Blog

Dnevnik muzičkog eklektika (21)

Rate this item
(0 votes)

01.12.2017 – 15.01.2018

O godišnjim listama, drugi put

U stvari, biće reči o neposrednoj demokratiji. Onoj internetskoj. Imao sam polemiku sa prijateljem o tome. On kaže (i u pravu je, iz nekog ugla posmatranja) da nema ni govora o neposrednoj demokratiji na internetu. Da se nama samo čini da sami biramo šta ćemo slušati, čitati, gledati. Da sve to kontroliše veliki brat (nije se tako banalno izrazio, ja sam parafrazirao), da nam algoritmi nameću naš ukus, da nas je neoliberalni konzumerizam potpuno uzeo pod svoje. Ja bih pre rekao da on to pokušava tako što nam daje predloge. Evo već mesecima mi iskaču prozori sa ponudama različitih modela televizora jer sam u nekom trenutku obavio gugl pretragu na tu temu. Sećam se i onoga kad sam otvarao Deezer nalog pa je u upitnik trebalo upisati omiljene žanrove. Ja upisah folk, misleći na američko/engleski folk ali algoritam je mislio drugačije. Od tada, kad god pustim Deezer da mi sam bira muziku koju ću slušati, ovaj me zasipa novim ostvarenjima Cece, Rade Manojlović i Dare Bubamare kombinovanim sa Bob Dylanom, Rhiannon Giddens, Fleet Foxes. Ipak, niti sam kupio onaj televizor koji mi oni nude, niti sam počeo da slušam Svetlanu R. Ipak je zadnja reč moja. I vaša, naravno. Da li ću pokleknuti ako „oni“ budu dovoljno uporni? Ne mogu da budem apsolutno siguran, ali ne verujem da hoću. U slučaju televizora, imam svoje zahteve koje TV mora da ispuni i ako ih ne ispunjava može da mi ga nude sto godina neću ga kupiti.

U slučaju muzike imam svoj ukus – on je promenjiva kategorija, pa ću sigurno preslušati i mnogo toga što mi se neće svideti, ali kupiti, to je već teža priča.

Dnevnik muzičkog eklektika (20)

Rate this item
(0 votes)

01.11. - 30.11.2017

O godišnjim listama, prvi put

Priznajem da sam listomanijak. Pravio sam ih od rane mladosti, praktično od trenutka kad sam počeo da slušam muziku. Na žalost, nemam sačuvane te stare liste, koje sam pravio još od sredine sedamdesetih, a da ih imam, iz njih bi se dalo svašta zaključiti. Ostaje da analiziramneku od lista iz skorijih godina koje imam sačuvane na sajtu Rate Your Music. Hoću da vidim da li se moje gledište o albumima koje sam stavio na vrh liste promenilo, i ako jeste koliko se promenilo. Takođe, da vidim da li bi neki slabije plasirani album bolje prošao na listi da je danas pravim. Nije u pitanju neka velika vremenska distanca, ali ipak je dovoljno velika da se promeni percepcija o nekim pločama. Ta prva sačuvanalista, iz 2011. godine, je izgledala OVAKO. Vrlo mejnstrim, bar po rok kriterijumima. Ne bih ni danas menjao sam vrh, iako bih malo spustio Ryana Adamsa i malo podigao PJ Harvey, Dave Alvin bi mi, krajnje subjektivno, i dalje bio prvi. Ne bih bog-zna-šta menjao ni u donjem delu liste, ali, pao bi znatno niže Slow Club (to je engleska grupa koja se kod mene dugo šlepovala na osnovu jednog singla koji sam obožavao, „Let’s Fall Back In Love“ se zvao, koji je bio drugačiji od svega što su pre i posle njega uradili, a ja sam se uporno nadao da će nešto slično ponoviti; na žalost, nisu ponovili!). Nekih izvođača sa liste se uopšte ne sećam, recimo Emily O’Halloran, koja ništa ni pre ni posle tog albuma nije ni objavila, ili Olivera Swaina, isti slučaj kao kod prethodne, Ili Carly Maicher, opet isti slučaj. Par njih, kao A.A.Bondy, vrlo talentovani singer/songwriter, ili Jesse Sykes sa njenim bendom Sweet Hereafter, su pre toga izdavali ploče, i to vrlo dobre, da bi jednostavno nestali sa scene do dana današnjeg. Albume Amy LaVere i njenog ortaka John Paul Keitha bih danas stavio na znatno viša mesta, pošto sam ih u međuvremenu video uživo i zavoleo.

Skoča: Najlepša pesma na svetu

Rate this item
(0 votes)

Pitala me je da li imam kasetofon koji može da radi na baterije. Odgovorio sam potvrdno. Dodao sam samo da mu treba šest baterija, koje verovatno neće idržati duže od dva sata muzike. Rekla mi je da ubacim baterije u kasetofon i da se pojavim na železničkoj stanici u podne. Gde idemo, pitao sam je. Rekla mi je bilo gde i spustila slušalicu. Nisam bio siguran da li se zeza ili je ozbiljna. Ali posle ovog zagonetnog predloga sviđala mi se još više. Teško da postoji nešto više seksi od misterioznosti, iskustva i inteligencije. A ona je sve to imala. Mark Sendmen je sve to znao kada je napisao stih „You have lived and your intelligence is sexy“.

Dnevnik muzičkog eklektika (19)

Rate this item
(0 votes)

01.10. – 31.10.2017

Kako živeti od rokenrola?

Imam u porodici jednog koji pokušava da živi od rokenrola, pa će priča biti takoreći iz prve ruke. Počećemo od potencijalnih/mogućih izvora prihoda osobe koja je odlučila da joj rock muzika bude životni poziv (ili dopunska delatnost). Možda će biti suvoparno i dosadno, ali mislim da nije loše navesti svih 45 (slovima: četrdesetpet) različitih izvora prihoda muzičara koji je ujedno autor pesama i tekstopisac. Oni koji nisu autori pesama i tekstova su u znatno nepovoljnijem položaju, to se može odmah reći, ali će i oni moći, posle čitanja ovog teksta, otprilike da znaju šta ih očekuje (tačnije, koliko novca mogu da očekuju).

Spisak ovih 45 izvora prihoda potiče iz američkih izvora (http://money.futureofmusic.org/) i podeljen je po kategorijama. Većina tih prihoda se može ostvariti i kod nas, pa ih nije na odmet sve pomenuti. Probaću da svaku od stavki ilustrujem primerima. Zbog delikatnosti materije, neće biti navođena konkretna imena bar kada se radi o domaćim izvođačima, cifre će biti aproksimacija, rasponi će često biti veliki, jer je tako i u praksi. I još nešto – nemojte da me držite za reč u vezi tačnosti podataka – pošto se tekst zasniva na rekla-kazala, važi ona stara: ako mene lažu, lažem i ja vas.

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio