Audio
Ne bi trebalo da budemo strogi prema festivalima. Istina je da smo pojedine bendove čuli jednom previše, ali neki se gase, drugi se svedu na jedan dan, i pitanje je šta će nam, ako budemo na sve strane sijali nezadovoljstvo, na kraju ostati za potpuno isključenje iz svakodnevnice i produženi zvučni ugođaj.
Recimo da Lake Fest, koji od 8. do 10. avgusta nudi raznovrstan program na dobro poznatoj lokaciji, među topolama nadomak jezera Krupac u Nikšiću, svoju repetitivnu formulu ove godine malo poboljšava nekim izuzetnim imenima koja vrijedi čuti ponovo. Iz ove tastature koja 'zbori' je već jednom izašlo da je jedan od najboljih nastupa na svim „Lejkovima“ ikad malobrojnoj publici svojevremeno poklonio Kolja s Grobovlasnicima, u nezahvalnom terminu, i na još nezahvalnijoj kiši, ali na kraju su se i termin i kiša sasvim lijepo stopili s osjećajem pripadanja bluzu ljetnjeg predvečerja nadomak popularnog nikšićkog jezera. Ovaj „bolji“ termin, udarni, što bi narod rekao, dijelom je reakcija na reakciju na njegov prošlogodišnji album „Četiri prsta“ kojim je konačno u one tvrde uši javnosti uspio da centrira svoje nježne riječi, bez velikih namjera i ambicija, ili nam je to tako samo izgledalo. I nema sumnje da se ovaj nastup očekuje s istinskim nestrpljenjem, s velikom željom, ako ćemo pošteno.
Deseti Bedem fest (koji se od 1 - 4. avgusta održava na staroj gradskoj tvrđavi u Nikšiću) je u posljednje vrijeme pratila priča o otkazivanju nastupa Vlada Georgijeva, jednako žustro koliko je bilo rasprave o tome da li je Georgijevu uopšte bilo mjesta na festivalu, u žanrovskom smislu. Nas ipak više zanima da taj drugopomenuti stav prokomentarišemo: Bedem fest je odavno postao toliko raznovrstan, da više nema potrebe trošiti vrijeme na izlivanje u kalupe kojih nema. Strogo profilisani festivali su ostali mali festivali (mali samo po posjećenosti, veliki na svaki drugi način, da ne bude zabune). Bedem fest je postao festival koji svakome nudi ponešto, a uz stav organizatora da iza svakog izvođača stoje stoprocentno (ovo je parafraza onoga što direktor festivala Petar Šundić tvrdi već godinama), nije na nama da se bunimo, već da uzmemo ono što nam se sviđa od ponuđenog. A ima zaista bendova i pojedinaca koje svake godine vrijedi čuti, ima vaskrslih bendova, legendi iz doba kog se slabo sjećamo, omiljenih muzičara iz doba koje želimo da zaboravimo, i ovih koji danas uspijevaju da odole potpunom neukusu, pa stvaraju kvalitetnu muziku.
Paper Animals su mlađani indie rock kvartet iz Beograda, prave melodičnu gitarsku muziku a tekstovi, za koje sami kažu da su melanholični, pisani su i pjevani na engleskom jeziku. Obratili smo pažnju na njihov više nego zanimljiv drugi singl “Division”, prezentovan u novembru prošle godine, a prije toga su objavili pjesmu “Guts and Bones”, sa pratećim video spotom, koja će se takođe naći na debi izdanju sa simpatičnim naslovom - "Rock Paper Scissors" .
Drage volje kršim običaj da ne pišem o namenskoj muzici – onoj koja je pratnja nekog drugog umetničkog uratka, jer je muzika Anite Andreis za kratki animirani film „Bobo“ Andreja Rehaka, autora scenarija, animatora i režisera, više od proste pratnje – ona je sastavni deo tog umetničkog dela. OST Anite Andreis je filmu dodao jedan veoma bitan nivo, intuitivno-emotivni. Bez njega priča o neprilagođenom dečaku koji u svojoj mašti nadrasta sredinu (pa i planetu) ne bi bila kompletna. Izbor klasične muzike je pun pogodak, jer bilo kojim drugim žanrom bilo bi mnogo teže postići dinamiku kojom se naglašavaju svi ključni trenuci u Bobovom putovanju ka zvezdama. Majstorski je Andreis bojila svaki od segmenata filma traženim raspoloženjem i to sa skoro minimalističkim pristupom kompoziciji. Nema (pre)bogatih aranžmana koji često znaju da uguše osnovnu emociju. Sve je svedeno i čisto kao detinja mašta o kojoj se, na kraju krajeva, u filmu i radi. Ne čudi što je na 27. Danima hrvatskog filma dobila nagradu za najbolju muziku. Nepravedno bi bilo ne pomenuti i izvanrednu animaciju Rehaka – od nekih prizora bukvalno zastaje dah! Ako vam se ukaže prilika, pogledajte obavezno – tih petnaestak minuta prođe za tren.
Kompletan saundtrek možete preslušati OVDE.
