Mesto Ryana Adamsa u mom panteonu rock bogova je odavno zacementirano – još od godine dvehiljadite i albuma “Heartbreaker”, tako da put u Zagreb na njegov prvi i jedini koncert u region nijednog trenutka nije dolazio u pitanje. Očekivanja su, dakle, bila velika. Da li su i ispunjena?

Plan je bio da stignemo u Zagreb nešto ranije, prošetamo se po centru, da se vidimo sa prijateljima koji izraze želju da me časte pivom (zakazano mesto je bila pivnica “Legend Riders” kod Kvaternikove tržnice) i da polako odemo na koncert. Tako je i bilo. Tamo nas je čekalo malo, ali odabrano društvanjce: Zvonka Obajdin, naša domaćica, koja je i odabrala mesto, Vanja i Milan Glavaški (of “Rebel Star” fame, što bi rekli anglosaksonci), Iva Ušćumlić, spisateljica, inače koleginica sa potliste, koju sam tom prilikom upoznao (ona je treća, posle Gojuna i Fulurije, prvi susret sa Smarandujem me tek čeka!) i Zrinka Pavlić, spisateljica. Vremena je bilo tek za jednog “Zlatnog medvjeda”, jer nisam hteo da propustim Karen Elson, čiji mi se novi album “Double Roses” prilično svideo (ocena 8/10 u Dnevniku). “Tvornica” je odatle udaljena stotinak metara, pa smo brzo stigli do ulaza. Formirao se već poduži red čiji je kraj bio na suprotnoj strani od one iz koje smo mi dolazili, što mi je pružilo priliku da osetim kako je košarkašu koji ulazi na teren uz ono ritualno pozdravljanje sa suigračima. Jer u redu je bila “moja ekipa”, što iz Beograda, što iz Zagreba. Petar Vranić, Luce, Magdalena i Milan sa RadioAparata, Ika iz On Tour, pominjem samo one poznate široj javnosti, pa Tomislav Sporiš (koga sam upoznao kad smo već ušli unutra). Naravno, uvek se sa nekima mimoiđeš, pa tako nisam video Dunju Ercegović koja je rekla da će doći, i već pomenutog Dražena Smaranduja.

Promocija knjige “Ogledala Lune” i koncert grupe Luna @ Mixer House, Beograd, 31.03.2017

Verovao sam hiljadu puta potvrđenoj istini da legende ne treba dirati, podgrevati, povampirivati. Da ih treba ostaviti u legendi, tamo gde pripadaju i gde se osećaju kao “svoj na svome”. Verovao sam do ove večeri. Tačnije, verujem još uvek ali uz mali dodatak – čast izuzecima.

Bilo je, što se ono kaže “puno k’o oko”. Promocija knjige je počela sa oko pola sata zakašnjenja. Predrag Popović, Saša Rakezić i Goran Tarlać, autori knjige, lepo su je predstavili. Prikazan je put koji je pređen od ideje do realizacije ove knjige respektabilnog obima (u njene gabarite bi stala i biografija grupe sa dvadesetogodišnjom karijerom), objašnjeno zašto su se opredelili za formu intervjua članova grupe, zatim razlozi zbog kojih je odabrana baš Luna za pokretanje aktivnosti “Društva prijatelja popularne kulture” (ako sam dobro zapamtio ime), nove književne izdavačke kuće koja već radi na svom sledećem izdanju – biografiji Vlade Divljana. Predrag Popović, osnivač nikad prežaljenog sajta Popboks, je nagovestio novi prodor i u pravcu digitalnih medija. U toku je kreiranje nove platforme koja će se baviti istom tematikom kojom se bavio Popboks ali na novi, moderniji način. Jedva čekamo da to vidimo! O knjizi za sada mogu reći da izgleda monumentalno sa svojih 360 strana i priloženim CD-om, o sadržaju biće reči tek posle čitanja.

The Cure iza sebe imaju više nego bogatu muzičku karijeru. Za 40 godina postojanja, sa kraćim ili dužim pauzama, objavili su dugačak niz odličnih albuma, kao što su ''The Three Imaginary Boys'',''Pornography'',''Kiss Me,Kiss Me,Kiss Me'',''Disintegration'',''Bloodflowers'' i da ne nabrajam dalje, osim ''The Head On The Door'' jer su sa njega izveli najviše pjesama prije nepuna tri dana na nezaboravnom koncertu u Budimpešti.