Knjižara

Tata

Rate this item
(0 votes)

Krevet se ljulja, sve se više trese. Brže, jače. Budim se. Vidim tatu na kraju kreveta - pomišljam: to on ljulja krevet?

Čvrsto zatvaram oči, nenaspavana. Opet ljuljanje, ali sada pomamno. I tata je sad nad mojom glavom, govori:

- ‘Ajde, diži se!

Ne uspijevam da ustanem iz postelje, ono me ljuljanje obara sa jedne na drugu stranu.

Tata me uzima u naručje i nosi onako sanjivu, umotanu u jorgan. U hodniku je metež. Vrištanje, trka.

Ispred zgrade smo. Śećam se velikih, sivih kamiona i puno svijeta. Svi zamotani u dekice. Uglavnom žene i đeca, stisnuta uz njihove skute. Ðe sam god pogledala, žene i đeca su plakali.

MONOKAZ O ISTERIVANJU LJUBAVI IZ OČIJU

Rate this item
(0 votes)

U SOBI 
NA TEK ISTAKANU ĆILIMU
SEDE:
STARAC OD HILJADU LJETA
DEVOJKA SA DEVET GLAVA
MUŠKARAC U STAKLENIM GAĆAMA
PIJANI PANTOMIMIČAR ŽENSKOG RODA
I
NEVINA VAVILONSKA KURVA
NE GOVORE
ALI POGLEDOM 
OPONAŠAJU JEDNI DRUGE
NE PRAŠTAJUĆI PREVARU
NIKO NIKOM NE VERUJE
IAKO JE TAJNA OTKRIVENA
MNOGO PRE NJIHOVA DOLASKA
MUŠKARAC U STAKLENIM GAĆAMA USTAJE
PODIŽE RUKU
I
NE ZAUSTAVLJAJUĆI MISAO
ZNAKOVIMA INTERPUNKCIJE 
ZAPOČINJE SVOJ MONOLOG
OSTALI GA GAĐAJU
PREZRELIM MANGOM I SUFLEOM OD ASPARAGUSA
MUMLAJUĆI TIŠINU

SLADOLED

Rate this item
(0 votes)

(odlomak iz još neobjavljenog romana ‘Katarina, velika i mala’)

...

‘Majka ti je bila legenda,’ rekla mi je Milica dok smo ležale na njenom krevetu. ‘I umrla je mlada, kao i sve legende. Baš je fazon da nosiš njeno slovo kao privjezak.’

       Nordijsko plava kosa, dužina kao u sirene. Dječaci su je zvali ‘plavi anđeo’. Nisu je interesovali. Bila je zaljubljena u filmove, u glumce, Branda, Belmonda, Delona. Znala je šta hoće: napamet je učila ženske monologe iz svih knjiga koje je čitala. Već se s trinaest godina spremala da upiše glumu na beogradskoj akademiji. ‘Akademija se može i sa šesnaest upisati,’ govorila je, pravilnim izgovorom.

       ‘Kupi još i K za tvoje ime. Prejako ti je ime. Katarina. Odmah nakon Katarina mora ići velika. Moraš da porasteš do metar osamdeset, moraš da budeš velika poput tvrđave. Muška ramena i velike sike. Pokaži mi sike, kraljice,’ rekla je i podigla svoju majicu. ‘Moje su se već objesile.’

       Nisu se bile objesile; bile su to zaobljene djevojačke grudi. ‘Ti imaš ljepše bradavice,’ zaključila je i prešla prstima preko njih.   

Mile Radić: Priče

Rate this item
(0 votes)

Priča iz biblioteke

Knjiga nije prestajala da plače.

Noge stola su se iskrivile pod teretom vlažnih listova, spremne da se predaju i puknu. Rukavi su mi već bili natopljeni njenim suzama.

Okrenuo sam stranu.

Jecala je dovoljno glasno da skoro ništa od pročitanog ne zapamtim.

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio