Pridjevi@Elektropionir, Beograd, 30.09.2017

02 oktobar 2017
Author :   Srđan Strajnić
Fotografije: Jasenka Grujin

Ne mora se ići na peti koncert Nicka Cavea, ali se prosto mora otići na prvi koncert Pridjeva u Beogradu! Nisam samo ja to ukapirao. Bio je te subote u Elektropioniru prisutan dobar deoaktuelne beogradske rock scene. Una Gašić Bitipatibi, Sana Garić Xanax, kompletan Artan Lili, Bole i Straight Mickey, Dukat Stray Dogg, Andrej bubnjar Vizelja, Ana Avramov, bilo ih je još, ne znam ih ni ja baš sve. Da ne pominjem ljude iz muzičkog biznisa. Kao što vidite, fama o Pridjevima je stigla u Beograd pre samih Pridjeva. Elektropionir je bio poprilično ispunjen – video sam i veće gužve u njemu, ali ne mnogo puta. Bilo je, kao što rekoh, mnogo kolega muzičara, ljudi sa radija, iz biznisa, bilo je i prijatelja, fanova, ali i radoznalaca. Svi uslovi za dobar koncert su bili tu.

Na binu su oko 22:30 izašli Dino Santaleza (gitare, vokal), Ivana Picek (vokal), Andrija Santro (klavijature), Ivan Levi Levačić (bubnjevi) i Erol Zejnilović (bas). Nije bilo Nine Romić, koja je uz Picekovu i Santalezu začentica projekta, jer iz privatnih razloga ne ide na turneje. Verovatno znate da je prvi i za sada jedini album Pridjeva nastao tako što su Dino, Ivana i Nina razmenjivali mejlove – Dino im je slao muzičke matrice, njih dve su dosnimavale vokale i iz te prepiske se izrodio jedan od najboljih albuma te, 2014-te godine. Izuzetno dobar prijem albuma i u regionu i van njega prosto ih je naterao da naprave kompletni bend za koncertne nastupe. I eto ih, pred brojnom i entuzijastičnom beogradskom publikom.

Otvorili su sa “Kantarion (ili gospina trava)” i već tu su počeli da nas uvlače u taj svoj vajb. To je vrlo bučna muzika koja je u isto vreme vrlo delikatna. U tom naizgled haosu tonova koje ispušta ova petorka se posle izvesnog vremena oseti pravilno ritmičko pulsiranje koje ima galopirajući efekat . Rezultanta je mantra koja se ponavlja (pleonazam!) a koja slušaoce prosto prisiljava na meditaciju – slušajući Pridjeve nećete moći da razmišljate o nečemu drugom, ta muzika vas uhvati i drži dok ne prestane, čak i malo posle toga. Doživljaj je mnogo intenzivniji nego pri preslušavanju albuma – album je kamilica, uživo su u pitanju mnogo jače trave. Još nešto – negde duboko, ispod svih tih slojeva muzike, čujem Istru. Čujem “Trajna nina nena”. Da li sam to utripovao jer znam da je Dino Istrijan, ali stvarno mi se čini da provejava istarski melos, ili još šire, paganski melos Balkana kod koga je i vokal ritmički instrument.

Pr43.jpg

Kad smo već kod vokala, nekoliko reči o Ivani Picek. Ona u Pridjevima peva kao medijum: kao da ju te pesme koriste da bi kroz njene glasnice iz dubina vremena ili psihe izašle u svet. Nema u njenom pevanju ni trunke egoizma, nametanja, ekspresivnosti – ništa ona svojim pevanjem ne objašnjava – ona pušta da pesma izađe kao takva, sa zadatkom da nas što brze podigne u sfere u kojima ne postoji naš svakodnevni život od koga želimo da pobegnemo. Santalezina gitara je isto tako uvek u funkciji pesme - iako bi, sudeći po tome kako vlada instrumentom, lako mogao da se upusti u ego-trip solo deonice, no on to nikada ne čini. Psihodelični ugođaj pospešuju i ona melodika sa duvaljkom koju je Dino povremeno svirao i naročito sintetizovani tonovi koje ispušta klavijaturista. O ritam sekciji samo najlepše. Ivan i Erol su davali osnovu za ovu nadgradnju koju sam pokušao da opišem. Erol je toliko čupao bas da mu je na kraju pukla žica, no, odnekud se iz publike stvorio drugi bas pa nismo morali dugo da čekamo da se nastavi svirka. Uostalom, Dino je odmah sa onom duvaljkom koju sam pomenuo prekinuo tišinu, ne bez razloga, jer prekidati mantru nije dobro – ona se zasniva na transu koji se postiže ponavljanjem. Svaki prekid ga razbija. Znali su to Pridjevi, pa je izostala svaka verbalna komunikacija sa publikom. Osim na kraju, kada se Ivana zahvalila publici na prijemu. Dva bisa su bila potrebna da se prisutni “probude” i vrate u realnost.

Tri godine smo čekali da se Pridjevi pojave u Beogradu, ali se na kraju čekanje isplatilo. Tri godine je dovoljno da pesme kroz koncertne nastupe dobiju svoj stabilan oblik. Da ne bude zabune, i dalje mislim da je album Pridjeva iz 2014-te godine odličan, ali je on za slušanje kod kuće. Da su te pesme sa ploče izvođene na koncertima u originalnom obliku suočile bi se sa žamorom u publici. U ovom, koncertnom aranžmanu nikakav žamor im ne može naškoditi – muzika je toliko glasna da onemogućava bilo kakav žamor (ne čuješ ni sopstvene misli, a kamoli sagovornika), pri tom ne izgubivši suptilnost originalnih pesama. Ravnoteža koju su Ivana, Dino i momci savršeno uspostavili. Zato je užitak prisutnih bio stoprocentan. Raspitao sam se - čak i skeptici i radoznalci su iz Elektropionira izašli zadovoljni. A to za bend koji u nekom gradu prvi put nastupa nije mala stvar!

Pr22.jpg

*Galerija fotografija sa koncerta Pridjeva dostupna je na stranici Jasenka Grujin Photo.

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio