21.07-20.08.2018

U Preslušavanju#28 situacija je, što se kvaliteta tiče, mnogo bolja nego u prošlom – ima toliko osmica da neću moći o svima njima da napišem bar po nekoliko reči. Prosečna ocena svih albuma, koju prvi put računam, je vrlo visoka (7.5) a bila bi i viša da nije bilo par izrazito loših ocena. Neću mnogo dužiti u uvodu, nego vi lepo slušalice na uši, poslušajte mikstejp na dnu stranice i pravac neka plaža na obližnjim nam morima ili jezerima, ako preferirate slatku vodu. U najgorem slučaju dobro će vam leći i akva-park na ovu vrućinu!

Father John Misty – God’s Favorite Customer

Drama king ponovo jaše! Father John Misty (pravo ime: JoshuaTillman) se vraća personalnim temama i problemima. „Svetski bol“ je preboleo i opet se našao tamo odakle je i krenuo. U ličnom haosu. Ovaj album je album čoveka sa slomljenim srcem. Ipak, to nije mali, intimni album – naprotiv, prepun je „velikih“ pesama koje se čuju daleko. Toliko su te njegove pesme ogromne, da se često čini da postoji ironijski odmak. Prenaglašenost dovodi do takvog efekta. Takav potez služi prikrivanju slabosti. Težak dvomesečni period kroz koji je prošao proveo je u hotelu, depresivan i obeznanjen. Probleme koje je imao u odnosu sa svojom ženom pokušao je da reši bekstvom iz realnosti. Deset pesama sa albuma God’s Favorite Customer je poput deset seansi kod psihoanalitičara. Svaka pesma obrađuje jednu stranu problema, naslovna se, recimo, bavi Tillmanovim odnosom prema Bogu …bio sam ti omiljena mušterija, Bože, sad sam u nevolji, pričaj sa mnom…), većina drugih odnosom sa suprugom, ljubavlju kao takvom, sopstvenim stvaralaštvom sa posebnim osvrtom na izlaganju javnosti najintimnijih detalja, i svojih i svog partnera, sa svim reperkusijama koje iz toga proizilaze (The Songwriter). Još jedan odličan album, čak mi se čini da mi je ovaj za nijansu draži od prethodnog Pure Comedy, prosto jer je ličniji. Ako bih koristio hilandarsku terminologiju za njihovo poređenje Pure Comedy bi bio opštežiteljski a God’s Favorite Customer idioritmički album. Kao što verovatno znate, monasi u Hilandaru se dele na opšte žitelje – one koji komuniciraju sa drugim monasima, dakle imaju društveni život, i idioritmike, koji su odabrali život van zajednice, u potpunoj samoći. Slažem se, njegova samoća je trajala dva meseca, ali izgleda da je i to bilo dovoljno za preispitivanje koje mu je bilo potrebno. (8.2/10)

Jul 2018

Rokenrol – umiranje u pet činova

O smrti rokenrola se odavno priča – praktično od trenutka kad je nastao. To ne čudi, jer u svakom rođenju čuči smrt. Jednostavno, takav je poredak stvari. Mnogima ta priča o smrti zvuči čudno, jer rokenrol je očigledno i dalje tu, među nama. Postoje muzičari koji sviraju rok, postoje koncerti, ploče, digitalni nosači zvuka, postoje i magazini, filmovi i TV emisije o rokenrolu. Jedino što ne postoji je njegova relevantnost. Idite na bilo koji rokenrol koncert – u publici će preovlađivati sede glave. Samo na nastupima mladih bendova sedih glava neće biti, ali neće biti ni bilo kog drugog. Sale u kojima sviraju mladi bendovi su uglavnom (polu)prazne, jer se mlada publika okreće drugim muzičkim pravcima – hip-hopu, elektronici, didžejingu i naročito pop muzici koja je kod nas mešavina repa, elektronike i narodnjaka. U Americi umesto narodnjaka samo stavite kantri i to će biti to. Kao što vidite, teško je reći kada je i da li je uopšte umro rokenrol, ali da više nije u fokusu, to se slobodno može reći.

20. 6. 2018. do 20. 7. 2018.

Od ovog nastavka Dnevnik muzičkog eklektika će biti organizovan tako da odvojeno idu prikazi albuma pod nazivom PRESLUŠAVANJE i nekadašnji uvodni tekst (koji je u poslednje vreme činio veći deo teksta) pod nazivom PROMIŠLJANJE. Uz Preslušavanje će ići mikstejp. Ta dva dela neće izlaziti istovremeno već naizmenično. Mislim da će ovako biti preglednije i da će manje opterećivati čitaoce svojom dužinom. Uostalom, ta dva dela uglavnom i nisu imali neke veze jedan sa drugim. Što se tiče ovog izdanja dnevnika, prosečna ocena je, čini mi se, niža nego obično. Da li da to pripišem letnjoj fjaki ili pukoj slučajnosti, ne znam, ali ima svega nekoliko osmica. Možda je razlog to što sam preslušao više naslova koji ne spadaju u moj uobičajeni žanrovski meni, pa su njihove (niže) ocene povukle prosek naniže. Recimo, Deafheaven – dobio je odlične ocene na većini muzičkih sajtova, ali taj dark metal koji sviraju kod mene, i pored najbolje volje, ipak ne prolazi. Možda kod vas hoće – zato, bez obzira na ocene koje sam dao, preslušajte ploče ako vam se iz opisa učini da bi vam se mogle svideti. Ocene su relativna stvar, čak i kod ocenjivača. Nije mi se jednom dogodilo da prevrednujem neki album – i na gore, i na dole.