NAJBOLJI INOSTRANI ALBUMI GODINE 2023.

NAJBOLJI INOSTRANI ALBUMI GODINE 2023.

font size: + –

14 januar 2024

Author : Urednik

Prošlogodišnja produkcija po mnogo čemu je bila uzbudljiva, definitivno diskografska godina za pamćenje. Rezimirajući (jedan dio) preslušanih albuma, koji mi nešto stariji konzumiramo od početka do kraja, jasno je da je izuzetno dobrih i onih odličnih albuma bilo više nego dovoljno da se slože, i preslože, žanrovski raznovrsne a kvalitetom ujednačene godišnje liste. Naravno, samo u redakcijama koje broje dvadesetak i više članove moglo bi se govoriti o objektivnom pogledu odnosno opsežnijem uvidu u “sve” ono što je objavljeno, a mi smo se zadržali na muzici koju ionako preferiramo. Kolega Srđan se ne slaže sa ovim uvodom, što je obrazložio objašnjavajući sopstvenu listu.

U svakom slučaju nema sumnje da nam Americana leži u srcu, a očigledno smo ozbiljnije razmatrali većinom kantri, folk, rok i manjim dijelom (indi) pop muziku. Neočekivano, ali više no opravdano, na vrhu (prošlo)godišnje liste stoji postojano veoma angažovana (američka) kantautorka koja ima kultni status – Ajris DeMent, koja je briljirala i kao autorka i naročito kao interpretatorka. Impresivne vokalne izvedbe, možda najuspješnije u karijeri, ostvarili su i istinski veterani Piter Gebrijel i Dejv Gejen (u Depeche Mode), što bi se takođe moglo tvrditi za Lanu Del Rej, neku vrstu primadone pop kulture tj. (američke) alt. muzike koju prate široke slušalačke mase.

Među onim manje (pre)poznatim glasovima izdvojili su se kantri&folk-rok otkrovenje Kasi Valaca i takođe kantri trubadurka Margo Cilker, obje fenomen(alne) u zadatim žanrovskim okvirima. Možda najsuptilniji Americana album snimila je stanovita – a za nju će se tek čuti jer je tako talentovana – Džes Vilijamson, dok je najdelikatniju i minuciozno inventivnu pop muziku konceptualno zaokružio britanski bend The Clientele. Ne zaboravimo da se Džejson Izbel uspeo na visoku drugu poziciju (zajedničke liste) zahvaljujući ujednačenoj, izuzetnoj kolekciji pjesama koje se mjeri sa njegovim naj albumima vrlo respektabilne karijere. To važi i za pomenute velikane, ali i za kultne trubadure odnosno trubadurke – većinom su to vanserijski albumi koji u samom vrhu njihovih opusa, što se naročito odnosi na Pitera Gebrijela, Lanu i naravno prvoplasiranu Ajris. U tom smislu, godina 2023. jeste bila godina vrlo dobre muzike, a ako već niste potražite je – pa uživajte!

TOP 11 ALBUMA 2023. GODINE:

1. Iris DeMent - Workin' on a World

2. Jason Isbell and The 400 Unit – Weathervanes

2. Lana Del Rey - Did you know that there's a tunnel under Ocean Blvd

4. Kassi Valazza - Kassi Valazza Knows Nothing

5. Margo Cilker - Valley of Heart’s Delight

6. The Clientele - I Am Not There Anymore

7. Peter Gabriel - i/o

8. Allison Russell - The Returner

9. Depeche Mode – Memento Mori

10. Jess Williamson - Time Ain't Accidental

10. Brennen Leigh - Ain't Through Honky Tonkin' Yet

----

Bonus: Sparklehorse – Bird Machine

Najbolji strani albumi po izboru Srđana Strajnića:

Ovogodišnja konkurencija na muzičkom tržištu nije bila jedna od jačih, čak bi se moglo reći da je bila prilično slaba, bar što se tiče ukusa mene i mojih ispisnika. Od veterana, sa novim albumima oglasili su se samo Stounsi, Pol Sajmon, Piter Gebrijel i Dilan s tim što je ovaj poslednji objavio lajv snimke starog materijala pa nije mogao da uđe u konkurenciju. Stounsi nisu bili dovoljno dobri da uđu u top trideset ali su snimili sasvim dobar album kao osamdesetogodišnjaci. Pol Sajmon je pak bio sasvim na visini zadatka objavivši muzičko delo za njega neuobičajene forme, koje je ispunilo kriterijume kvaliteta i što se tiče teksta i što se tiče muzike.

Prva četiri mesta su zauzele žene koje sve do jedne prave muziku iz takozvanih „roots“ žanrova. To nikako ne znači da na svetskoj sveni ti žanrovi prednjače već znači samo da ih ja najviše volim. Da nije pre dve godine imala album godine kod mene, verovatno bi se Alison Rasel zakitila tom titulom ove godine, ovako sam ipak rešio da laskavu titulu albuma godine dodelim ostvarenju Margo Cilker, čiji je to tek drugi album koji je snimila. U opširnoj recenziji sam argumentovao svoju odluku pa ne bih ponavljao.

Ekipa oko grupe Carolina Chocolate Drops (Flemons, Giddens pa i Sunny War) je solidno zastupljena mada ove godine niko od njih nije na samom vrhu. Lana Del Rej više nije iznenađenje na mojim godišnjim listama, pre će biti da je dobila stalni boravak na njima. Ne bez razloga. Osnovni je taj što me podseća na moju ljubimicu Džoni Mičel, ne toliko po muzici koliko po attitude-u. Na kraju krajeva, zna da napravi dobru pesmu i ima šta da kaže a to je za mene više nego dovoljno. Na listi su i tri soul/fank albuma (Finli, Čakon i Ndegeočelo), ima nešto indi roka (the Mountain Goats, Califone, PJ Harvi i Bejrut), sve ostalo je folk, kantri, roots i amerikana.

Moram na kraju da pomenem i dva albuma koja nisu ušla na listu jer, iako su objavljeni protekle godine, ne ispunjavaju propozicije. Dilanov album ne sniman uživo i još sadrži samo stare pesme tako da ni to što su izvedene u novim aranžmanima nije pomoglo da se album nađe na zvaničnoj listi što mi je žao jer je superiorno izveden i snimljen. Još više mi je žao albuma grupe Sparklehorse „Bird Machine“ koji sadrži pesme koje do sada nismo čuli, ali je problem u tome što ih je Mark Linkus snimio neposredno pre smrti 2010. Da sam ga stavio na listu, bio bi sigurno među prva tri albuma. No, dosta je bilo priče, evo najzad i liste:

1. Margo Cilker - Valley of Heart’s Delight

2. Allison Russell - The Returner

3. Iris DeMent - Workin' on a World

4. Brennen Leigh - Ain't Through Honky Tonkin' Yet

5. Paul Simon - Seven Psalms

6. Delaney Davidson - Wandering Heart

7. Dom Flemons - Traveling Wildfire

8. Lana Del Rey - Did you know that there's a tunnel under Ocean Blvd

9. Kassi Valazza - Kassi Valazza Knows Nothing

10. Whitney Rose – Rosie

11. Robert Finley - Black Bayou

12. EmiSunshine and the Rain – Sideshow

13. Jason Isbell and The 400 Unit – Weathervanes

14. The Mountain Goats - Jenny From Thebes

15. Sunny War - Anarchist Gospel

16. Rhiannon Giddens - You're the One

17. Robbie Fulks - Bluegrass Vacation

18. Lankum - False Lankum

19. Eddie Chacon – Sundown

20. Califone – Villagers

-----

21. Jolie Holland - Haunted Mountain

22. Abby Hamilton - #1 Zookeeper

23. PJ Harvey - I Inside the Old Year Dying

24. Lucinda Williams - Stories From a Rock N Roll Heart

25. Molly Tuttle & Golden Highway - City of Gold

26. Johnny Dowd - Is Heaven Real? How Would I Know

27. Meshell Ndegeocello - The Omnichord Real Book

28. Beirut – Hadsel

29. Lucero - Should've Learned by Now

30. Eilen Jewell - Get Behind the Wheel

Specijalno pominjanje:

Sparklehorse – Bird Machine

Bob Dylan – Shadow Kingdom

--------------------------------------

Najbolji inostrani albumi po izboru Novaka Govedarice:

Za razliku od Srđana moje gledište o prošloj godini, glede muzike koja nije mejnstrim, prilično se razlikuje – držim da je 2023. obilovala odličnim ostvarenjima u raznim žanrovima, a posebno su zanimljivi multižanrovski albumi koji upješno miješaju i prevazilaze iste, više nego inventivno i maštovito kao Kerolajn Polaček ili npr. Mitski (njen pop suptilno proširuju kantri primjese). Kad smo kod suptilnosti, za mene možda najveće iznenađenje jeste očaravajuća Džes Vilijamson, čiji je album “Time Ain't Accidental” podjednako promišljen, prekrasno otpjevan i zaokružen koliko li zasluženo najbolji na našoj zajedničkoj listi – album “Workin' on a World” fantastične Ajris DeMent. Lament nad godinama koje promiču, suočavanje sa starošću i smrtnošću tema je majstorskih albuma koje su snimili Piter Gebrijel, “ i/o” kao da je pravljen da bude njegovo testamentarno djelo, a slično je i sa nedovoljno hvaljenim, bezmalo mestralnim “Memento Mori” koji bi komotnno mogao da zatvori jedno veliko, i tako značajno poglavlje kao što je Depeche Mode.

Na drugoj strani neki manje znani, alternativni svjetovi poput onog benda The Clientele, u čijim pjesmama takođe ima reminiscencija o prolaznosti i smrti, nijansiraju nove slojeve inspirativne pop muzike, koja ne stoji u mjestu onda kada nije opterećena tržišnim uspjehom. Što se tiče pop, tačnije pop-rok muzike vrhunske albume su snimili pomenuti bend, potom kreativno probuđeni Blur, ali i njihov gitarista Grejem, koji je kreirao deset božanstvenih numera u saradnji sa Rouz Elinor Dugal. Ako sam već iskoristio epitet božanstveno za debi album “The Waeve” (istoimenog benda), šta tek reći za” Desire, I Want to Turn Into You” koji na krilima autorkine mašte i transžanrovske razigranosti prelazi odredive granice muzike na kojoj smo odrastali. To jeste zvuk najnovije generacije, koji naravno crpi inspiraciju i iz bogate pop istorije.

Za alt. kantri nema zime dok Džejson Izbel snima ovako dobre albume; za mene lično koji sam (bio) skloniji ostalim članovima benda Drive-By Truckers ovo je njegovo najzrelije djelo. S druge strane, sa samo nekoliko godina na sceni Kasi Valaca takođe fascinira, hodeći nekim sličnim putanjama koje trenutno više naginju folk korijenima. Sve u svemu, jako dobra godina, tu su relevantni i snažni albumi Yo La Tengo, QOTSA (što nisam očekivao), Sufjana i naravno neodoljive Lane, koja mi se čini sve boljom - kako kakvo (mladoliko) vino.

Osjećam da će vedrina i svježina Baka Mika da sazre s godinama, šteta što nije bilo više ljubavi za njegov ubavi “Haunted Mountain” niti za očaravajuće baladersvo Glena Hansarda, a ponajmanje za moju miljenicu, ultimativno talentovanu Kerolajn Rouz čiji bi album bio još bolje plasiran da ga nisam opsesivno preslušavao, vjerovatno najviše od svih ovde pobrojanih. Učinilo mi se, kad je trebalo složiti redosled, da sam se odveć intimno vezao za "The Art of Forgetting", a da su ionako impresivne numere mogle biti još jače – da nisu toliko introspektivne i za nju, iskreno se nadam, iscjeljujuće… Nadam se takođe da ćete probati da poslušate neke od navedenih albuma, u skladu sa ličnim afinitetima i možda otkriti nešto što što izaziva ono najbitnije - zadovoljstvo slušanja i uživanja muzike.

---