Singlovi
Bludne gitare u plamenoj buktinji dok bubanj sumanuto tutnji kao lokomotiva u pustinji, to je kontrolisani haos garažnog rock and rolla beogradskog trija Straight Mickey and the Boyz. Miki zaista ima razularenu električnu gitaru, Boško razvratan bas, a Danilo udara brzo i jako, jer tako treba.
MC5 , Jon Spencer Blues Explosion, rani Stranglersi i naravno Partibrejkersi, na početku, samo su neka od poređenja koja su se već čula u želji da opišu silovit sound i zapaljivu energiju benda koji je stasao u Šapcu a prošle godine debitovao sa fanatičnim, bezimenim albumom. “Hoću sve a zauzvrat ne nudim ništa”, pjevali su tad, a sad, u dva-tri glasa kako to obično i čine: “Ja se godinama spremam da ne uradim ništa”. Glasnogovornici i kritizeri flegmatične generacije bez budućnosti, dva u jedan? Definitivno jedan od najboljih aktivnih bendova u Srbiji, trio budućnosti koji se ne stidi bolje prošlosti, od kasnih šezdesetih do ranih devedesetih.
Boris (Mladenović) iz grupe Jarboli je producirao novu pjesmu; spot je režirao i montirao Miki aka straight Mickey, lično. Čak su i Artan Lili ostali oduševljeni, provjerite zašto.
Irena Blagojević interpretira nježnu džez pop muziku za slušaoce istančanijeg ukusa. Diplomirana flautiskinja takođe je tekstopisac i kompozitor većine numera sa novog albuma “Blistavi grad”, sinoć svečano promovisanog na aktuelnom 32. Beogradskom džez festivalu.
U tradiciji klasičnih, prefinjenih džez vokala ona pjeva melodične evergreen pjesme sa pop štimungom koja drže do sebe, i do svojih slušalaca. Na njenom drugom solo albumu sarađivali su kompozitor Lazar Avramović, tekstopisac Dejan Ivanović te Aleksandar Bahun, Ivan Aleksijević i Nebojša Zulfikarpašić (aranžmani).
Publici u Crnoj Gori predstavila se koncertima na Cetinju i na džez festivalu u Bijelom Polju, a nadamo se nekom novom susretu uživo. Poslušajte nekoliko ljupkih Ireninih singlova, u produkciji PGP RTS, kojih se ne bi postidile ni poznate izdavačke kuće specijalizovane za vocal jazz.
Beogradska ekipa privlačnog imena Nežni Dalibor koja njeguje psihodelični rock zvuk u svojoj najosjetljivijoj varijanti (ma koliko znali žustro da zvuče), pjesmom „Godinu Dana“ najavljuju (još jednom, jer je najavljivanje počelo mjesecima unazad, a ovo je već treći singl) album „U Slojevima“.
Ako pomenemo kultni muzički sastav American Music Club, prvo pomislimo na glas frontmena Mark Eitzela koji je snimio i niz cmizdravih, predivnih solo izdanja. Činjenica da Bernard Butler gostuje na njegovom predstojećem albumu, koji će već na početku 2017. predstaviti u Beogradu, gdje odavno ima pouzdanu bazu fanova, iznenadila je i njegove i obožavaoce nekadašnjeg Suede gitariste; zapravo je malo ko očekivao kreativnu saradnju jednog od najbriljantnijih britanskih muzičara novijeg doba, takođe autora dva sjajna solo albuma, i depresiji sklonog američkog singer-songwritera koji se ubraja u najtalentovanije trubadure savremene Amerike.
Možemo li očekivati još jedan apartan i ništa manje nego antologijski muzički projekat kakav je bio McAlmont & Butler? Odgovor je potvrdan jer je Eitzel u naponu kreativne snage a Butler na “Hey Mr Ferryman” svira sve električne gitare, bas i klavijature, te album producira! Očekivano, gitare oduševljavaju još u prvom singlu, kao i stihovi nastali za jednu od starih American Music Club pjesama, koja nikada nije snimljena. Sve do sada, kada je ideja do kraja sazrela i kada su se u londonskom studiju sastala dva majstora potpuno različite genijalnosti, ako taj pridjev nije pomalo pretjeran.
Ako čujete melodičnu a u duši ipak melanholičnu "The Last Ten Years" dva-tri puta složićete se da nije.
