O knjizi Zlatomira Gajić – Rok pesnik Branimir Džoni Štulić (Službeni glasnik, 2019)

Knjiga o Džoniju je u stvari mnogo više od knjige o Džoniju. Zlatomir Gajić je pisanju pristupio kao kakav korisnik aplikacije Google Maps koji ulaskom u nju prvo vidi zemljinu kuglu, pa kontinente, pa fokusira određenu zemlju, pa u njoj neki grad, ulicu, kuću… Od široke slike do najsitnijih detalja na nekih 320 strana. Nije ova knjiga, naravno, geografski bedeker, već se bavi konkretnom ličnošću i njenim delom. Ta ličnost je Džoni Štulić a delo su njegove pesme. Ali, do Džonija stižemo tek na sto pedesetoj strani, u četvrtom poglavlju.

U prvom, koje se zove „Pop kultura i rok muzika“ postoji desetak podnaslova tipa „Masovna kultura“, „Popularna kultura“, „Popularna muzika“, „Rok muzika“… i svaki od njih bi mogao biti posebna knjiga. Gajić je u njima uz obilje citata mnogih autoriteta kao što su Sajmon Frit, Grejl Markus, Ijan Mekdonald, Teodor Adorno i mnogi drugi objasnio osnovne pojmove koji se moraju razumeti ako ćete se baviti sociološkim aspektom rok muzike. Moglo bi se zameriti autoru da te citate različitih autora koji su nekad i kontradiktorni nije podrobnije analizirao, pa je tako bez komentara ostao citirani iskaz čini mi se Sajmona Frita da je rokenrol muzika mladih što je u trenutku kad je to napisano možda i bilo tačno, ali kad se to čita danas znamo da to nije muzika mladih već muzika pripadnika određenih generacija (recimo, onima rođenim između 1940 i 1990). Propuštena je prilika da se sistematizuju spoznaje o prirodi rok muzike u kako-tako koherentan sistem što doduše nisu učinili ni citirani svetski poznati autori, tako da se Gajiću ovo ne može pripisati u minus. Iz svega što je u prvom poglavlju navedeno moglo se zaključiti da svaki istorijski period ima svoju muziku koja je spoljašnja manifestacija tog perioda i koja je mogla biti jedino takva kakva je bila jer je proizvod društvenih odnosa koji su u datom periodu vladali. Tako je i rokenrol nastao posle Drugog svetskog rata, kao odraz posleratne obnove i izgradnje, ne samo srušenih građevina, već i društveno-političkih odnosa tog vremena. Još jedan zaključak mi se nametnuo posle čitanja prvog poglavlja, vezan za večitu raspravu da li je pop i rok muzika umetnost ili ne. Gajić se jeste izjasnio da ona najuspešnija dela iz pop i rok muzike „dobacuju“ do umetnosti, ali nije proširivao tu tezu. Meni se čini, što sam već više puta u svojim tekstovima naveo, da se simbolično etabliranje roka kao umetničke kategorije dogodilo dodelom Nobelove nagrade Bobu Dilanu i to u trenucima silaska rok muzike kao dominantnog muzičkog pravca sa istorijske pozornice . To je u stvari zakonitost, ako se pogleda na vremensku liniju.  Tako su prošli i džez, opera, pa i klasična muzika koja je takođe u jednom periodu bila pop muzika svog vremena. Naravno, ostaje notorna činjenica da nije svaka rok muzika umetnost, tačnije rečeno, ako jedan posto svog objavljenog materijala stekne taj status, možemo biti vrlo zadovoljni. Ali, tako je i sa drugim umetničkim pravcima. Umetnička dela su, dakle, samo vrh ledenog brega sačinjenog od pokušaja bezbrojnih pregalaca i pretendenata, ali malo ko od njih se približi tom vrhu. Interesantna je i etimologija i semantika reči „umetnost“ na raznim jezicima. Ona je u svim indoevropskim jezicima u suštini ista. Koren reči koje u raznim jezicima označavaju reč „umetnost“ je u rečima koje znače, uz određene aproksimacije, „umeti nešto napraviti“ što bi odgovaralo zanatskom umeću ali se to, prvobitno značenje transformisalo u današnje koje kaže da pored zanatskog umeća umetnost podrazumeva izražavanje unutrašnjih svetova, ideja i osećanja umetnika koje stimuliše čula, misli i emocije posmatrača. Dakle, u pitanju je složena interakcija umetnika i uživaoca umetnosti i to u kontekstu društvene zajednice, njenog identiteta i vrednosti koje ta zajednica neguje. Definicija ovako sklepana je prilično fluidna, kao što i jeste postmoderno shvatanje umetnosti danas. Zaključak je da danas sve može biti umetnost, pa i rok poezija, ali važi i da ništa od toga ne mora biti umetnost. Birajte šta vam se više sviđa.