Recenzije
Mišo Petrović ima novu ploču! Čovek koji je upisao Arilje na rokenrol mapu Srbije zaslužuje da se o svakom njegovom albumu kaže koja reč, naročito ako se radi o vrlo kvalitetnom ostvarenju poput ovoga. Album „Zamka“ ima dvanaest pesama i među njima nema nijednog “filera“. Radi se o rok muzici srednje struje bazirane na gitarskoj svirci i njegovom veličanstvu rifu. Nema tu mnogo filozofiranja, bar kad se radi o muzici. Ide se utabanim stazama mnogih prethodnika ali baš to omogućava prohodnost do srca i duša starije generacije odrasle na rok muzici. Pesma koja najviše odudara od obrasca koji je Mišo sam uspostavio je poslednja pesma na albumu, naslovna, „Zamka“. Dramatična po raspoloženju i oneobičena trubom Mihaila Melešikina, predstavlja veličanstven završetak albuma.
RECENZIJA: Jesenji Orkestar – Je l’ da da da? Da da da
Odličan Jesenji Orkestar! Oduvek sam uvažavao solo radove Daniela Kovača, a neke bogami ne samo uvažavao nego i obožavao kao na primer legendarne „Godine u vetru“, pesmu koju je radio sa Ljubičicama i koja je svakako njegov najveći hit kad govorimo o karijeri izvan benda Jarboli. Njegovi solo albumi su druga priča, oni su većim delom u dubokoj alternativi koja nije doticala široke narodne mase. Ne samo da ih nije doticala, već za njih nisu ni postojali. Treća priča je ovaj po naslovu krajnje afirmativan album. „Je l’ da da da? Da da da“ je sa šest afirmativnih rečca „da“ (u stvari pet, jer jedna je veznik, ali vizuelno ih ima šest) oborila važeći rekord koji je do sada držala grupa Abba u svom velikom hitu „I do I do I do I do I do“ sa svega pet afirmacija u nizu.
Znajući Daniela i naslućujući njegovo poimanje stvarnosti, ne mogu da verujem da je ovaj iznenađujući (imajući u vidu pakleno okruženje u kome živimo) afirmativizam posledica primene „stay positive“ principa, omiljenog principa samozvanih lajfkoučeva. Previše je to banalno da bih i na trenutak poverovao da je to razlog. Šta je onda razlog? Hajde da vidimo!
Evo teče šesnaesta godina kako nas na našem životnom putovanju prati odmetnuta zvezda ili Rebel Star i njen tvorac i glavni traser putanje Milan Glavaški. On je jedini stalni član posade Rebel Stara čija bi se karijera mogla podeliti na tri faze. Rebel Star mk1 bi se mogao nazvati „bečejski“, Rebel Star mk2 budimpeštanski a mk3 zagrebački, po prijavi prebivališta većine članova. U prvoj fazi izdata su dva albuma, „So“ (2007) i „Kalifonija“ (2009), u drugoj fazi takođe dva, „Rebel Star“ (2012) i „Reka“ (2015), zatim sledi album „Demoni“ (tzv. korona album) iz 2020. koji je komponovao i odsvirao Milan Glavaški sasvim sam, uz gostovanje Zvonke Obajdin na pratećim vokalima. To gostovanje je praktično najavilo Rebel Star mk3, odnosno zagrebačku fazu, jer je većina članova iz Zagreba. „Početak i kraj“ i „Sedmo nebo“ su proizvod ove inkarnacije benda.
„Sedmo nebo“ je drugi album na kome sviraju pored Glavaškog (gitara) i Zvonka Obajdin (klavijature, synth), Daniel Rodik (gitara) i Ernest Džananović (bubnjevi) a bas gitaru ovoga puta je svirao Goran Ritoša. Kao producenti ovoga puta su potpisani Rebel Star, Uroš Milkić (Down There Studio) i Željko Markuš.
