Knjižara

Garnitura malih običaja

Rate this item
(0 votes)



Kako me progoni ona tvoja
Galerija jorgovana
Prema dvorištu bez znaka
Od puteljaka
I gnjilih krušaka
Gdje je nekad i jedna džanja bila
I paviljon kokošaka
 
Kao da je od kamenja bila
Kad ih ubrah
 
Kao da je od širokih linija sveske bila
Kad ih u herbarijum sahranih
 
Kao da ti radost ne darivah
I ti meni bajke i prasak svjetla
Od sata što otkucava
I sobe iznad stepeništa
I ruku od tijesta
 
I par cipela od plastike
Par djedovih kopački
Ispod televizora
Malih, manjih od njega
Malih, za male noge, noge od miša ili skakavaca
 
Kao da ti glasom ne kazivah
Što kazivahu mnogi bolje i ljepše
Da smo svi od djetinjstava
I od predaka
 
Kao da ti cepelin ne poslah
Snovima krovove ne prekoračih
Preko stare škole od hljeba i heroja
Spomenika mrtvih studenata
Do one česme od jagoda
Česme od krompira
Vode od svih dvorišta što se slila
Što se ne hladi, ne grije
Što se ne ponavlja
Vode što i dalje me umiva
 
Kako me progoni
Mimogred
Kutija cigara
Stara kuća, ako je zapravo ta kuća ikad bila
Ako se majka moja rodila
Ako sam rođen ja
Moj brat
Ako je svaka travka bila
Jabuka pala i istrulila
 
Ako je sve ovo sreća
Putevi puža
Tragovi plovila i ožiljak karanfila
 
Prati me neka magla od bašte
Ruke od granja
Podrum od tame
Tvoja garnitura malih običaja
Da ko ne vidi
Da ko ne sazna
Da si nenametljiva kao smrt
Da si nečujna ko toplota
Kad dan se smiri
Toplota dana kad žeže
A kante pune pečuraka.

*Zoran Rakočević (1985) pozorišni reditelj i politikolog, živi na relaciji Podgorica - Cetinje - Kolašin. Bavio se monitoringom izbornih procesa u pojedinim istočnoevropskim zemljama, projektnim menadžmentom, a u pozorištu se ostvario kroz više režija u CNP - Scena Akademija, CZK Tivat, Budva Grad teatru, ATAK artu Podgorica, Kolašinskom pozorištu i td. Poeziju piše povremeno, za sebe, a objavio je nekoliko pjesama na elektronskom portalu za političko-književne teme fenomeni.me pod pseudonimom Knez Lav Miškin.

Poezija Braca Subotića

Rate this item
(0 votes)

POMISLI MOKRE JUTROM

 

Sunce i snijeg.

Srce i duša.

Santa maria...

Sofija Castiglioni.

Volim tu kratku crnu kosu,

i gore i onamo niže.

Volim navučenost na filmove.

I kad mi se ona privuče pri tijelu.

Kao dijete sišem iz grudi.pijem tu vodu.

Tako se razvijem i rastem.

Treniram za život.

Odlomak iz romana "Exit" Sonje Ražnatović

Rate this item
(0 votes)

(Nakon što je dobio otkaz na svom matičnom fakultetu, profesor Stanislav Milićević se suočava sa svim pogrešnim potezima i svim okolnostima na koje nije mogao uticati, a ticale su se njega samog koliko i bivše supruge i ponajviše kćerke Manje)

I dok je profesor Stanislav pokušavao da uspostavi elementarnu kontrolu nad svojim mislima i naredi im da prihvate da je umalo tragična epizoda Manjinog preranog sazrijevanja završena, doduše, uz ogromne, ali ipak izlječive posljedice, „vatrena voda“ je, gotovo neosjetno, potpuno preuzela dominaciju nad svakim segmentom njegovog života. Prije nego što je ukapirao što mu se dešava, postao je nesposoban da održi predavanje bez podsticajne žestine, pa bi, odmah ujutru, nakon izlaska iz stana, svraćao „na pričešće“ u obližnju kafanu i, od tada pa do kraja dana, održavao neophodan nivo etilisanosti stalnim.

Tri priče iz knjige "Besani"

Rate this item
(0 votes)

PAR

Živeli su u centru. U najlepšem delu grada. Među predratnim zgradama i starim krošnjama. U ulicama kojima su, kao i njihovi roditelji nekada, šetali i oni. Gde je sve izgledalo lepo. I po suncu, i kada je padao sneg, i kada je pljuštala kiša. Gde nisu smetali ni automobili, ni galama prolaznika, ni mirisi hrane iz kafana. Sve je bilo onako kako je moralo da bude. 

Bila je baš onakva kakvu je zamišljao. Njegove osobine bile su one koje je ona zacrtala da pravi muškarac mora da ima. Njegove šake su bile baš onakve kakve je ona želela da drži u svojim. Do kraja života. U šetnjama, na plus četrdeset i minus petnaest. Njena ramena su bila baš ona na koja bi on voleo da stavi svoje dlanove dok je ljubi u čelo. U nekim prilikama. Usput. U kuhinji pre ručka ili u hodniku pred odlazak na posao. Volela je mišićave muške noge, kao njegove - fudbalerske. Još uvek je održavao kondiciju, rekreativno, sa ortacima. On je obožavao da se ljubi, a ona je imala usne nalik na tek rascepljeni ubrani plod zrele smokve. Uvek je nosila suknje do iznad kolena, njegovog najvećeg fetiša. Nosio je godinama bradu od tri dana, a ona je jedva čekala da joj od nje obrazi bride. Volela je da miluje kratku mušku kosu, a on se baš tako šišao.   

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio