Nik Gari je autor s jakim srčanim centrom. Njegova ljudskost i osećajnost daju dubok ton svakoj pesmi, pogotovo u My Dear One, toj čudesnoj posveti dostojanstvui lepoti starenja, za koju je Gari pronašao nadahnuće u staračkim domovima u kojima je poslednjih godina najviše nastupao.Jedan od Garijevih autentičnih darova jeste u kreiranjuizvrsnih pevljivih melodija koje dobrovoljno ostaju u uhu i koje se kasnije lako reprodukuju u memoriji slušaoca – talenat koji imaju samo istinski veštaci pop muzike.Nakon pesme Deeper Tones of Blue s početka ove priče, pesma My Dear One bila je ona koju sam najčešće iznova oživljavao u sebi, pesma koju je moj prijatelj i muzički pobratim Milan na novosadskom Garijevom nastupu prepoznao kao najdragoceniju. Postoji na ovom albumu još jedna stvar koja je podignuta na istoj vrlini čovečnosti i dobrote, a jednako dobro se pamti – I’m on Your Side, prijateljska poruka kao štit od svih zala koja će doći i proći. Takve dve pesme ne mogu se iznedriti u mladanju. One dolaze iz nadahnuća koje nije dostupno u zori nečijeg stvaralačkog puta, već se daje pronaći tek u predvečerje, tek u suton. Cela suma životnih padova i uspeha, svest o tome da zapravo ne postoji ni jedno ni drugo i da će sve – i naizgled dobro i naoko loše – jednom minuti, učestvovanje u postojanju kao jedini prihvatljivi smisao življenja, mirenje sa sobom u drugima i s drugima u sebi, sve su to elementi najboljih pesama Garijevog trećeg albuma.

Kada se u pesmi Early Morning in the Garden oseti blaga mentorska aura Leonarda Koena, prefinjenog umetnika sličnog habitusa, srodnih uvida i interesovanja ali planetarno čuvenog,koji je Garija na zajedničkoj turneji u Španiji tokom osamdesetih zaštitnički „prekrio svojim krilomʺ i presudno uticao na jednog nesigurnog povratnika u muziku da više ne odustaje, kada se dakle najednom prepozna uticaj velikog kanadskog pesnika s gitarom, priča o Niku Gariju dobija dobrodošle tonove večnog mita o kulturnom junaku koji na svom avanturističkom putešestviju prolazi kroz mnoge nevolje i kome, s vremena na vreme, spasonosnu ruku pruža neki čarobnjak kao izaslanik nebeskih sila kojima je u interesu da junak uspešno završi svoj zadatak. The Moon and the Village jeste delo koje u svojoj nepretencioznosti forme, u diskretnosti i svedenosti oblika –pesma Got You on My Mind sastoji se samo od Garijevog glasa i prateće harfe – ponešto maskira svoju pravu vrednost i veličinu a one su zamašne. Čak i za dvadeset sedam minuta muzike, koliko ucelo traje ovaj album.

Uz singl-pesmu You koja pripada istom korpusu, ali se nije našla na izdanju, a koja nežno evocira onog drugog kolosalnog autora današnjice Boba Dilana, bilo bi to pola sata muzike za čije stvaranje je trebalo potegnuti priličan životni put. I u toj očiglednosti snažnih kontrasta velikog i malog, neprocenjivog i običnog, esencijalne sadržine i nepretenciozno izvedenih oblika, u sudaru Garijeve verovatno već uhodane koncertne opaske kako njega niko zapravo ne sluša u svetu i ljubavi koju njegova muzika izaziva u ljudima po celom zemaljskom šaru, nalazi se odgonetka njegovog organskog magnetizma i prava mera vrednosti njegove umetnosti. The Moon and the Village, čak i da se nismo prethodno upoznali sa ubajanim pa kasnije postepeno oslobađanim od kletve Stanislasom, svedoči o izuzetnom talentu čoveka koji je u mladosti bio nadomak meteorskog kretanja prema uspehu, a morao je kasnije da prihvati sasvim drugačiji tempo i ritam, možda najbliži onom laganom instrumentalnom menuetu kojim se ovaj odmereni album okončava.

Izbalansiranu i nenametljivu produkciju potpisali su Gari Olson i Kajl Forester, tandem iz bruklinskog sastava Lejdibag Tranzistor, a pesme su zabeležene u njujorškom studiju, kreativnom logu umetničke mreže Elefant 6, koja uvezuje različite američke grupe i muzičare ujedinjene u zajedničkoj pasiji prema pop muzici šezdesetih. Izbor je bio razumljiv imajući u vidu Garijev pedigre jednog stvaralački briljantnog a medijski potpuno zatomljenog klasika pomenute decenije, one decenije koja je definisala modernu muziku.