Blog
14.05 – 14.07. 2026
Leto je počelo, dakle na redu su letnji festivali. Exit se ove godine iz poznatih razloga - izostanak podrške iz budžeta Republike Srbije zbog podrške studentima - neće održati u Srbiji, ali je održan Arsenal Fest a u toku su ili će se održati mnogi drugi. Ove godina nisam planirao da ih posetim, ali nikad se ne zna, pa ako se ipak zateknem na nekom svakako ćete dobiti izveštaj. Što se tiče novijih izdanja, stvari polako ali sigurno dobijaju ubrzanje jer su se pojavili kvalitetni albumi poznatih izvođača što ćete čitati u sledećem Dnevniku jer ovaj je kao što ćete videti posvećen uglavnom domaćim. Tu krize nema, čak bi se moglo reći da je ovo jedna od boljih godina, jer za razliku od prethodnih kada su predmet naše pažnje bili albumi koji nisu nalazili put do malo šire publike, sada se pored kvaliteta događa i odziv slušalaca (tu pre svega mislim na Električni Orgazam, Kliniku Denisa Kataneca i Oxajo).
Plejlista je kao i obično na Spotify-ju, na OVOM linku.
Evo i albuma koji su ušli u moj izbor:
11.03.2026 – 13.05.2026
Nastavlja se „mršava“ godina i ništa ne nagoveštava da će se nešto zanimljivo dogoditi. Počinjem da se pitam da li se tu radi o realnom stanju stvari ili o mom zasićenju. Kao da me više ništa u muzici ne može iznenaditi (a ni oduševiti, na žalost) posle pedeset i kusur godina aktivnog slušanja muzike. Zato će ovaj, osamdeset i drugi Dnevnik muzičkog eklektika biti kratak, kao što je kratak i ovaj uvod. Možda ćete ipak nači nešto vama zanimljivo, jer i ja sam bar nešto našao.
Spotify plejlistu sa pesmama sa albuma koji se nalaze u DME#82 možete naći OVDE
Početak 2026. godine je blago rečeno očajan, u svakom pogledu. Što se tiče situacije u svetu i kod nas neću ništa da vam pričam, znate i sami. Što se tiče muzike, ništa bolje. Sve češće se pitam da li će se muzika jednog, ne tako dalekog dana ugasiti sama od sebe. Zamislite situaciju da ujutro otvorite oči, mašite se za mobilni telefon da pustite nešto za buđenje kad ono – ćorak. Nema zvuka, tišina. Ukucate omiljeni bend u pretraživač i – ništa. Zero. Nula. Nada. Prazne baze podataka. Sve obrisano. Zvuči kao negativna utopija ali, realno, da li vi od ovog sveta očekujete nešto pozitivno?
Srećom, još se nije desilo tako da nastavljam da se zlopatim u potrazi za ičim suvislim o čemu bih mogao napisati par rečenica. Za sada bez uspeha, ali svaki dan rađa novu mogućnost. Nada umire poslednja.
Ipak se na kraju ponešto pronašlo. Pročitajte ako imate volje.
15.10.2025 – 19.12.2025
Novembar je mesec kada se tradicionalno pojavljuju godišnje liste časopisa Mojo i Uncut, dva za mene najrelevantnija mesečnika koji se bave rok muzikom. Kako godine prolaze, te njihove liste su mi sve manje bitne i sve manje se podudaraju sa mojim muzičkim ukusom. Trebalo je da odavno prestanem da ih pratim, ali navika se čovek teško oslobađa. Kako je rok muzika gubila kontekst, revolucionarni potencijal i samim tim i značaj, tako se na njihovim listama sve više odomaćivao pop – lepe pesme za dobro raspoloženje. Kad je već pop, što ne bi bio brit-pop? Oba magazina imaju sedište u Londonu, u istoj ulici pa i zgradi, i imaju istog vlasnika ako se ne varam, tako da je logično da su im i liste slične, lokal-patriotski obojene. Pošta ja englesku scenu pratim letimično i sa vrlo malo simpatija, logično je da mi se njihove liste ne sviđaju. Nekada mi je Uncut bio draži, jer je veću pažnju obraćao na američku scenu, ali i ta distinkcija se polako gubi pa su im liste sve sliičnije. Ove godine i pobednik je isti – grupa Pulp i njihov lider Džarvis Koker sa albumom“Some“. Ne mogu da kažem da je album loš, jer nije loš, ali mogu da kažem da je Džarvis Koker i dalje Džarvis Koker, britpop je i dalje britpop a moj ukus i dalje moj ukus pa je ostala ista meta isto odstojanje. Na obe liste su manje-više slična imena, pretežno sa Britanskih ostrva (Mojo je čak izdvojio Amerikanu u posebnu listu, uz liste drugih podžanrova) koja su vrhunac popularnosti doživela pre trideset i više godina. Nema čak ni pokušaja da se napravi poveznica sa aktuelnom muzičkom scenom pa ovi nekad cenjeni magazini uveliko postaju pandan tribute bendovima – super pišemo ono što je već davno napisano. Da ne govorimo o stavu – stav kao da je nekim dekretom zabranjen, pa me ne čudi da nema ni pomena Džesija Velsa, kao primeru muzičara koji kritički progovara o današnjem svetu. Što se mene tiče, očekujem da ću u godinama koje slede nestati potreba da pratim ove liste, čak i iz puke radoznalosti.
Ni u Srbiji ništa novo, politička situacija se ne smiruje, mada izgleda da smo oguglali na nju, pa nema nekih pomaka, ali zato na muzičkoj sceni ima noviteta koji zavređuju pažnju. Svaki novi album koji objavi Milan Glavaški privuče moju pažnju, pa tako i ovaj najnoviji, koji je pravljen u sadejstvu sa sinom, a i KoiKoi, od kritičara najhajpovaniji srpski bend ovoga trenutka, je objavio novi album. Stiže i dugo očekivani novi album subotičkih prijatelja iz Wooden Ambulance. Više o tome u odeljku „Domaća izdanja“.
Spotify plejlistu koja je znatno obimnija nego inače možete preslušati na linku Dnevnik muzičkog eklektika – Preslušavanje (80)
