RECENZIJA: Chris Stapleton – From A Room Volume 1

17 maj 2017
Author :   Srđan Strajnić

Album je snimljen u RCA studiju u Nashvilleu (gde bi drugde!), producent je bio Dave Cobb (ko bi drugi!) a pedal steel gitarista Robby Turner je trenutno najtraženiji studijski muzičar u Nashvilleu. Pitajte Sturgilla Simpsona i Yelawolfa, repera iz Alabame. Zanimljivo je da su Turnerovi roditelji od ’46-te do ’48-me svirali steel (otac) i ritam gitaru (majka) u Drifting Cowboysima Hanka Williamsa. Iver ne pada daleko od klade! Najbolji mogući uslovi i najbolji mogući saradnici su posledica situacije u kojoj se posle uspešnog prvog albuma nalazi Stapleton: kratkorečeno, ima se – može se!

Mudra je Chrisova odluka da ne čeka mnogo, već da brzo izda nastavak mega uspešnog debija „Traveller“, pa makar pesme bile na prvu loptu, sasvim u stilu prvenca, ali manje proživljene i manje bitne (bar meni). Malo je sumnjivo kad su i na prvom i na drugom albumu obrade najbolje pesme. „Tennessee Whiskey“ koja do sad ima zapanjujućih 78+ miliona pregleda je, iako napisana od Dean Dillona i Linde Hargrove za David Allan Coe-a još 1981. apsolutno postala Chrisova, kvalitetom izvedbe on ju je sasvim usvojio. Na ovom je opet najbolja obrada – Gary P. Nunn i Donna Farar su napisali, a Willie Nelson je izveo na svom albumu „Always On My Mind“ 1982. pesmu „Last Thing I Needed, First Thing This Morning“. Možda ipak nije najbolja na albumu, ali jeste jedna od.

Savršeno zvuči ovaj album, toliko savršeno da to, bar meni, počinje malo da smeta. Previše ispeglano za moj ukus. S druge strane, sasvim je razumljiv potez koji su povukli Stapleton i saradnici. Ogroman komercijalni uspeh koji je doživeo prethodni album nisu hteli da bace u vodu, niti bi to uopšte bilo pametno. Moja stara teza da ako hoćemo kvalitetnu muziku pre svega mejnstrim mora biti kvalitetan. Dobili smo Stapletona u mejnstrim – šta bolje možemo poželeti!

Album traje svega 32 minuta, tako da ga nije bilo mnogo teško popuniti „siguricama“ – pesmama koje moraju da se svide na prvo slušanje. „Broken Halos“ nije slučajno odabrana kao otvarač albuma – odlično pevanje, tema o svecima i grešnicima , religiozne reference, to u Americi ne može da omane. Odmah se vidi iz čijeg je repertoara druga, već pomenuta pesma, čak Chris koristi blago nazalni stil pevanja za tu priliku. „Second One To Know“ je južnjački rock, ali ni to nije slučajno – pop muzika teži da proširi auditorijum „per se“, tako da ne iznenađuje odstupanje od tradicionalnog kantrija koji je bio polazište. Iako, sećate se, ni prvi album nije bio žanrovski čist. Tek na četvrtoj pesmi „Up To No Good Lovin“ se razmahala pedal steel gitara, dakle, to je country u punom kapacitetu, skoro Porter Wagonerowski.

„Either Way“ počinje sporo, da ne kažem monotono, ali se brzo pretvara u vokalnu egzibiciju dostizanja visokih tonova. Pesma koja govori o ravnodušnosti ipak ima preveliki raspon između najniže i najviše otpevane note. Meni to bode oči, ali će se verovatno sviđati njegovim novopečenim obožavaocima. Sledeća, „I Was Wrong“ je daleko življa, spada u popularni „country meets soul“ žanr. Soul „kuvanje“ i ispevavanje u verziji Chrisa Stapletona sasvim dobro zvuči. „Without Your Love“ ima blues gitarski solo i može se svrstati u taj žanr, na tragu onoga što radi Robert Cray, recimo. „Them Stems“ nas ostavlja na blues-boogie-southern rock teritoriji u bržem tempu koji, za promenu, dobro dođe. Poslednja pesma, mračnog naziva „Death Row“ je još jedna bluesy numera u kojoj dominira bas, ali se događaju i povremeni uplivi gitare. Sasvim OK, ali ništa spektakularno.

Šta reći na kraju? Vrlo dobar album sa pametnim izborom pesama koji bi po proračunima njegovih autora trebalo da uveća već prilično veliku bazu fanova. Kako? Besprekornim izvođenjem, kako vokalnim, tako i instrumentalnim, produkcijom koja u prvi plan stavlja Stapletonov vokal koji je njegov najjači adut, kaoi izborom pesama koji je daleko od avanturističkog, ali nije ni banalizovan kako je mogao da bude. To je, odmah da vam kažem, dalo rezultate. Protekle nedelje singl „Either Way“ sa ovog albuma se obreo na drugom mestu Billboardove sveukupne liste, iza repera Logica, a album je sa prodatih 219.000 primeraka te nedelje daleko nadmašio rekordnu nedelju prethodnog albuma (153.000). Naravno da na country listama Stapleton suvereno vlada, dva njegova albuma zauzimaju prva dva mesta. Dakle, kalkulacija Stapletonovog tima se pokazala ispravnom. Čak su mudro otvorili mogućnost brzog lansiranja Volume 2 bez potrebe da smišljaju novu formulu. Budite sigurni da nas Vol.2 očekuje čim malo splasne potražnja Vol.1. To što će izgubiti (već je izgubio?) nekolicinu slušalaca koji u muzici traže autentična raspoloženja, osećanja i razmišljanja neće Chris Stapletona mnogo pogoditi. Znate već šta će ga utešiti. Ne, ne mislim na whiskey!

Ocjena: (8.0/10)

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio