RECENZIJA: Baobab – Naše vreme

27 novembar 2017
Author :   Srđan Strajnić

Spiritus movens grupe Baobab Mišo Petrović je šetač. Krene iz svog Arilja i šeta po okolini. Uzbrdo, nizbrdo, gore, dole, u ritmu koraka. Upija. Imajte u vidu da je to Zlatiborski okrug, lepota je to. Ne može a da ne utiče na umetničku dušu. I sam sam šetač pa znam – šetanje je razmišljanje. O svemu. Od sasvim ličnih stvari do onih sasvim opštih, koje nas uveliko nadilaze. Misli naviru bez reda, jedan tok prekida drugi, koji može i ne mora biti u vezi sa prvim, dođe povremeno i do, kako ih ja zovem, tabula raza faza koje su ispunjene ničim – tišinom. Te faze su samo najava novog toka misli koji se pojavljuje iz dubina moždane mase. Liči to na puštanje vinila na gramofonu – pesme i prostori između pesama se smenjuju u nepravilnim intervalima. Svaka šetnja – jedan LP! Ili bar EP. U mom slučaju, s obzirom na nedostatak muzičkog talenta, neke od tih misli obično završe u nekoj od recenzija koje pišem, kod Miša, koji je muzičar u dubini duše, završe kao pesme. Naravno, nije svaka šetnja jedan LP, pa ni EP, mnogo je šetnji potrebno da bi se oblikovale pesme za jedan pravi LP, i još mnogo studijskog rada pride, ali, skoro sam siguran da se kostur formira u šetnji. Uostalom, pogledajte omot.

„Dvoje“ je ljubavna, ali o zreloj ljubavi koja donosi spokojstvo i sreću uprkos teškoćama svakodnevnog života („Ljubav - delimo nas dvoje, snove – sanjamo u dvoje, pesme – pevamo u dvoje, krevet – sada je za dvoje, zvezde – zvezde se samo smeše...), gitara je blago distorzirana, bend „vozi“, činele šušte, prateći vokali blistaju, usna harmonika dodaje malo melanholije... – odličan uvod u album. “Sreću, ljubav, radost“ otvara akustična gitara, ali se stvar uskoro zahuktava i dinamika odlazi u „crveno“ u trenutku kad počne refren(...svemu daje smisao i misao, sreću i ljubav i radost...). Ovaj navedeni tekst je samo deo refrena – volim te dugačke refrene koji ti daju vremena da uživaš u njima.

Pesme na ovom albumu su uglavnom bazirane na rifovima (uz to odmah ide asocijacija na Rolling Stones!) pa tako i ova. Opet se usna harmonika koristi za solo, kao u prvoj pesmi. Evo i politike u širem smislu koja dolazi sa trećom pesmom, signifikantnog naslova „Odbijam“. Slučajno ili namerno, ovde odmah na početku imamo solo na gitari u pesmi kojom autor saopštava da je za proaktivni pristup životu uopšte – odbija da bude prepušten milosti i nemilosti drugih. „Ne čovek mali“ otvara prostor za različita tumačenja – ja bih rekao da je o samopoštovanju za koje je svako sam zaslužan. Ima interesantan prelaz u sredini koji nas uvodi u dinamičniji deo pesme. Dosta se radilo na dinamici (mislim na ceo album), što uvek pozdravljam. „Znak“ je još jedanput potcrtana potreba da se bude jak, da se sam izbori sa sopstvenim sumnjama i nesigurnostima. Ritam sekcija „vozi“ preko devet minuta, prateći vokali imaju lepu melodijsku liniju, sve zvuči optimistički i vuče napred. Događaji se u pesmi smenjuju tako da ni u jednom trenutku nije dosadno (ovo i po dužini i po atmosferi podseća na poslednji album War On Drugs – sad će neko reći „pa kako onda kažeš da nije dosadno“ ).

Lepa mi je pesma „U gradu koji tone“ i što se tiče muzike i što se tiče teksta. Opet je to politički tekst, ali ne od onih banalnih, prvoloptaških. „Kako sjajnih ljubavi ima u gradu koji tone, u zemlji koje nema, kako sjajni ljudi se bore, kakvim plamenom gore, u zemlji koje nema...“ Čini mi se da razumem šta nam Mišo u ovoj pesmi govori. U pesmi „Rokenrol na vodi“ čujem etno prizvuk, a i tekst me asocira na narodnu dodolsku poeziju. Nije da su se dodole bavile rokenrolom, ali jesu prizivale kišu, dakle imaju veze s vodom.

Svideo mi se album Baobaba. Favoriti su mi „Sreću, ljubav, radost“ i „U gradu koji tone“, ali ni ostale pesme ne zaostaju mnogo. Svirka je zaista odlična, po mom ukusu. Ritam sekcija pošteno zakotrlja pesme, rifovi lepo napune zvučnu sliku, nema solaža tamo gde im nije mesto, usna harmonika se pojavljuje samo tamo gde joj je mesto – sve je to sa merom i ukusom napravljeno. Posebne pohvale idu pratećim vokalima koji dosta doprinose (tamo gde ih ima) da vožnja bude prijatnija. Glavni vokal ću nešto manje hvaliti, ali i on sasvim dobro funkcioniše kao deo celine. Možda je u miksu mogao biti postavljen malo više pozadi nego što jeste. S druge strane, Mišo svaku reč izgovara sasvim razgovetno što je prilično retko kod nas. Za razliku od većime drugih domaćih albuma, ovde ne morate ispred sebe imati napisane tekstove da biste išta razumeli. Svega par reči nisam razumeo „iz prve“ (u pesmi „Znak“ reči koje idu posle „sve boje se slože“). Tekstovi su takođe za pohvalu – nisu previše apstraktni, ali nisu ni banalni – i što je najvažnije, dovoljno su otvoreni da dozvole učitavanje značenja od strane slušalaca što daje podlogu za identifikaciju slušaoca sa pesmama. Posebno mi je drago da Baobab dolazi iz Arilja (6763 stanovnika po popisu iz 2011) što samo pokazuje da rokenrol ne postoji samo u velikim gradovima kao što se obično misli. Postoje ljudi u manjim gradovima koji održavaju vatru rokenrola, a koji su možda i važniji za njegov opstanak. Njih moramo podržati.

Ocjena: 8.0/10

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio