Koncerti

Kontakt koncerti: Rebel Star & Bohemija

Rate this item
(0 votes)

Boemska rapsodija u dva čina

Niška Bohemija i internacionalni Rebel Star priredili su u subotu uveče na Kontakt konferenciji u Beogradu doživljaj koji će se pamtiti. Nije ovo bio standardni showcase nastup, gde se kao na pokretnoj traci smenjuju bendovi koji izvode po nekoliko pesama, već pravi pravcati “doube-bill” sa dva kompletna koncerta pune dužine trajanja, s tim što je onaj Rebel Starov po njihovom dobrom običaju trajao i duže nego što je to uobičajeno. Taj običaj jeste dobar za publiku, ali je pitanje Koliko je dobar za bend, jer je bilo vidljivo popuštanje pažnje publike kako se dužina svirke bližila trećem satu (mislim na svirku oba benda). To ne važi za verne fanove iz prvih redova koji su uživali do kraja i tražili još. U svakom slučaju, za nas obožavaoce, bilo je uživanja “za sve pare”, što se ono kaže. No, da se vratim na grupu koja je “otvorila” concert.  Bohemiju sam slušao, i prvi (Sve naopako, 2017) i drugi (Nasmeši se i reši se?, 2019) i treći album (Putujemo, 2021), a sad sam ih “overio” i uživo, i mogu reći da sa svakim sledećim kontaktom, moje poštovanje prema njima raste. Muzika koju oni sviraju, a koju je teško kategorisati, ne pripada mojoj zoni bezuslovnog sviđanja, i mogla bi se definisati kao pop psihodelija sa etno elementima koji nisu vezani samo za naše podneblje, već sežu još dalje u prošlost. Kada se sluša sa nosača zvuka utisak je da ima veoma malo veze sa rok muzikom, za razliku od utiska koji ostavlja na koncertu. U ambijentu prepunog Elektropionira njihova muzika je bez dileme zvučala kao rok. Ne bi drugačije ni moglo da funkcioniše u dvoranama tog tipa, sa dobrim zvukom negde do visine miks pulta (na sredini pravougaonog prostora) gde donji deo sale koji ne može da uživa u dobrom zvuku, za uzvrat ne prestaje da priča. Takva atmosfera ne dozvoljava suptilnosti kojima studijski katalog Bohemije obiluje. Bohemija je dakle svojom čvrstom svirkom držala pažnju publike i do kraja svog nastupa je potpuno pridobila i one koji su tu slučajno zalutali. Odličan nastup!

Bio sam na mnogo nastupa grupe Rebel Star i ono što je oduvek bio zajednički imenitelj svih njih je maksimalni trud Milana Glavaškog da pruži publici svoj maksimum u datom trenutku, bez obzira na trenutnu postavu Rebel Stara. Aktuelna postava, koja broji šest članova mogla bi se opisati kao hrvatsko-srpska koalicija, koja, za razliku od onih političkih koje su nekada postojale, funkcioniše kao sat. Tika-taka, tika-taka… ređaju se pesma za pesmom (u jednoj je gostovala Ana Ćurčin), a vreme neosetno prolazi. Sastav se donekle izmenio u odnosu na onaj koji je snimio album “Početak i kraj” - ritam sekcija je nova. Sada je čine basistkinja Jelena Galić i bubnjar Eki Džananović, za klavijaturama je i dalje Zvonka Obajdin (ex Svemir), gitarske deonice dele Glavaški i Daniel Rodik (ex Svemir) a tu je i pridruženi član Željko Markuš kao ritam gitarista. Težište repertoara je bilo na novom albumu, ali publika nije bila uskraćena za stare favorite, što u regularnom delu koncerta, što u prolongiranom bisu. Videlo se da bend uživa u svirci, naročito Zvonka koja sama kaže da joj se ostvario san da kao najveći fan na kraju i zasvira sa bendom. Interesantno je da je ostavila gitaru koju je svirala u Svemiru i potpuno se okružila klavijaturama, kojima pristupa sa entuzijazmom šiparice. Ne štedi se Zvonka bogami ni na pratećim vokalima. Glavaški i Rodik se, kao tandem gitara, vrlo dobro nadopunjuju što će se sa svakom novom svirkom neminovno dizati na još viši nivo, imajući u vidu da se radi o vrsnim vladarima svog instrumenta. Omiljeni deo koncerata Rebel Stara su prolongirani bisevi koji naravno dolaze na kraju, kada se raziđu slučajni posetioci i ostanu samo fanovi koji uživaju u svojim favoritima koje Mića ostavi za kraj. Iz objektivnih razloga nije se mogao ponoviti legendarni nastup na Poezici u Novom Sadu pre pet-šest godina, kada su malobrojni prisutni do duboko u noć izvikivali pesme koje su želeli da čuju a Glavaški i tadašnji bend im ispunjavali svaku želju. Ne sumnjam da bi se to ponovilo u Elektropioniru jer takvo je raspoloženje bilo i na stejdžu i u publici, da nije nemilosrdnog kućnog reda koji kaže da se do ponoći koncert mora završiti. Ovde bar nije policija stavila tačku na nastup, kao što se to dogodilo prethodne večeri u Novom Sadu.

Na kraju, moram da primetim da je na pozornici Elektropionira sve vreme koncerta bila prilična gužva – oba benda imaju po šest članova i teško da bi se još neki mogao ugurati na stejdž bez posledica po svirku. Gužve je bilo i u publici - klub je bio potpuno ispunjen bez obzira na nezanemarljivu cenu ulaznica. Očigledno je da su obe grupe, bar u ovoj kombinaciji, zrele za veći koncertni prostor. One to svojim kvalitetom apsolutno zaslužuju.

Rambo Amadeus @ Kombank dvorana, Beograd, 26.12.2021

Rate this item
(0 votes)

Ako ste pratili moje tekstove, znate da nemam običaj da idem na mejnstrim koncerte (to su oni sa ulaznicama skupljim od 20 evra), ali i to se ponekad događa, sticajem različitih okolnosti. Da ne privatizujem priču, reći ću samo da sam se petnaest minuta pre zakazanog početka koncerta našao pred Domom sindikata (koga nikako da počnem da zovem njegovim aktuelnim imenom “Kombank dvorana”) da po prvi put uživo gledam i slušam Ramba Amadeusa, čiju karijeru ovlaš pratim već evo preko trideset godina. Oduvek sam sa simpatijama gledao na njegov muzičko-scenski nastup (još od onog – „neću da zabavljam biračko telo. J…. vam mater!“), koji mi je bio kudikamo interesantniji od njegove za moj ukus previše eklektične diskografije. Nije on nikad bio od onih „ja bih hteo pesmom da ti kažem“ tipova, on je ono što hoće da kaže govorio direktno, rečima koje nije mnogo birao. Za osetljive uši velike gospode i previše direktno. Otkako nema Đorđa Balaševića, samo je na njegovim koncertima interesantnija priča od muzike, bar što se tiče teritorije nekadašnje Jugoslavije, s tim što je Rambo u jednom nadmašio Balaševića. Kod Ramba priča ne prestaje, razlika je samo u tome da li ide uz muzičku pratnju ili bez nje, dok je Balašević ipak povremeno pevao. Očekivao sam, dakle, provokativnu priču, protkanu politikom, i onom lokalnom lokalnom i „en general“, ali, po onome što sam čuo o njegovim nastupima, i dobru svirku.

Buč Kesidi u Domu omladine, Beograd, 21.12.2019.

Rate this item
(0 votes)

Buč Kesidi i Sandens Kids

Buč Kesidi i razigrana deca sinoć u Domu omladine. Gimnazijalci i brucoši. Nova tinejdžerska generacija je izašla na rok scenu. Predvodi ih Buč Kesidi, harizmatični dvojac u svetlucavim pantalonama. Gitara i bubanj, kao White Stripes ili The Black Keys, samo tamo gde je bio bluz kod Buča su glitter i glam rock.


Bio sam u Akademiji kada su Jarboli postali ultimativni bend jedne generacije, bio sam u Domu omladine kada su Stray Dogg postali predvodnici nove rok generacije, a bio sam i u Božidarcu kada su Artan Lili poveli novo pokoljenje u rok avanturu. Sinoć u Domu omladine sam prisustvovao promociji nove generacije. Buč Kesidi sviraju njihovu muziku. Publika je bila veliki hor koji je pevao svaku pesmu od početka do kraja. Devojke su se vrtele i cupkale, momci skakali i klimali glavama.

Svemir @ Knap Club, Beograd, 25.10.2019.

Rate this item
(0 votes)

Nije izgledalo da će to veče biti uspešno. Ali, ispostavilo se da uvek treba uzeti u obzir pravilo zvano “90 minuta”.  Znači – na vreme otvaranja vrata koje objavi klub, dodati tih devedeset minuta i tada doći. Da sam tako uradio, zatekao bih pristojno popunjen prostor nekadašnjeg „Kuglaša“ koji se sada zove „Knap“. Kako god da se zove, prostor je prijatan, idealan za „male“ svirke. Kako je Zvonka primetila, nekako je ušuškan i topao pa pravi razliku u odnosu na većinu klubova ovog tipa koji su uređeni u post-inastrijal fazonu (to je ono sa betonskim golim zidovima), što više i nije neka fora.

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio