RECENZIJA: Nikola Vranjković – Veronautika

17 januar 2018
Author :   Srđan Strajnić

Ne znam zašto osećam strahopoštovanje prema Nikoli Vranjkoviću. Upoznao sam ga na promociji ovog albuma na nivou zdravo – zdravo, uz ljubazan osmeh i stisak ruke, dakle nisam osetio ništa od fame koja ga prati: zajeban lik, nadrkan, i sve neki slični epiteti...Meni je delovao sasvim pristojno, čak je bio blag u nastupu na pomenutoj promociji, blag do stidljivosti. Očigledno mu ne prijaju te promotivne aktivnosti. Izgledao je kao da jedva čeka da se sve to završi. A bio je UK Parobrod pun k’o oko. Svi koji se bave rokom na bilo koji način, a da pripadaju starijoj i srednjoj generaciji, bili su tu. Jeste, bio je i Bajaga!

Razlog promocije je bio album „Veronautika“ koga je pripremao desetak godina, kako se čulo te večeri. Nekoliko puta je istaknuto da je Nikola perfekcionista kada se radi o kvalitetu snimljenog materijala. Deset godina je trebalo da se te pesme snime tako da on bude zadovoljan, i evo, album je najzad u našim rukama – dakle, Nikola je zadovoljan. Ima i zašto! Sviđala vam se ili ne muzika koja se nalazi na ovom duplom CD-u, kvalitet zvuka je neosporan. Vrhunski!

Odličan je i naslov albuma – Veronautika. Odlučujuća za nastanak ovakvog naslova je bila njegova ljubav prema reci. Sam je rekao da se na reci najprijatnije oseća, da je reka utočište od okrutnog sveta u kome živimo. Idealna za kontemplaciju u tišini prirodnog ozvučja, reka je završila na omotu ovog kompakt diska. Fotografija Anđele Vujić sa omota kao da govori o životnoj plovidbi, uvek u nepoznato, i kao da čovek na čamcu polako uplovljava u mirne vode. Mirne ali neizvesne, tajanstvene. I da je čak i u tim mirnim vodama čovek pred nekakvim izborom. Ne dramatičnim, ali ipak izborom. Omot je još jedan pokazatelj minucioznosti sa kojom je rađen ovaj album. Mislilo se o svakom detalju. Nije slučajnost ni veza između naslova EP-ja koji je bio svojevrsna najava ovog albuma, „Bremeplov“, i naslova albuma „Veronautika“. Plovidba sa teretom se pretvorila u plovidbu sa verom (stidljivi optimizam?).

Nikola Vranjković ima vremena. Spoznao je da žurba nikuda ne vodi. Doneo je odluku da baš neće da žuri, uprkos tome što ga vreme u kome se na nesreću obreo tera na žurbu. Zato je dugo i pažljivo pripremao ovaj album, dosta je dugih pesama na njemu, album dugo traje i zahteva pažnju i strpljenje. Ne da bi se dopao, jer dopadljivost na prvo slušanje ima. Ne. Pažnja i strpljenje su potrebni da bi se otkrile sve njegove skrivene lepote. Kako sam njegovu grupu Block Out ispratio vrlo površno, skoro nikako, jer sam devedesetih više bio na ulici na raznim protestima nego što sam pratio muziku, ne mogu da kažem da sam bio fan. Naprotiv, bio sam vrlo skeptičan u vezi toga koliko će mi se svideti. A pomislio sam da bi trebalo da mi se svidi. Ako ni zbog čega drugog, a ono baš iz političkih razloga.

Da pređem najzad na sadržaj duplog CD-a koji je preda mnom. Ima u njegovoj muzici najviše Block Out-a, što je sasvim logično jer je bio isključivi autor pesama od ulaska do napuštanja grupe, ali ima i Bajage, čiji je dugogodišnji tonac, pa je taj čest kontakt sa Bajaginom muzikom očigledno uticao na njega. Generalno, Bajagin uticaj je doneo malo svetlosti u prilično mračne Vranjkovićeve vizije. Istina je da u vreme Block Out-ovog vrhunca karijere, devedesetih godina, svako ko nije bio krajnje mračan i depresivan nije dobro shvatao ili nije želeo da shvati situaciju u kojoj smo se tada nalazili. Nemojte mi reći da je sad gore jer nije. Nema goreg od tog vremena. Tada smo upali u rupu iz koje još uvek pokušavamo (za sad bezuspešno) da se izvučemo. Muzika Block Out-a je dakle bila muzika tog trenutka. Današnja muzika Nikole Vranjkovića je muzika ovog trenutka. Kako i dalje nema razloga za veselje, ona nije vesela. Ipak, nije ni mračna. Jeste depresivna, jeste tu-i-tamo elektronikom vođena (sasvim u duhu vremena), jeste kontemplativna, i nekako je spokojna. Spokoj nije rezultat ostvarenja ciljeva već povlačenja iz borbe koju on više ne doživljava kao svoju. Kao da je spoznao da tu borbu treba da vode oni koji dolaze. Ako uopšte žele da je vode.

Što se prvog CD-a tiče, ovako stoje stvari: „Fotelja“, „Zadrži svoj dah“, „Dve reči“, „Tajni život suterena“ – te pesme bezrezervno volim. „Veronautika“ ima previše elektronike za moj ukus, „Džonatan Livingston“ ima previše Bajage, iza „Nikada ti neću više otkriti nijednu tajnu“ kao da se pomalja Balašević (!?!) a „Moraćeš da živiš s tim“ je previše ex-Yu-novotalasna. Da se razumemo, Bajaga i Balašević sami po sebi za mene nisu sporni, samo mi se čini da ih je previše u navedenim pesmama.

Drugi CD: „Večernja zvona“ i „Marburg (hommo epilepticus)“ fino štrikaju od početka do kraja, tako ja zamišljam da je zvučao Block Out, „Fototapet“ je opet Bajaga, pa se još pominje Voždovac, znači sviđa mi se, „Vi ste mi, al’ mi smo oni“ je pravi rokenrol, „Vosak“se opet kotrlja sa super gitarom koja to kotrljanje prati, dobar je i tekst, „Dve hiljade i kusur godina“ je dramatična, najhitičnija po mom mišljenju, „Za životom il’ za sudbinom“ je intrigantna –u njoj su život i sudbina u odnosu ili/ili, a život i sudbina se ne mogu odvajati, bar se meni tako čini. Onda ide ona skrivena pesma – skoro dva minuta se čuje samo zvuk „bućke“ kojom dunavski alasi privlače somove. Ne znam kako to da shvatim?

Potpuno zaokruženo delo. I zvuk, i slika, i sadržaj i pakovanje – perfektno. Deset godina rada nije otišlo uzalud. Toliko dobro da stigne i do onoga kome nije namenjeno. Pročitah neke primedbe na tekstove – kaže čovek, super je sve to, al’ za treći razred srednje škole. Čak i da je tako, a šta tu nije u redu? Ko ne bi voleo da vrati nevinost i čistotu iz trećeg srednje? Čistu, iskonsku emociju. Neiskvarenu životnim promašajima i (možda još više) pogocima. Ako je Vranjković uspeo da se vrati - i nas da vrati! - u to nežno doba, neka mu je alal!

Ocena: 8.0/10

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio