Timoti Šalame nije uspio ove ali nije isključeno da osvoji toliko željenog Oskara već 2027. godine, nominacija mu se u svakom slučaju smiješi, a vrlo vjerovatno će to biti cijeli niz nagrada za treći dio trilogije u režiji Denija Vilneva.

Premijera je zakazana za sredinu decembra 2026., pa će obožavaoci Dine sigurno imati još dosta dodatnih uvida, tizera i trejlera jednog od iščekivanijih bioskopskih naslova godine.

U filmu baziranom na romanu “Mesija Dine”, inače drugoj knjizi u kultnom šestoknjižju Frenka Herberta, takođe igraju Zendaja, Florens Pju, Rebeka Ferguson, Džejson Momoa, Šarlota Rempling, Robert Patinson i Havijer Bardem, između ostalih.

Direktor fotografije je Šveđanin Linus Sendgren, dok muziku potpisuje legendarni Hans Cimer. Scenario supotpisuje Vilnev, skupa sa Brajanom Vonom, koji će se po prvi put okušati u adaptaciji slavnog predloška.

Prethodna dva nastavka bila su impresivno vizuelno iskustvo za brojne gledaoce, a nastavak pojačava očekivanja i pozitivne utiske, što zbog glumačkih zvijezda u atipičnim ulogama, što zbog ambiciozne autorske vizije kanadskog reditelja koji je i jedan od koproducenata ovog visokobudžetnog ostvarenja.

Dnevnik muzičkog eklektika – Promišljanje (56)

Život posle Bitlsa: Silly Love Songs

Najkraće rečeno, film se bavi karijerom Pola Makartnija u sedamdesetim godinama prošlog veka, od „smrti“ Bitlsa do smrti Džona Lenona. On je bio taj na koga je pala stigma zbog raspada Bitlsa, mada je u stvari Džon Lenon povukao prvi i odlučujući potez u tom pravcu. Makartni je ipak proveo prvih deset godina od raspada ubeđujući i sebe i druge da je on OK sa tim, da mu je super i da se lepo zabavlja. Da mu je nikad bolje. To se u ovom dokumentarnom filmu, koji je režirao Morgan Nevil, jasno vidi. Vrlo je upadljivo to insistiranje na nekakvoj sreći porodičnog tipa i dobrom raspoloženju po principu „hejde da se zezamo“, ali je prisutna i doza gorčine koja se ipak ne može sakriti.

U filmu provejava i to da se u grupi Wings u svakom trenutku znalo ko je glavni šef i to uopšte ne bi bilo sporno da Makartni sam nije narušavao sopstveni autoritet štiteći svoju ženu Lindu, punopravnu članicu benda. Linda je bila žena raznih talenata, od onog najvažnijeg majčinskog, preko nespornog talenta za fotografisanje (Eastman – Kodak krv nije voda!) do onog za osmišljavanje vegetarijanskih jela (tu ću verovati na reč onima koji su ih probali) ali na njenu i našu žalost, ne i talenta za muziku. Udaraljke i malo klavijatura su mogli da prođu, ali pevanje uz svu dobronamernost, teško. I ne bi to bio problem sam po sebi, ali kad imaš nekog takvog u bendu pod svojim patronatom i probaš da kritikuješ druge članove benda ili da daš neku čak bezazlenu primedbu, teško da bi to oni primili sa razumevanjem. Možda bi oćutali jer - Pol Makartni, ali im prijatno sigurno ne bi bilo. To se pokazalo tako što je za tih deset godina protutnjalo kroz grupu Wings trojica gitarista i četiri bubnjara. Jedini koji je pristao na tu „podelu“ uloga je Deni Lejn (gitara, glas, komponovanje) bivši član još jednog legendarnog benda iz šezdesetih, The Moody Blues koji je dobio nešto značajniju ulogu, čak i koautorstvo u nekim slučajevima. On je bio koautor najvećeg hita Wingsa „Mull of Kintyre“ ali ne ravnopravan, već koautor po ugovoru koji je isplaćen odmah, pre nego što je ta pesma postala jedan od najuspešnijih singlova ikad u Engleskoj. Dakle, jadni Dani od tantijema nije dobio ništa. I takve „sitnice“ dopunjavaju sliku o Makartniju, ali ne onakvu kakvu bi on sam želeo da prikaže, pa o tome u filmu nema ni pomena. Deni je uprkos svemu ostao do samog kraja. Ostali članovi su se menjali brzinom zvuka ( kako naslov jednog Wings albuma kaže ;-)  ).

Šest Oskara za film “Jedna bitka za drugom“ Pola Tomasa Andersona uključuje ključnu nagradu Američke filmske akademije za najbolji film, kao i prvog Oskara za režiju za jednog od (odavno) najvećih reditelja današnjice; PTA je dobio i nagradu za najbolji adaptirani scenario budući da njegov itetako aktuelni film baziran na jednom od djela Tomasa Pinčona, autora koji mu je konstantna inspiracija...

Prvi put je dodijeljen nagrada za kasting, i u toj kategoriji nagrađena „Jedna bitka za drugom“, kao i za montažu, dok je Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu osvojio Šon Pen – on je jedini od dobitnika koji nije bio prisutan na ceremoniji dodjele čiji je domaćin bio Konan O Brajen.