S druge, lepše strane, Lindi možemo da zahvalimo za do sad neobjavljene snimke sa njihove farme u Škotskoj, ali i snimke sa turneja, jer je Linda, po vokaciji fotografkinja, snimala mnogo više i bolje nego što bi to neka druga na njenom mestu činila. Linda je, i to se mora reći, širila pozitivne vibracije i bila kohezivni faktor i emocionalna i svaka druga podrška u to vreme često depresivnom Makartniju. Slične pozitivne vibracije emitovala je i u dokumentarcu Pitera Džeksona „Get Back“ tako da to ne uzimam za slučajnost već za realnost. Pol je, pak, u dokumentarcu malo previše „erratic“ – neobuzdan, hiperaktivan, za razliku od onog skorašnjeg dokumentarca „McCartney 3,2,1“ gde je bio savršeno spokojan u razgovoru sa Rikom Rubinom. Ali, to su sedamdesete godine, a on u svojim tridesetim, kao bivši član najveće grupe na svetu. Tada je rok muzika bila još mlada i tek je trebalo videti šta će biti sa ljudima koji su se njome bavili kad dođu u neke godine. Jan Anderson iz benda Jethro Tull je čini mi se 1976. izašao sa pesmom „Too Old To Rock’n’Roll, Too Young To Die“ koja je problematizovala pitanje budućnosti ostarelih rok zvezda (tada u ranim tridesetim!) i to tada nije bilo retoričko pitanje. Maka je jedan od prvih koji je pokazao put – idemo dalje - za iste pare! I evo ga, do dana današnjeg, Sir Pol Makartni ne samo da uživa plodove minulog rada, već je i dalje aktivan sa svojim novim projektima.

Što se tiče muzike iz filma, odabrano je ono što je kako-tako izdržalo test vremena, što se za većinu pesama iz repertoara grupe Paul McCartney & Wings ne bi moglo reći. Na žalost, muzika grupe Wings ni blizu ne dostiže nivo Bitlsa, mada je Makartni, genije za melodiju, uspeo da napravi nekoliko velikih hitova i još nekoliko odličnih pesama. Sa jednom od njih, „Let Me Roll It“ (mojom omiljenom) ide i odjavna špica ovog filma. Čuli smo već pomenuti „Mull of Kintyre“, „Band on the Run“, „My Love“, „Silly Love Songs“ i takođe veliki hit iz Džejms Bond serijala filmova „Live and Let Die“ između ostalih. Upadljivo je preskočena pesma koja je bilja prvi singl Wingsa „Give Ireland Back To The Irish“ verovatno zato što je izazivala kontroverze od kad se pojavila, svega nekoliko dana od dana kada su britanski vojnici u Deriju u Severnoj Irskoj ubili 13 aktivista katolika („Bloody Sunday“). Pesma je zabranjena na BBC-ju i Radio Luxembourgu ali je uprkos tome završila na 19 mestu britanske top liste singlova i, očekivano, na prvom mestu irske liste. Mada je i kritika dočekala Makartnija „na nož“ optužujući ga, s jedne strane, da koristi masakr da promoviše svoju novu grupu a s druge, da hoće da parira Džonu Lenonu koji je već imao par pesama u kojima podržava irsku želju da prisajedini Alster, meni se danas čini da je njegova namera bila iskrena (on ima irsko poreklo sa majčine strane) i sasvim spontana – instinktivna reakcija na događaj koji je uzdrmao javnost u obe zemlje. Ne verujem da nije znao da će mu to doneti samo probleme u matičnoj zemlji, što se i dogodilo. Tim pre što je tadašnji gitarista Wingsa Henri Mek Kuloh iz Severne Irske, ali protestant i kao takav irski Unionista. On je u vreme objavljivanja pesme ostao bez komentara, ali je kasnije procurelo da zbog pretnji više godina nije smeo da se vrati u Severnu Irsku. Elem, pesma nije ni spomenuta u filmu, ali je zato skoro u celosti emitovan sledeći singl „Mary Had a Little Lamb“, adaptacija tradicionalne dečije pesmice za koju neki smatraju da je odabrana kao ciničan odgovor na zabranu prethodne pesme, što je Makartni demantovao, iako bi baš bilo dobro da su ti neki bili u pravu. Nećete protestne pesme – evo vam uspavanke za decu! Dakle, dokumentarni film „Man on the Run“ je izbegao sve političke konotacije, ali nije preskočio epizodu sa kanabisom u Japanu, koja je, kako u filmu izgleda, presudno uticala na raspad grupe.

Na kraju, režiser Morgan Nevil je uradio dobar posao. Samo mislim da je naslov pogrešan, jer ovo je u stvari film o grupi Wings, od osnivanja do prestanka s radom. Naslov „Band on the Run“ bi više odgovarao. Jedino su sam početak filma sa prikazom bezbrižnog života na farmi u Škotskoj i sam kraj, sa Polovom reakcijom na smrt svog prijatelja Džona Lenona bili lične prirode, vezani direktno za Pola, sve između je bila priča o grupi Wings. Čini se kao da je ovaj film poslužio i za to da se objasni vrlo mlaka izjava Makartnija data u danu Lenonovog ubistva, i to iz usta Šona Lenona, Džonovog sina, koji ju je opravdao Makartnijevim šokom, što je sasvim moguće, naročito kad se vide njegove oči tokom davanja te formalne izjave.  Film je dinamičan, lak za gledanje i pruža uvide u „život i priključenije“ Pola Makartnija u sedamdesetim godinama prošlog veka, tako da ga preporučujem ljubiteljima grupe The Beatles i grupe Wings, ali i onima koje interesuje „bolja prošlost“ koja izgleda još bolje od kad smo videli budućnost.