01.04.2017 – 01.05.2017

O upotrebi pesme

Te subote, osmog aprila, proveo sam pre podne na kontinuiranoj edukaciji iz moje primarne struke, stomatologije. Do zla boga dosadno predavanje o hirurškom pranju ruku, bio sam prosto prinuđen da napustim i da pronađem sebi zabavu do početka sledećeg. Setih se da je za taj dan, tačno u podne, zakazan nastavak građanskih protesta koji su počeli posle pobede A.Vučića na predsedničkim izborima u Srbiji. Prvo što sam čuo dok sam prilazio zgradi vlade Srbije u Nemanjinoj ulici, bio je glas Bore Čorbe sa razglasa i onu njegovu pesmu „Neću da budem član mafije“. Ajde, reko’, nije da u aktuelnoj situaciji nema osnova za takav tekst, ali da sam se ja pitao, ne bih sigurno puštao Boru.

01.03.2017 – 31.03.2017

O Chuck Berryju i politici

Mislio sam da u ovom uvodniku pišem o vezi politike i rocka, ali desilo se da je umro Chuck Berry. Kako je u pitanju ličnost koja je po mom skromnom mišljenju presudno uticala na formiranje osnovnih postulata rock muzike kao žanra, shvatate da nisam mogao to da ignorišem. Tek kada sam krenuo da pišem, postalo je jasno da ipak mogu da zadovoljim oba cilja koja sam sebi zadao.

Moj prijatelj Žak radi u fabrici hartije za ljubavna pisma. Na putu do posla i nazad, u autobusu broj dvadeset pet, koji vozi Ruzveltovom ulicom, čita moje priče. Ono što nije znao Žak, a ja jesam, je da jedan beogradski autobus može da bude pozornica za novu priču. Jer nikad ne znaš ko može ući na zadnja vrata i proći pored tebe dok čitaš i šalješ uzvike s puno samoglasnika osobi udaljenoj 600 km. Minimum.