The Tree of Forgiveness

Rate this item
(0 votes)

Prvi put sam za Prinea čuo 1978. godine, preko knjige Paula Gambaccinija “Critic’s Choice – Top 200 Albums” (sto trideset i osam tadašnjih dinara je koštala u knjižari “Mladost” na Terazijama). Pedesetak tada najeminentnijih muzičkih kritičara i radio di-džejeva je učestvovalo u anketi. Rezultati su bili manje-više očekivani – The Beatles, Rolling Stones, Dylan su okupirali top 10, uspeli su tu da se ubace samo još Van Morrison i Bruce Springsteen (koji je tada još bio sasvim novo ime), ali što se išlo dalje, sve su se više pojavljivala imena koja su za mladog momka odraslog u blagodetima socijalizma bila potpuna nepoznanica.

RECENZIJA: Kacey Musgraves – Golden Hour

Rate this item
(0 votes)

Kuda ide savremeni kantri? Odgovor je jasan – ka savršenom ultramodernom mejnstrim popu. Kacey Musgraves to svakim svojim albumom „zakucava“ kao neopozivu istinu. „Golden Hour“ je najbolji primer. Ubitačna kombinacija pop melodija, kantri narativa i kosmičkog zvukovlja: Kacey tu mešavinu zove „cosmic country“. Interesantno je njeno zapažanje o Americana muzičkom pravcu. Kaže otprilike ovako: „taj pravac je, da ne kažem, lenj... bolje rečeno jednodimenzionalan. Volim ja Americanu, ali mi ponekad izgleda kao takmičenje u pravovernosti i tradicionalizmu...“ Bojim se da je Kacey u pravu.

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio