Taj zanimljivi, svedeni, singer/songrajterski album je sam po sebi doživeo komercijalni uspeh koji je nadmašio prva dva zvanična ostvarenja grupe Geese, albume „Projector“ (2021) i “3D Country (2023). Razlika koju je napravio „Heavy Metal“ je pre svega u izvlačenju vokala u prvi plan, ispred muzičke pratnje, što uvek znači i približavanje publici bukvalno i figurativno. Kameronov vokal je pravo blago benda Geese i njegove transformacije su ono što usmerava grupu u ovom ili onom pravcu, čak i u okviru jedne pesme. On može da reži, da recituje, da peva falseto, sve podjednako uverljivo. Zvuk grupe duguje svim tim njujorškim bendovina, od Velvet Underground, Television, Suicide, The Strokes, Parquet Courts pa čak i Talking Heads, ali nije kopija nikoga od njih već nastavljač te bogate tradicije. Muzička povezanost među članovima benda je izuzetna što je sasvim logično, s obzirom da sviraju zajedno od 2016. a tada su imali po 14-15 godina. Zato se dobija utisak da je to jedan organizam sa svojim organima i organelama koji funkcionišu u savršenoj korelaciji.

„Getting Killed“ ima jedanaest pesama od kojih su do sada tri objavljene kao singlovi (Trinidad, Taxes i 100 Horses) ali neke druge, kao “Cobra” i “Au Payes du Cocaine” imaju možda i više strimova. Imali su milion i po slušalaca prošlog meseca na Spotifaju, a dobro su prošli i na listama najboljih albuma za 2025. godinu. Gotovo da nema takve liste na kojoj ih nema. Naći će se svakako i na mojoj listi, s tim što će Kameronov solo album biti za nijansu bolje plasiran.

Ocena: Geese – Getting Killed 8.23/10

Ocena; Cameron Winter - Heavy Metal 8.27/10