Blog
16.03.2018 – 15.04.2018
O kompilacijama i reizdanjima
Ne bi mi ni palo na pamet da pišem o kompilacijama i reizdanjima da mi se folder koji se tako zove nije prepunio. Od redovnih izdanja ne stižem da ih preslušam, pa reko’, da otvorim tu temu, ne bih li bar malo smanjio broj nepreslušanih. Da prvo definišem o čemu pričamo: za reizdanje (reissue na engleskom) nema dileme – to su albumi koji se posle dužeg ili kraćeg vremena ponovo objavljuju, sa ili bez dodatnih pesama, remasterovani ili u originalnom obliku. Pitaće se neko šta će nam to uopšte, kad sve albume nekog izvođača možemo lako da preslušamo na nekom od brojnih streaming servisa tipa Deezer, Spotify, iTunes, ali ipak ima razloga.
Kome bi od mlađih slušalaca roka palo na pamet da pretražuje diskografiju, na primer, Jeff Becka iz davnih šezdesetih, kad ne zna da ovaj uopšte postoji. Ovako, Audio Fidelity se pobrinuo da iz naftalina izvadi negov album “Truth” iz 1968. godine i da ga da na uvid sadašnjoj generaciji.
16.02.2018 –15.03.2018
Soundtrack ovog izdanja „Dnevnika“ možete slušati, kao i obično, na Mixcloudu!
Kako napraviti karijeru u rokenrolu ili Teško je s menadžerima, još teže bez njih!
Dvadeset treći nastavak Eklektika će se, na neki način, nadovezati na temu devetnaestog. Tačnije, otići će korak unazad. Pre nekoliko meseci smo videli na koje sve načine možete zaraditi pare u muzičkom biznisu, ali pre toga je ipak potrebno napraviti karijeru. Okolnosti su se poslednjih godina prilično promenile, pa je potrebno trasirati nove puteve.
16.01.2018 – 15.02.2018
I ovoga puta pripremio sam Mixcloud verziju ovog izdanja „Dnevnika“ sa muzičkim ilustracijama svakog od pomenutih albuma (osim Sare Renar, jer nisam imao mp3 fajlove pesama sa njenog novog albuma), pa vam preporučujem da uz čitanje poslušate DME22OST2. (Ova šifra znači: Dnevnik muzičkog eklektika #22 original soundtrack #2)
O umetnosti u budućnosti
Ovoga puta baviću se temom koja nije vezana za ono što se događalo ili događa u svetu muzike kao što je to uobičajeno. Baviću se budućnošću umetnosti uopšte i posebno muzike. Moje prijatelje iz stvarnog života već dosta dugo „davim“ tim svojim nostradamusovskim predskazanjima, pa je red da ne poštedim ni svoj virtuelni svet.
01.12.2017 – 15.01.2018
O godišnjim listama, drugi put
U stvari, biće reči o neposrednoj demokratiji. Onoj internetskoj. Imao sam polemiku sa prijateljem o tome. On kaže (i u pravu je, iz nekog ugla posmatranja) da nema ni govora o neposrednoj demokratiji na internetu. Da se nama samo čini da sami biramo šta ćemo slušati, čitati, gledati. Da sve to kontroliše veliki brat (nije se tako banalno izrazio, ja sam parafrazirao), da nam algoritmi nameću naš ukus, da nas je neoliberalni konzumerizam potpuno uzeo pod svoje. Ja bih pre rekao da on to pokušava tako što nam daje predloge. Evo već mesecima mi iskaču prozori sa ponudama različitih modela televizora jer sam u nekom trenutku obavio gugl pretragu na tu temu. Sećam se i onoga kad sam otvarao Deezer nalog pa je u upitnik trebalo upisati omiljene žanrove. Ja upisah folk, misleći na američko/engleski folk ali algoritam je mislio drugačije. Od tada, kad god pustim Deezer da mi sam bira muziku koju ću slušati, ovaj me zasipa novim ostvarenjima Cece, Rade Manojlović i Dare Bubamare kombinovanim sa Bob Dylanom, Rhiannon Giddens, Fleet Foxes. Ipak, niti sam kupio onaj televizor koji mi oni nude, niti sam počeo da slušam Svetlanu R. Ipak je zadnja reč moja. I vaša, naravno. Da li ću pokleknuti ako „oni“ budu dovoljno uporni? Ne mogu da budem apsolutno siguran, ali ne verujem da hoću. U slučaju televizora, imam svoje zahteve koje TV mora da ispuni i ako ih ne ispunjava može da mi ga nude sto godina neću ga kupiti.
U slučaju muzike imam svoj ukus – on je promenjiva kategorija, pa ću sigurno preslušati i mnogo toga što mi se neće svideti, ali kupiti, to je već teža priča.
