RECENZIJA: Sierra Ferrell – Trail Of Flowers

30 mart 2024
Author :   Srđan Strajnić

Siera Ferel je talenat koji se rađa jednom u sto godina – čvrsto stojim iza te tvrdnje. Nije ona najlepša žena na svetu, daleko od toga, ali je prosto neodoljiva sa tim svojim stilom na granici (ili preko granice) kiča, stilom koji joj zabranjuje da obuče istu stvar dva puta ili da se pojavi sa istom frizurom dva puta. A kakve su to stvari i kakve su to frizure! Čini mi se da i tetovaža i pirsinga čas ima čas nema, iako su pravi. Da li se oni stvarno pojavljuju i nestanu ili nam samo, poput vešte mađioničarke, skreće pažnju na nešto drugo, moraću da obratim pažnju kad budem gledao sledeći snimak sa nekog njenog nastupa. Inače, njeni nastupi su vrlo dobro dokumentovani na Youtube-u, ima ih iz svih perioda njene karijere, iz mnogih američkih i inih gradova, sa raznim muzičarima koji je prate, sa raznim pesmama koje je pevala, što njenih originala, što obrada kantri klasika, old-time i folk pesama, ali i pop i rok pesama. Svima im Siera udahne lični pečat, svugde upotrebi njeno karakteristično fraziranje, svaku pretvori u nešto novo u odnosu na original. Ako me pitate koje su mi omiljene njene obrade, mogu vam odmah reći da su to „Blue Virginia Blues“ Lari Sparksa koju izvodi u pratnji svog benda i benda Suppers Ready plus Dru Matulić na gitari, zatim pesma koju su izvodili „Stanley Brothers“ „I Just Think I’ll Go Away“ koju izvodi sa grupom Lil Smokies, i najzad pesma „Makin’ Believe“ iz repertoara Kiti Vels. Ako čujete samo te tri pesme u njenom izvođenju, biće vam odmah jasno zašto je zovu kraljicom kantri muzike, naslednicom Kiti Vels i Lorete Lin, najboljom stvari koja pojavila u kantriju u dvadeset i prvom veku i sličnim epitetima. Ali, to su ipak samo obrade. Kako Siera stoji sa svojim pesmama, pitanje je sad?

Albumi koje je do ovog izdala, a to su „Pretty Magic Spell (2014), „Washington By The Sea (2016) i „Long Time Coming“ (2021) su bili, svaki na svoj način odlični. Prvi je Siera otpevala i odsvirala uglavnom sama, uz malu pomoć prijatelja koji su dodali violinu, bendžo, pedal stil i bas gitaru. Stilski svakako njen najujednačeniji album, koga je ipak teško strpati u određeni žanr. Svakako je više folk nego kantri, ali je prisutan i „gipsy jazz“ Đanga Rajnharta sa prstohvatom kalipsa. Blugras još nije inkorporiran u ovu muzičku riblju čorbu sa sedam vrsta riba, mada ne treba zaboraviti staru apalačku izreku „gde je bendžo, tu je i blugras“. Sierin vokal je ono što prvo pada u oči i ta karakteristična topla boja i autentično fraziranje su već tu, u (skoro) punom kapacitetu. Drugi album su radili isti saradnici uz par izuzetaka, ali se raspoloženje pesama promenilo. Ima i onih bržeg tempa sa jačim prizvukom džeza nego na prvencu. Ovaj album je postao rezervoar pesama za naredne njene albume, pa se tako pesma „The Sea“ obrela na njenom trećem, a „Rosemary“ i „I’ll Come Off The Mountain“ na „The Trail Of Flowers“. Dakle, drugi album je kombinacija western swing-a i old-time folka sa, rekoh već, džez prizvukom. O trećem sam pisao u DME #52, da se ne ponavljam. Idemo najzad na novi album „Trail of Flowers“ koji je producirao Edi Spir (Eddie Spear) poznat po saradnji sa Krisom Stejpltonom, Zakom Brajanom, grupom „Old Crow Medicine Show“, Kodijem Džinksom, Lukasom Nelsonom i drugima.

Danas, kad je privlačnost američkog sna na najnižoj tački popularnosti ikad i kada se čini da je ta priča zauvek stavljena ad akta, pojavila se Siera Ferel sa novim albumom „Trail Of Flowers“ koga otvara pesma „American Dreaming“ gde je sintagma „Američki san“ stavljena u „Present Continuous Tense“ – sadašnje trajno vreme. Mada izgleda da „američki san“ kao izraz koji u osnovi znači „jednake mogućnosti za svakog“ više ne važi u ovom svetu nejednakosti, to jest apsolutne dominacije najkrupnijeg kapitala, Siera svojim primerom dokazuje da američki san ipak živi i da i dalje, kao što je to uvek i bilo, njegovo ostvarenje zavisi od pojedinca kome sistem ipak daje mogućnost da realizuje svoj potencijal, pod uslovom da je dovoljno istrajan i dovoljno nadaren. Ona naizgled u svojoj podeli nije dobila baš najbolje karte – rođena je u ruralnoj Zapadnoj Virdžiniji u porodici koju su činili samo još samohrana majka i brat i bila joj je namenjena u najboljem slučaju sudbina konobarice u kakvom honky-tonk baru krajputašu. Ipak, uz te loše karte, dobila je i par kečeva u rukavu, a to su u njenom slučaju bili nesvakidašnji talenat za muziku i harizma kojoj je nemoguće odoleti. Pesma „American Dreaming“ uopšte ne govori o njenom usponu ka vrhu. Govori o dečku koji ju je napustio zbog druge i njenoj patnji ali refren „I’ve been American Dreaming, I’m American dreaming but I never seem to get no rest“ je tu da nas podseti da je motel pored puta koji se u pesmi pominje Sierina prošlost koja može postati i njena budućnost ako prestane da sanja američki san.Tu pesmu, i sledeću po redu „Dollar Bill Bar“ Siera je radila sa koleginicom kantautorkom Melodi Voker, koja je sličnog senzibiliteta. „Fox Hunt“ je koncertni favorit jer ima vokalnu liniju koju publika može da peva sa njom i za sada je najslušanija pesma sa ovog albuma.

Sledi jedina obrada na albumu, pesma koju je komponovao Fiddlin’ Arthur Smith sa rogobatnim nazivom „Chittlin’ Cookin’ Time In Cheatham County“. Ovaj violinista je rođen u devetnaestom veku (1898-1971) u nekoj zabiti na putu od Nešvila do Memfisa, a još 1927 je postao član Grand Ole Opry-ja. Svirao je muziku koja se danas zove „old-time music“, za koju se može reći da je preteča blugrasa. Pesma govori o Čitam kauntiju, oblasti zapadno od Nešvila poznatoj po lepom pejzažu. Siera je pesmu podmladila i učinila da zvuči sasvim aktuelno. „Wish You Well“ je ljubavna balada koju je Ferel napisala i besprekorno otpevala. „Money Train“ je laka i neobavezna pesmica koja je dobar uvod u ozbiljnije delo kakvo je „I Could Drive You Crazy“, pesma koja kao da je došla iz starih vremena, sa inadžijskim tekstom koji otprilike kaže „ti možeš da uradiš ovo ja mogu da uradim ono, ali svakako mogu da te dovedem do ludila“. Violinski rif dominira pesmom sa postojanim ritmom koji tera nogu da lupa po podu. Sledećom pesmom , „Why Haven’t You Loved Me Yet“, dominiraju kalipso ugođaj i slajd gitara, koja se razvija u pravi pravcati „countrypolitan“ hit iz sredine šezdesetih godina kakvog se ne bi postideli ni Bili Šeril kao producent i Tami Vinet kao pevačica. Drastična promena raspoloženja dolazi sa „Rosemary“, pravom „southern gothic“ pričom o ludilu i ubistvu, gde bi drugde nego u Apalačkim planinama. Sierin glas dok je peva zvuči vrlo „creepy“, sasvim primereno temi. Namerno ili slučajno, posle pesme o zlu (đavolu!) dolazi pesma o Bogu sa upotrebom simbolike svetionika koji nam pokazuje put u mraku. Ovu je uradila sa Lindzi Lu (Lindsey Lou), takođe koleginicom kantautorkom. „I’ll come off the Mountain“ je ona druga pesma sa drugog albuma koju je uzela za novi album, naravno u novom aranžmanu. I na kraju „No Letter“, slatka mala ljubavna pesma koja me po temi podseća na onu našu „kraj jezera jedna kuća mala, tu je ona dragog čekala…“.

Kao što vidite, na delu je opet bio Sierin eklektički pristup – zastupljeni su razni žanrovi folk/kantri muzike i svaki je otpevan u skladu sa žanrovskim kanonima na zaista impresivan način. Siera je pevački napredovala u odnosu na prva dva albuma. Mnogo je sigurnija u oblikovanju i prezentaciji melodija pevanja tako da sada intonacijom, dinamikom, bojom glasa i načinom fraziranja sasvim jasno  može da dočara slušaocu  o čemu se u pesmi radi (čak i kad ovaj ne prati tekst pesme). To je sposobnost koju ima malo koji pevač. Kada se tome doda da su njene autorske pesme amalgam „roots“ žanrova sjedinjenih tako da ta mešavina savršeno odgovara njenom glasu i načinu pevanja.

Siera Ferel ne ide samo na dobru pesmu ili savršeno pevanje – Siera daje kompletan proizvod savršeno upakovan. Zaboravljene i skrajnute muzičke žanrove oblači u novo ruho i „prodaje“ ih savremenoj više nego razmaženoj publici. Shvatila je da je „održati pažnju“ ključ uspeha pa to pokušava da radi na sve dozvoljene načine: pevanjem pre svega, jer njen glas je glas iz prošlih vremena, sa dozom tuge i patnje u njemu dovoljnom da natera na ponovno slušanje, zatim, kao što već rekoh, oblačenjem – čini se da se nikada u karijeri nije isto obukla pa se pitam da li kad krene na turneju ima poseban kamion za tu silnu njenu odeću i obuću. Pitam se i ko joj pravi sve one neobične frizure i one vence cveća kojima kiti mikrofone pre svakog svog nastupa. Zaista je njen itinerer svojevrstan „put cveća“ kako je nazvala album.

Razlog njene sve veće popularnosti koja se sada već meri desetinama miliona strimova i milionima pregleda je to što je shvatila da je jedan od načina „držanja pažnje“ publike stalno objavljivanje novih materijala na društvenim mrežama pa tako skoro svaki dan imamo novi tik-tok post, „short“ na jutjubu, novi lajv snimak, novi radio sešn, novi zvanični video ili audio. Naravno, uvek sa novom frizurom i novim, originalnim „outfit“-om. I dizajn omota albuma koji po nekim detaljima podseća na radove Normana Rokvela, rad Tejlora Rašinga za „Not Bad Illustration“, je sasvim u skladu sa Sierinim cvetnim aranžmanima ali i sa neotradicionalizmom čija je jedna od najvažnijih predstavnica. Siera Ferel je, dakle, našla način da poveže tradicionalnu muziku, pa i tradicionalni pogled na svet i savremenu prezentaciju iste što će joj u budućnosti doneti još bolju poziciju u svetu muzičkog biznisa ako nastavi da dosadašnjim intenzitetom sledi svoj američki san.

Ocena: 9.0/10

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio