Tenor saksofonista, kompozitor i bendlider Kamasi Washington je vrlo eklektičan, i kao takav, sasvim relevantan u drugoj dekadi XXI veka. Osnova njegove muzike je džez, ali ono što ga razlikuje od drugih džezera je to što je duboko zahvatio iz trezora popularne muzike u najširem smislu. To je u postmodernizmu ne samo potrebno, nego neophodno. Kako je Francis Fukuyama (koji ovih dana gostuje u Beogradu) proglasio „Kraj istorije“, tako bi se moglo reći da Kamasi Washington ovim trostrukim albumom proglašava „Kraj muzike“. Da se podsetimo – kod Fukuyame „Kraj istorije“ ne znači da se više ništa neće događati, već znači samo to da je liberalni kapitalizam krajnji (konačni) stepen razvoja do koga je ljudsko društvo došlo. Što bi rekli, to vam je to, nema dalje. Svi konkurentni sistemi su propali (poraženi?). Imate idealan sistem. Ostaje vam samo da živite u njemu. Kad se stigne dotle, ostaje samo rekombinovanje i prilagođavanje postojećih elemenata sistema.
Klavir, kontrabas, bubanj, gitara, vibrafon, saksofon – ne zna se koji od tih, samo nekoliko izdvojenih instrumenata ima ljepše dionice u polifonoj poemi džez kompozitora Kamasi Washingtona, koji nastavlja epskom putanjom zacrtanom na debiju grandioznih proporcija, remek-djelu “Epic” iz 2015. godine, tom trostrukom albumu kojim se već upisao među velikane savremene džez scene.
Melodijska i harmonijska, te ritmički raskošna sublimacija ambicioznosti i suptilnosti četrnaestominutne kompozicije odgovara naslovu, “Truth”, jer istinita jeste svaka odsvirana nota, a ima ih puno, nema foliranja i forsiranja bilo kog instrumentaliste iako svaki od svirača dobija mogućnost da briljira i istu maestralno koristi, nema samoisticanja autora odnosno saksofoniste, ali ni lažne skromnosti, ipak je njegov solo najduži i najdramatičniji.
Svi pobrojani elementi sastavni su dio superiorne, progresivne organske cjeline, a širinu joj dodaju decidno orkestrirane dionice, dok se epika i lirika izraza stapaju u vokalize koje ovoj veličanstvenoj numeri daju transcedentnu notu. Već sada u konkurenciji za “Pjesmu godine”, iako je “Truth” mnogo više od toga, kao što možete da čujete, ponajviše zbog toga jer Kamasi i njegovi saradnici uspijevaju kompleksnu muzičku strukturu interpretirati sa lepršavom lakoćom, i obuzimajućom ljepotom najvećih majstora.
