1.
meni dođu noći
da gledaju lepe stvari
i plove mojim vodama
možda sam zbog leta
koje saznam po senkama
onih stvari koje sam nekad voleo
možda je sunce poodmuklo zašlo
u mojoj nutrini i tu
upalilo sveću
kao da još juče nisam
izgovorio sve rečenice
(ne žuri mi se u svoju pesmu)
mlečnim putem nema ničega
u pitanju su još samo veće daljine
kojima se poklanjam
na kraju večeri
svi smo mi ipak
samo početnici sebe
moguće je
da je došlo vreme
da napustimo sve ono
što smo kao deca voleli
2.
ovih dana na mrežnici
desio se skup kosmičkih razmera
sreli smo se sa sobom u sebi
nanjušili smo tragove
kao vučići razgolićeni od straha
zavijali smo na mesec
a zvezde su dugo padale
nisam pomislio želju
u vodenom oku
svet se rasklopio
kao cvet
taj oholi lotus
isekli smo nezvane goste
kao žito u žrtvi paljenici bogu
vadili srca lubenicama i
dugo se gostili na mesečini
nije to bila samo snaga koja isijava
taj vatromet krvi loših navika
tih sedam sunaca koja su umirala
nisu bila dostojna naše pažnje
sve ćeš ti sine njih sahraniti
govorili su mi generali
i pokazivali mi polja u daljini
rekli su mi, ništa više ne opraštamo
od sada će svi goreti na vatri
ostaće samo oni najtvrđi
ostaće samo mrtvi i bogovi
ja sam slušao pažljivo
grmljavinu u daljini
3.
volim stol koji više nije tu
prazno mesto pomerenog trena
sad više ničega puno mogućnosti
svega šta će tek doći
u dobro jutro hoću
miris pustinje me obećaje
slatkost kiše koju sakapljam
reči su pijace
a opet
zalaza sunce ljepše nego u nekoj pesmi
ptice eksplodiraju po nebu
zvonjaja oblaka
sve se poređa u ravnu liniju čulovitosti
da nismo ovde mislio bih neko nas pripoveda
i neko traži prirodu oko nas kao odogovor
i dugo nas ljubi zbogom
kažem ti pogledaj
ovo ovde je sada
početna stanica
vadim cigaretu
i udaram njom tri puta o kutiju
da čuje priroda da čuje svemir
šta se na zemlji dešava
4.
otvaram vrata i
dočekujem raširenih ruku i
vratim se na početak pesme
mogao bih se zakleti
da je taj zvuk tačno znao
ko smo i šta smo
i odakle dolazimo
UNUTRA
1.
unutra: fabrike sok dimnjaka nešto tužno
možda sam ti sve to dao
da ne bi otišlo nekom drugom
čista lavlja nakana jednog svetlog dna
ljubav koju osećam više nije lična
i ide prazna i zauvek
u meni: budnost zaspalih
zamaglica i hladni delovi
pričaj mi o toj tišini
o putu između soba
unutar fabrike: zub
plemeniti metali
i jedna fotografija tvog strpljenja
umesto fotografije mora
2.
tu gde si zaspala u meni
padam u najtvrđu tišinu
i neću nikada pasti
(fizike mi širenja svemira)
za mojim putem zvezdočaci
rašivaju ukrštene pučine
i pakuju ih za neko drugo sazvežđe
(neće me nikada stići)
3.
rukama pratim svež vazduh
i kuvam drugačije čajeve
kao međuzvezdanu geografiju
tvog puta tvog nemogućeg
na deset hiljada milja ispod lipe
stojim sam u središtu svih zbivanja
sanjam sebe u svim ljudim
i merim snagu svojih svetlosnih godina
dobri naučnici ne znaju ništa o tebi i suncu
o putu između soba o tišini od koje se ništa ne čuje
treća ekspedicija u središte pesme
nedvosmisleno potvrđuje
od mene je ostalo samo leto
i volelo bi da te zagreje
GENEZA ANĐELA
(otkrili smo svetlo
u malim komorama
malo svetlo u instrumentima
koje pohađamo u času sunca
tu gde se gori koralj
tu gde se vatra ustaje)
1. prvi kraj pesme koj se pretvorio u anđela
ne divljači mi
ne sastavljaj mi razbibrige
zaista ne želim da se saberem
nisam ti ja ukus spasenja
da zamirišem naglas
o svemu što nas otima
to što sam juče listala
sada ne znači ništa tišini
kao poticaju muzike
i svaki put kada se uplašiš
samo još glasnije zaćutim
kraj svake pesme
(samo,
šta ako dopišeš još nešto
posle kraja
da li je to onda moj život posle smrti
i je l sada ide onaj deo
kada se pretvaram u anđela)
2. dugo i glasno prizemljivanje anđela
dugo i grubo
prizemljavanje groma
dole
na nežnim mestima
među sferama
dugo je dugo padala noć
dugo je bog u zaljevima
obijao zlatne ladice
i otvarao ormare
mojim srebrnim inžinjerima
mašinovođama sunca
koji još uvek sećaju se nežno
dok iznad naših glava
poslednji u zraku
eksplodiraju
bitni događaji svemira
3. prva pesma anđela tek rođenog u pesmi
o kako je tiho padala noć
kako se lako gasilo svetlo
među atmosferama
a dole u tvome srcu
promena jastreba
promena kralja šume
promena inžinjera među sferama
dugo i skupo podešavanje anđela
kojeg otvaramo u času sunca
tu gde se topi koralj
tu gde se vatra ustaje
tvoje telo je
poslednja tvrđava
koju osvajamo nežno
ITERACIJE
1.
u belom proleću
mojih providnih instrumenata
sezona prvog groma
urezivanje zveri
u pesmu
u zagradama
šapuću anđeli
(stvari nestanite bez traga
stvari nestanite bez traga
stvari nestanite bez traga)
2.
pod mojom koprivom
duge senke ispod mape
sada mi spremaju doručak
i oblače mi pidžamu
sve je manje sada
na božijem dlanu
našem komadu nameštaja
3.
isprepletana radosti dođi
izmešalo ti se lice u hiljadama
u tvoje ime posle drveća
u tvoje ime pre sunca
a u tebi tope se mape
(ko će za tobom ući u kišu
ko će zaliti anđela)
4.
krakeni neka te
u tvom snu spavaju
čuvaju kosti
od iznemoglosti sunca
da ti ni jedan zvuk
ne bude gluv:
ovo ovde sada je početak
neumitna izvesnost stvari
5.
o laste nategnem proleće
da bude milion pod rukom
i blizu vode u koju umačem
svoj debeli jezik vrzlo astronomije
odmetnuti komad u sunce
zeleno buncanje
na mojoj grani jabuka
odmetnula se u cveće i gori
mali predeo
6.
nabrajam na prste
preostalo značenje stvari
u svemiru prvo otvaranje sezone
i svi vide
iza nje
svet
u svetu majstori nose cigle
i preuzimaju svoju sudbinu
deo po deo
i grade novi predeo
u kome možda
spasićemo ptice
iz prodavnice
tužnih stvari
meandar
eliade
ubistvo u magnolijama
a jesi me
prešla niz ulicu
pored puta noću
dim se odvija
na stolu pored prozora
u levom kutu desna ladica
suncokret
vitrina
doba
u kojima se otkrivaš
sa druge strane sunca
gde spašavamo ljubav
iz kuća u kojima ne gore dimnjaci
* Matija Sadović rođen je 1985. godine , navodno, u Zagrebu. Sjedi i piše u Beogradu od svoje druge godine. Uglavnom ljubavne, jer sve su ljubavne. Neke od njih istom tom Beogradu, čije ulice kaže da voli. Jednom je napisao pjesmu o gledanju u sunce dok sjediš u kuhinji i to mu je vjerovatno najbolja. U slobodno vrijeme sadi sukulente i pokušava da umilostivi razne bogove. I dalje u tom istom Beogradu.
