Recenzije
RECENZIJA: Jesenji Orkestar – Je l’ da da da? Da da da
Odličan Jesenji Orkestar! Oduvek sam uvažavao solo radove Daniela Kovača, a neke bogami ne samo uvažavao nego i obožavao kao na primer legendarne „Godine u vetru“, pesmu koju je radio sa Ljubičicama i koja je svakako njegov najveći hit kad govorimo o karijeri izvan benda Jarboli. Njegovi solo albumi su druga priča, oni su većim delom u dubokoj alternativi koja nije doticala široke narodne mase. Ne samo da ih nije doticala, već za njih nisu ni postojali. Treća priča je ovaj po naslovu krajnje afirmativan album. „Je l’ da da da? Da da da“ je sa šest afirmativnih rečca „da“ (u stvari pet, jer jedna je veznik, ali vizuelno ih ima šest) oborila važeći rekord koji je do sada držala grupa Abba u svom velikom hitu „I do I do I do I do I do“ sa svega pet afirmacija u nizu.
Znajući Daniela i naslućujući njegovo poimanje stvarnosti, ne mogu da verujem da je ovaj iznenađujući (imajući u vidu pakleno okruženje u kome živimo) afirmativizam posledica primene „stay positive“ principa, omiljenog principa samozvanih lajfkoučeva. Previše je to banalno da bih i na trenutak poverovao da je to razlog. Šta je onda razlog? Hajde da vidimo!
Evo teče šesnaesta godina kako nas na našem životnom putovanju prati odmetnuta zvezda ili Rebel Star i njen tvorac i glavni traser putanje Milan Glavaški. On je jedini stalni član posade Rebel Stara čija bi se karijera mogla podeliti na tri faze. Rebel Star mk1 bi se mogao nazvati „bečejski“, Rebel Star mk2 budimpeštanski a mk3 zagrebački, po prijavi prebivališta većine članova. U prvoj fazi izdata su dva albuma, „So“ (2007) i „Kalifonija“ (2009), u drugoj fazi takođe dva, „Rebel Star“ (2012) i „Reka“ (2015), zatim sledi album „Demoni“ (tzv. korona album) iz 2020. koji je komponovao i odsvirao Milan Glavaški sasvim sam, uz gostovanje Zvonke Obajdin na pratećim vokalima. To gostovanje je praktično najavilo Rebel Star mk3, odnosno zagrebačku fazu, jer je većina članova iz Zagreba. „Početak i kraj“ i „Sedmo nebo“ su proizvod ove inkarnacije benda.
„Sedmo nebo“ je drugi album na kome sviraju pored Glavaškog (gitara) i Zvonka Obajdin (klavijature, synth), Daniel Rodik (gitara) i Ernest Džananović (bubnjevi) a bas gitaru ovoga puta je svirao Goran Ritoša. Kao producenti ovoga puta su potpisani Rebel Star, Uroš Milkić (Down There Studio) i Željko Markuš.
Miloš Zubac je meni draga osoba, pa mi je teško da budem objektivan kad pišem o njegovom delu. A i što bih bio, umetnost sama po sebi nije objektivna već sasvim suprotno, subjektivna je po definiciji. Još mi nešto otežava posao – to što sam već više puta pisao i o njegovoj muzici i o njegovim knjigama. Ipak, sam Miloš mi je ovoga puta olakšao posao, jer ovo nije samo jedan u nizu njegovih albuma, ovo je i po formi drugačije od ostalih njegovih dela. I dalje je to kantautorski izraz, u najboljoj domaćoj tradiciji istog, s tim što je obogaćen u pogledu forme – pesme su, naime, u formi, ritmu i ugođaju prava pravoslavna crkvena pojanja, mada su tekstovi ipak pretežno svetovnog karaktera. Namerno ili ne, to im daje dodatnu dozu duhovnosti, koja im inače ne bi manjkala ni kada bismo isključili taj način izvođenja.
