Danas, kad je privlačnost američkog sna na najnižoj tački popularnosti ikad i kada se čini da je ta priča zauvek stavljena ad akta, pojavila se Siera Ferel sa novim albumom „Trail Of Flowers“ koga otvara pesma „American Dreaming“ gde je sintagma „Američki san“ stavljena u „Present Continuous Tense“ – sadašnje trajno vreme. Mada izgleda da „američki san“ kao izraz koji u osnovi znači „jednake mogućnosti za svakog“ više ne važi u ovom svetu nejednakosti, to jest apsolutne dominacije najkrupnijeg kapitala, Siera svojim primerom dokazuje da američki san ipak živi i da i dalje, kao što je to uvek i bilo, njegovo ostvarenje zavisi od pojedinca kome sistem ipak daje mogućnost da realizuje svoj potencijal, pod uslovom da je dovoljno istrajan i dovoljno nadaren. Ona naizgled u svojoj podeli nije dobila baš najbolje karte – rođena je u ruralnoj Zapadnoj Virdžiniji u porodici koju su činili samo još samohrana majka i brat i bila joj je namenjena u najboljem slučaju sudbina konobarice u kakvom honky-tonk baru krajputašu. Ipak, uz te loše karte, dobila je i par kečeva u rukavu, a to su u njenom slučaju bili nesvakidašnji talenat za muziku i harizma kojoj je nemoguće odoleti. Pesma „American Dreaming“ uopšte ne govori o njenom usponu ka vrhu. Govori o dečku koji ju je napustio zbog druge i njenoj patnji ali refren „I’ve been American Dreaming, I’m American dreaming but I never seem to get no rest“ je tu da nas podseti da je motel pored puta koji se u pesmi pominje Sierina prošlost koja može postati i njena budućnost ako prestane da sanja američki san.Tu pesmu, i sledeću po redu „Dollar Bill Bar“ Siera je radila sa koleginicom kantautorkom Melodi Voker, koja je sličnog senzibiliteta. „Fox Hunt“ je koncertni favorit jer ima vokalnu liniju koju publika može da peva sa njom i za sada je najslušanija pesma sa ovog albuma.
Sledi jedina obrada na albumu, pesma koju je komponovao Fiddlin’ Arthur Smith sa rogobatnim nazivom „Chittlin’ Cookin’ Time In Cheatham County“. Ovaj violinista je rođen u devetnaestom veku (1898-1971) u nekoj zabiti na putu od Nešvila do Memfisa, a još 1927 je postao član Grand Ole Opry-ja. Svirao je muziku koja se danas zove „old-time music“, za koju se može reći da je preteča blugrasa. Pesma govori o Čitam kauntiju, oblasti zapadno od Nešvila poznatoj po lepom pejzažu. Siera je pesmu podmladila i učinila da zvuči sasvim aktuelno. „Wish You Well“ je ljubavna balada koju je Ferel napisala i besprekorno otpevala. „Money Train“ je laka i neobavezna pesmica koja je dobar uvod u ozbiljnije delo kakvo je „I Could Drive You Crazy“, pesma koja kao da je došla iz starih vremena, sa inadžijskim tekstom koji otprilike kaže „ti možeš da uradiš ovo ja mogu da uradim ono, ali svakako mogu da te dovedem do ludila“. Violinski rif dominira pesmom sa postojanim ritmom koji tera nogu da lupa po podu. Sledećom pesmom , „Why Haven’t You Loved Me Yet“, dominiraju kalipso ugođaj i slajd gitara, koja se razvija u pravi pravcati „countrypolitan“ hit iz sredine šezdesetih godina kakvog se ne bi postideli ni Bili Šeril kao producent i Tami Vinet kao pevačica. Drastična promena raspoloženja dolazi sa „Rosemary“, pravom „southern gothic“ pričom o ludilu i ubistvu, gde bi drugde nego u Apalačkim planinama. Sierin glas dok je peva zvuči vrlo „creepy“, sasvim primereno temi. Namerno ili slučajno, posle pesme o zlu (đavolu!) dolazi pesma o Bogu sa upotrebom simbolike svetionika koji nam pokazuje put u mraku. Ovu je uradila sa Lindzi Lu (Lindsey Lou), takođe koleginicom kantautorkom. „I’ll come off the Mountain“ je ona druga pesma sa drugog albuma koju je uzela za novi album, naravno u novom aranžmanu. I na kraju „No Letter“, slatka mala ljubavna pesma koja me po temi podseća na onu našu „kraj jezera jedna kuća mala, tu je ona dragog čekala…“.
Kao što vidite, na delu je opet bio Sierin eklektički pristup – zastupljeni su razni žanrovi folk/kantri muzike i svaki je otpevan u skladu sa žanrovskim kanonima na zaista impresivan način. Siera je pevački napredovala u odnosu na prva dva albuma. Mnogo je sigurnija u oblikovanju i prezentaciji melodija pevanja tako da sada intonacijom, dinamikom, bojom glasa i načinom fraziranja sasvim jasno može da dočara slušaocu o čemu se u pesmi radi (čak i kad ovaj ne prati tekst pesme). To je sposobnost koju ima malo koji pevač. Kada se tome doda da su njene autorske pesme amalgam „roots“ žanrova sjedinjenih tako da ta mešavina savršeno odgovara njenom glasu i načinu pevanja.
Siera Ferel ne ide samo na dobru pesmu ili savršeno pevanje – Siera daje kompletan proizvod savršeno upakovan. Zaboravljene i skrajnute muzičke žanrove oblači u novo ruho i „prodaje“ ih savremenoj više nego razmaženoj publici. Shvatila je da je „održati pažnju“ ključ uspeha pa to pokušava da radi na sve dozvoljene načine: pevanjem pre svega, jer njen glas je glas iz prošlih vremena, sa dozom tuge i patnje u njemu dovoljnom da natera na ponovno slušanje, zatim, kao što već rekoh, oblačenjem – čini se da se nikada u karijeri nije isto obukla pa se pitam da li kad krene na turneju ima poseban kamion za tu silnu njenu odeću i obuću. Pitam se i ko joj pravi sve one neobične frizure i one vence cveća kojima kiti mikrofone pre svakog svog nastupa. Zaista je njen itinerer svojevrstan „put cveća“ kako je nazvala album.
Razlog njene sve veće popularnosti koja se sada već meri desetinama miliona strimova i milionima pregleda je to što je shvatila da je jedan od načina „držanja pažnje“ publike stalno objavljivanje novih materijala na društvenim mrežama pa tako skoro svaki dan imamo novi tik-tok post, „short“ na jutjubu, novi lajv snimak, novi radio sešn, novi zvanični video ili audio. Naravno, uvek sa novom frizurom i novim, originalnim „outfit“-om. I dizajn omota albuma koji po nekim detaljima podseća na radove Normana Rokvela, rad Tejlora Rašinga za „Not Bad Illustration“, je sasvim u skladu sa Sierinim cvetnim aranžmanima ali i sa neotradicionalizmom čija je jedna od najvažnijih predstavnica. Siera Ferel je, dakle, našla način da poveže tradicionalnu muziku, pa i tradicionalni pogled na svet i savremenu prezentaciju iste što će joj u budućnosti doneti još bolju poziciju u svetu muzičkog biznisa ako nastavi da dosadašnjim intenzitetom sledi svoj američki san.
Ocena: 9.0/10
