Blog
01.11.2018 – 15.12.2018
Čitaćete ovoga puta isključivo prikaze izdanja domaćih izvođača, kojih je čak sedam. Rešio sam da ne preskočim nijedno od njih jer su sva ona, bez izuzetka, vrlo visokog kvaliteta i stvar je nijansi i ličnih preferencija koje će vam se od njih više svideti. Autori koji nisu iz regiona ovoga puta su uskraćeni, moraće da potraže šansu u svojim matičnim zemljama, ali su zauzvrat dobili svo vreme na mikstejpu, pošto, kao što znate, osim u izuzetnim slučajevima, domaće izvođače ne stavljam na mesečnu kompilaciju. Kvalitet tih izdanja je kao što rekoh, na visokom nivou, a ona mala razlika od 0,1 u ocenama ide na moju dušu – ta tri sa nešto višom ocenom su mi žanrovski bliži.
Što se „stranaca“ tiče, čak 35 preslušanih albuma sa prosečnom ocenom 7,8 (najviša od kad računam) je moj bilans za 45 dana (duži period nego obično). Nekoliko ostvarenja bi svakako zaslužilo prikaz, pre svega kandidati za godišnji top ten Marisa Nadler, Marianne Faithfull, debitantkinja, folkerka Anna St. Louis, Spiritualized i Phosphorescent, kao i stari i novi predvodnici žanrova koje pratim – Nikki Hill u R&B, Missy Raines u bluegrassu i Owen Lake &Tragic Loves u countryju. Nekom drugom prilikom napisaću neku o svima njima, za sada se zadovoljite time da ih čujete u novom mikstejpu, a ako vam se svide i da „kupite“ ili kupite neke od albuma.
24.09.2018 – 31.10.2018
Preslušao sam i ocenio trideset tri albuma - prosečna ocena je 7,45. Ovoga puta sam u mikstejp, koji možete slušati ako kliknete play na dnu ove stranice, stavio i jednu domaću pesmu – nisam uspeo da odolim klavirskoj kompilaciji “Piano Sky” (opširnije o njoj možete čitati OVDE). Ovde ćete naći šest prilično opširnih prikaza albuma i tri ranije objavljene recenzije. Neki od njih će se naći pri vrhu moje godišnje liste.
21.08.2018 –23.09.2018
Ovog meseca čak trideset pet albuma, vrlo različitih, ako ne po žanrovima, onda po kvalitetu. Ipak, prosečna ocena (7.3) se ne razlikuje mnogo od prošlomesečne. Mikstejp sadrži trideset četiri pesme, jer domaće sam rešio da ne stavljam, iz razloga što mi često nisu dostupne u mp3 formatu, pa tako da nećete čuti Them Moose Rush. Ko ipak želi da ih čuje, može to učiniti na Bandcampu (provereno), a možda i drugde.
Avgust/Septembar 2018
Letnji Festivali – sa posebnim osvrtom na BelgradeBeerFest
Pogrešno se misli da su svi letnji festivali na kojima se svira muzika - muzički festivali. Neki to jesu, kao SeaRock ili Exit ali BelgradeBeerFest to svakako nije. Samo ime kaže da je to festival piva, dakle pivo je centralni predmet interesovanja većine prisutnih. I ne samo pivo – ljudi dolaze i da bi bili viđeni, da bi jeli pljeskavice i kobasice, da bi se družili, da bi prisustvovali grupnim ritualima, ili jednostavno zato što je ulaz besplatan, a oni nemaju ništa pametnije da rade. Muzika je na ovakvim masovno posećenim događanjima sporedna stvar. Verujem da preko pedeset procenata prisutnih na Beer Festu ne bi znao da nabroji više od jednog izvođača koji će nastupiti datog dana.
Festivali su svetkovine koje postoje od pamtiveka. Smatra se da je drevni Stonehenge bio mesto okupljanja predaka Britanaca u vreme letnjeg i zimskog solsticija. Tu su i Stara Grčka sa svojim Dionizijskim svečanostima, Bahanalije Starog Rima, festivali žetve, procesije u čast svetaca u katoličkim zemljama, litije u pravoslavnim, verske svetkovine, gradske slave i seoske preslave u Srbiji, vašari, panađuri, kirvaji, proslave kraja školske godine… Oduvek i svugde, ljudi su imali potrebu da se opuste, provesele, pojedu i popiju u vreme festivalskih dana. Grubo rečeno, festivali (proslave) se dele na verske, umetničke, žetvene i one posvećene hrani i piću. Muzika je, manje-više, prisutna, bilo kojoj vrsti da pripadaju. Verske prati odgovarajuća muzika, iako, recimo na Karibima ili u Brazilu, muzika i ples, i pred toga što festivali spadaju u verske, može da bude sasvim svetovna. Kod onih koji slave žetvu, muzika je sasvim sporedna a sviraju je lokalni muzičari koji pripadaju zajednici koja organizuje proslavu. Naravno da se program umetničkih festivala ako su muzički, sastoji od izvođača odabranih u skladu sa tipom muzike koju promovišu – Exit se u poslednje vreme bazira na elektronici, InMusic, Žedno uho i SeaRock, da ne nabrajam dalje, na roku, Guča na trubačkim ansamblima. Filmski i pozorišni festivali najčešće nemaju poseban muzički program iako ima izuzetaka (Tabor Film Festival, novosadski Cinema City i budvanski Novi val…). Festivali hrane i pića, razne slaninijade, kobasicijade, berbe grožđa i slični, takođe nemaju pretenzija da izborom muzike idu dalje od proste pratnje prežderavanju i opijanju.
