RECENZIJA: Lucinda Williams – Good Souls Better Angels

02 maj 2020
Author :   Srđan Strajnić

Evo i ploče koja mi se stvarno sviđa. Bez ikakve rezerve. Možda baš zato što je bazirana na bluzu. Jer, kad pogledam prethodne dve koje sam recenzirao, kod Fione bluza nema nikako, kod Laure samo po „filingu“ ali ne i po formi, dok kod Lusinde skoro da i nema ničeg drugog do bluza. Da se ne bih ponavljao i pravio dugačak uvod, pročitajte prikaz jednog od njenih ranijih albuma koji sam objavio za potlistu OVDE.

Sada je Lusindi šezdeset sedam godina. Niko više ne osporava njen značaj (niko normalan!) i njeno mesto u istoriji rok muzike. Čak mislim da je ušla u onu nekolicinu autorki koje su tu vrstu muzike približile umetnosti koliko god je to moguće. Ona nije od onih čiji se izraz menjao od jednostavnijih ka komplikovanim muzičkim formama poput Džoni Mičel već pripada dilanovskoj grani rekomponovanja i reinvencije tradicionalnih muzičkih formi, Tekstualni predlošci koje u svojim pesmama koristi takođe se zasnivaju na tradicionalnim obrascima uz obilato korišćenje toka svesti i ispovednog tona. 

Već sam dosadan i sam sebi koliko puta ponavljam tezu o „hipersenzitivnom umetniku“ koji predoseća stvari koje će se dogoditi. Moram to još jednom da učinim. Ako budete čuli ovaj album, neće vam promaći bes koji kipti iz njega. Bes ljudskog bića čija je sloboda osujećena. Bes ljudskog bića u karantinu. Ne, naravno da ovo nije album o epidemiji COVID-19, ali taj ćorsokak u koji je savremeni svet upao neminovno izaziva napad klaustrofobije, iz koga proističe gnev – gnev koji svi osećamo. Lusinda kao umetnica jer ta koja treba taj bol da „osvesti“ i da pomogne da ga izbacimo iz sebe. Odmah da vam kažem, u tome je i uspela. Slušanje ploče „Good Souls Better Angels“ je bukvalno psihoterapeutska seansa, bar za one kojima je rokenrol terapija izbora. Slušanje ove ploče je poput kakvog pročišćenja – oslobađanje negativne energije, popuštanje grča mišića, relaksiranje suznih kanala…Morate se prepustiti toj muzici i posle tih sat vremena bićete, bar neko vreme, relaksirani. Moj vam je savet da potpuno isključite kognitivni model obrade informacije. Zažmurite i pustite da vas vaša intuicija vodi. 

Bluz bugi kojim nas obasipa Lusinda i njen bend na ovom albumu je, kako neki kritičari zameraju, jedna dugačka pesma koja traje šezdeset minuta. Ti ljudi ili ne vole bluz, ili ne vole Lusindu, ili ne vole ni jedno ni drugo. Naravno da se u tom muzičkom pravcu starom preko jednog veka ne može biti  inovativan a da se ne pređe u „crossover“. Kod bluza je jedino relevantno merilo sa koliko se strasti i uverenje izvodi. Ako je zaista tako, onda tu Lusindi nema premca. Već u uvodnoj „You Can’t Rule Me“ koja se, ako ćemo na prvu loptu, odnosi na Trampa, Lusinda svojim uverljivo gnevnim izvođenjem transcendira njeno značenje na bilo koga ko pokuša da vlada njome – jasno je da nema nameru da to dozvoli ikome, pa bio  to zlostavljački nastrojeni partner, predsednik Amerike ili bilo ko između. U „Bad News“ kaže da je sve otišlo dovraga, još pre nego što je korona stavila tačku na tu tvrdnju. Došli smo do tačke kad ozbiljno mora da se vidi kuda i kako ćemo dalje, govorim o čovečanstvu. Lusinda je dala dijagnozu, neko drugi treba da se pobrine za lek.

„Man Without a Soul“ je opet o Trampu, ili je o Džonsonu, Ili Salviniju, ili Orbanu, ili o našim, balkanskim liderima? Može biti o bilo kome na koga se odnose ove reči: „You're a man without truth; A man of greed, a man of hate; A man of envy and doubt; You're a man without a soul; All the money in the world; Will never fill that hole; You're a man bought and sold; You're a man without a soul“. Ima još, u istom stilu, nije na odmet pročitati celu pesmu. „Big Black Train“ je o dolazećoj ekonomskoj krizi i njenim žrtvama, onima koji su ekonomski najranjiviji. „Wakin’ Up“ je o domaćem nasilju, takođe aktuelnom u vreme kućne izolacije usled epidemije korona virusa.

Nema potrebe da idem dalje sa objašnjenjem za svaku pesmu, već iz ovoga vidite da se Lusinda na albumu „Good Souls Better Angels“ bavi (uvek) aktuelnim društveno-političkim problemima. Neko će reći da su ti njeni komentari prilično „plitki“ i pravolinijski ali, bluz je forma koja ne dozvoljava veliko „filozofiranje“. Naprotiv, bluz tekstovi su jednostavni, sa direktnom poentom, lako shvatljivom svima. To nije knjiška poezija koja ima pretenziju da podučava i istražuje, to je poezija koja konstatuje stvari, kroz jednostavne, svima shvatljive metafore (veliki crni voz i sl.). Dakle, Lusinda je ovom prilikom postigla savršen sklad forme i sadržaja a taj utisak je dodatno pojačan muzikom koju besprekorno izvodi njen stalni bend – Stuart Matis (gitara), Dejvid Saton (bas) i Bač Norton (bubnjevi). Koliko su doprineli ovoj ploči najbolje se može objasniti sledećom tvrdnjom – Ono što je Crazy Horse za Nil Janga, to je ovaj bezimeni bend za Lusindu Vilijams.  Sve vam je jasno. 

„Good Soul Better Angels“ je album koji na najbolji način afirmiše tradiciju i istovremeno govori o savremenom svetu u kome živimo. Lusinda nam u ovim nesigurnim vremenima daje tačku oslonca, ali nam daje i odušak. Bes i melanholija su na ovom albumu u divnom skladu. Na suptilan, sebi svojstven način, daje nam i uputstvo za ponašanje u kriznim vremenima – budi besan kad treba da budeš besan, a melanholičan kad treba da budeš melanholičan. Nikako neće valjati ako radiš obrnuto.

Ocena: 8.2/10

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio