NAJBOLJI INOSTRANI ALBUMI GODINE 2025.

NAJBOLJI INOSTRANI ALBUMI GODINE 2025.

font size: + –

14 januar 2026

Author : Urednik

Ako relativno redovno, ili barem povremeno pratite Stereo Art magazin, jasno vam je da mnoštvo pop pa čak i mejnstrim rok muzike, hip-hop pogotovo, ostaje izvan naše mimijaturne redakcije – ona je jednostavno ispod našeg radara. U tom smislu ovo je samo jedan od godišnjih presjeka indie rok, indi folk i tzv. roots muzike, muzike, koju ionako preferiramo, pa su sasvim logično i na našoj zajedničkoj listi na vrhu zasjeli Geese odnosno Wednesday, bendovi koji se nalaze na skoro svim (relevantnim) listama tj. godišnjim pregledima (ne samo rok) prošlogodišnje produkcije.

I prethodne godine svijetom su, barem što se tiče pop industrije, a i rok i folk muzike, suvereno vladale žene, što je tendencija evo već godinama, no iz nekog razloga kod nas nisu toliko zastupljene na zajedničkoj, iako su vrlo prisutne na pojedinačnim listama. Činjenica je da su nam se dopale različite (kant)autorke, baš kao što je najdraži singer-songrajter našeg dežurnog (muzičkog) eklektika bio Džesi Vels, dok je urednika oduševio Cass McCombs…

Evo, dakle, inostranih albuma koji su obilježili 2025., uključujući solo ostvarenje Kamerona Vintera koje zvanično objavljeno neznatno ranije, ali se takođe našlo na mnogim listama najboljih albuma skrojenih krajem prošle godine:

Wednesday – Bleeds

Geese - Getting Killed

Big Thief - Double Infinity

Cameron Winter - Heavy Metal

Greg Freeman – Burnover

Jesse Welles - Pilgrim (+Middle + Devil's Den)

STEREOLAB - Instant Holograms on Metal Film

James McMurtry - The Black Dog And The Wandering Boy

Cass McCombs - Interior Live Oak

Chris Eckman - The Land We Knew The Best

Najbolji (ino)strani albumi 2025. po izboru Srđana Strajnića:

Godinu gospodnju dve hiljade dvadeset petu treba, ne samo kad se radi o muzici, što pre izbrisati iz kolektivnog sećanja. Kako je počela dvadeset i šesta, i nju i nekoliko sledećih jednostavno treba prespavati i budilnik podesiti da se oglasi na kraju Trampovog mandata. Ako vam je za san potrebna zvučna kulisa pratite Stereo Art i dalje, ako ne – laku noć i prijatno spavanje. Ali, pre nego što padnemo u san da vidimo šta smo slušali, ili pokušavali da slušamo u protekloj godini. Što se mene tiče, uspeo sam da čujem nešto preko dve stotine novih albuma uobičajenih žanrova (folk, kantri, indi rok, indi folk, roots, bluz…) i na kraju sam ih rangirao po sasvim ličnim kriterijumima. Ocene koje sam davao tokom godine sam donekle promenio pri sastavljanju konačne liste. Neki bolje ocenjeni albumi su u poređenju sa drugim pali na listi, neki drugi su se popeli i ovo ispod je moja konačna lista:

1. Jesse Welles - Pilgrim (+Middle + Devil's Den)

2. Wednesday – Bleeds

3. Ryan Davis and the Roadhouse Band - New Threats From the Soul

4. Margo Price - Hard Headed Woman

5. Jason Isbell - Foxes In The Snow

6. Valery June - Owls, Omens and Oracles

7. Greg Freeman – Burnover

8. Cameron Winter - Heavy Metal

9. Chris Eckman - The Land We Knew The Best

10.James McMurtry - The Black Dog And The Wandering Boy

11.Kinky Friedman - Poet Of Motel 6

12.Big Thief - Double Infinity

13.Alan Sparhawk - With Trampled By Turtles

14.Grey DeLisle - The Grey Album

15.Kassi Valazza - From Newman Street

16.The Delines - Mr.Luck & Ms.Doom

17.Geese - Getting Killed

18.S.G. Goodman - Planting by the Signs

19.Peter Stampfel - Song Shards

20.Esther Rose – Want

21.Patty Griffin - Crown Of Roses

22.Heather Maloney - Exploding Star

23.Blood Orange - Essex Honey

24.Anna Tivel - Animal Poem

25.The Weather Station – Humanhood

26.Sister Ray – Believer

27.Joan Shelley - Real Warmth

28.Mavis Staples - Sad And Beautiful World

29.Matt Andersen - The Hammer & The Rose

30.Lukas Nelson - American Romance

…

Činjenica je da u vrhu ovogodišnje liste dominira indi-rok što znači da su moji omiljeni žanrovi folk i kantri u stvaralačkoj krizi, mada ni na listi prisutna indi-rok ostvarenja neće ostaviti nekog dubljeg traga u istoriji popularne muzike. Ipak, na vrhu liste se nalazi „old skul“ folker sa angažovanim pesmama kojih se ne bi postideli ni protagonisti folk buma šezdesetih godina 20. veka. Džesi Vels je izdao čak četiri albuma od kojih sam tri preslušao. Svi bi oni bili pri vrhu liste, ali sam rešio da po meni najbolji postavim na prvo mesto a druga dva da pridružim (bilo bi previše da tri njegova albuma budu u prvih deset). Vels je prvi pre svega iz političkih razloga – on je jedan od retkih koji svojoj muzici daje jasnu političku konotaciju u vreme kada je muzika svedena skoro isključivo na zabavu. Indikativno je da ga niko, ali bukvalno niko, iz muzičkih medija ne pominje na svojim godišnjim listama, što znači, po mom tumačenju, da su svi ti mediji „legli na rudu“ odnosno prihvatili ulogu anestetika koja im je namenjena. Ogromna većina autora sa liste se bavi isterivanjem svojih ličnih demona trudeći se da tom činu daju univerzalno značenje sa više ili manje uspeha. Nova imena na mojim listama su pored Džesi Velsa i grupa Wednesday, Rajan Dejvis, Greg Frimen, Kameron Winter i Geese i Grej DeLajl, ostali su se već pojavljivali. Nije ovo bila plodna godina za muziku koju slušam pa se iskreno nadam da će sledeća biti bolja. Ipak, strepnja je jača od nade.

Na kraju, moj izbor dvadeset pesama iz inostrane produkcije, prethodne, 2025. godine (redosled je slučajan):

Salesman – Greg Freeman; New Threats From the Soul - Ryan Davis & Roadhouse Band; The Great Causasian God – Jesse Welles; Elderberry Wine – Wednesday; How Could I Have Known – Big Thief; Don’t Let The Bastard Get You Down – Margo Price; Will The Computer Love the Sunset – Jesse Welles; Returning To Myself – Brandi Carlile; I Know A Way – Patti Griffin; Weight Of The Wheel – Kassi Valazza; Not Broken – Alan Sparhawk & Trampled By Turtles; The Hammer and The Rose – Matt Anderson; Anyhing But Me – Jesse Welles; Take Me Dancing Again – Grey DeLisle; Love Me Any Ole Way – Valerie June; Unfolding – Sister Ray; Lonely – The Weather Station; Leave It To Them – Heather Maloney; Mr.Luck & Ms. Doom – The Delines; Adios Sweet Dreams – Joe Ely.

Najbolji (ino)strani albumi 2025. po izboru Novaka Govedarice:

Na godišnjoj listi ubjedljivo na vrhu je povratnički album britansko-francuskog, u mnogo čemu superiornog sastava koji prelazi granice pop muzike, kosmički zvuk sa nikad angažovanijim tekstovima, jedan od vrhunaca ovog esencijalnog benda koji je iznikao devedesetih, a izrastao iz kraut roka sedamdesetih i još ranije, bosa nove šezdesetih godina prošlog vijeka. Stereolab stvaraju i sviraju muziku 21. vijeka, a to je kombinacija žanrova i stilova koje su učinili unikatnim, potpuno svojim.

Nešto slično je učinio bend Geese, jedna od najmoćnih rok postava u ovom trenutku, za mnoge slušaoce tek ovogodišnje otkrovenje iako je njihov prethodni album takođe odličan - naime, stasali su na (onim najboljim) njujorškim bendova koji su im prethodili (od Television pa do The Strokes) a svejedno dostigli nešto posebno i nešto autentično svoje, sve sa nevjerovatnim frontmenom čiji smo solo album, iako je formalno objavljen još krajem 2024. s razlogom uvrstili na listu…

Moj drugi najdraži album potpisuje potcijenjeni trubadur o kome će se tek čuti, zaista mi je žao što nije bilo više ljubavi za muziku koju kreira Cass McCombs, jer nije nimalo lako snimiti singer-songrajterski folk-rok album na kome nema niti jedne slabe tačke, niti zvučati svježe i drugačije u odnosu na gomile (i gomile) prethodnika, uz direktne posvete (npr. neprežaljenom Eliotu Smitu).

Pulp su takođe imali neočekivan, maestralan povratak na scenu, s neprekinutim nizom izuzetnih pjesama nepredvidivog Džarvisa Kokera, a tu su i miljenici redakcije poput benda Big Thief, Met i Džef u svakom slučaju, svi u vrhunskoj formi, naročito Tvidi koji je uspio da objavi trostruki album a da se isti ipak nađe na mnogim bitnim top listama (što je, priznaćete, umijeće vrijedno divljenja).. Uz nekoliko imena koja su obilježila indi rok scenu prošle godine – prvenstveno grupa Wednesday i Greg Freeman, što je i ključni presjek ove i Srđanove liste skupa sa pomenutim njujorškim bendom koji predvodi Kameron Vinter, to je takoreći esencija savremenog rokenrola koji kao da je zaiskrio svježim, obuzdanim a opet divljim plamenom!

Da ne zaboravim da istaknem albume nekoliko izvrsnih kantautorki: Ester Rouz koja je zablistala na svom albumu te Hanu Koen koja je snimila jednu od najljepših ploča godine, a Amanda Šajrs jedan od najdirljivih i najiskrenijih - po mom sudu upečatljiviji - album od njenog bivšeg muža Džejsona Izbela. Isti se nije našao na ovoj, baš kao ni Srđanov miljenik Džesi Vels, iz prostog razloga što me nisu emotivno (do)dirnuli, za razliku skoro svih ovde pobrojanih (uz posebno isticanje skrajnutog a još jednog izuzetnog albuma koji potpisuje Destroyer a koji valja slušati od početka od kraja):

1. STEREOLAB - Instant Holograms on Metal Film

2. Cass McCombs - Interior Live Oak

3. Geese - Getting Killed

4. Pulp - More

5.Destroyer - Dan's Boogie

6. Big Thief - Double Infinity

7. Matt Berninger - Get Sunk

8. Cameron Winter - Heavy Metal

9. Wednesday – Bleeds

10. Jeff Tweedy - Twilight Override

11. Esther Rose – Want

12. James McMurtry - The Black Dog And The Wandering Boy

13. Greg Freeman – Burnover

14. Hannah Cohen - Earthstar Mountain

15. HAIM - I quit

16.Chris Eckman - The Land We Knew The Best

17. Wet Leg - Moisturizer

18. Japanese Breakfast - For Melancholy Brunettes (& sad women)

19. Amanda Shires - Nobody's Girl

20. Panda Bear - Sinister Grift

21. Suede – Antidepressants

22. Blood Orange - Essex Honey

23. Lily Allen - West End Girl

24. Neko Case - Neon Grey Midnight Green

25. Edwyn Collins - Nation Shall Speak unto Nation

Naj singlovi godine 2025:

Stereolab – Melodie Is a Wound / Fed Up With Your Job; Geese – 1000 Horses/ Taxes; Cass McCombs – Peace/ Asphodel / Lola Montez Danced The Spider Dance; Hatchie – Lose Is Again; Robert Forster – Such a Shame; Feu! Chatterton - Allons Voir; Cameron Winter – Love Takes Miles; Japanese Breakfast – Picture Window; The Weather Station - Neon Signs; Hannah Cohen – Dusty / Earthstar ; Big Thief - Incomprehensible; Lily Allen - Pussy Palace, Jeff Tweedy – Out in the Dark / Lou Reed Was My Babysitter; Howling Bells - Heavy Lifting; Wednesday - Pick Up That Knife, Florry - First it was a movie, then it was a book; Drugdealer ft. Weyes Blood - Real Thing, Bruce Springsteen - Twilight Hours, Mavis Staples - Sad and Beautiful World (Sparklehorse cover)...