Tema
Uoči ovog vikenda žiri za dodjelu Ninove nagrade skratio je svoj uži na najuži izbor romana koji broji šest naslova. Svaka od tih knjiga, logično, našla se u našem izboru od 50 knjiga, što romana što priča, a pride i nekoliko nezaboravnih (auto)biografija koje su, svaka na svoj način, obilježile proteklu godinu. Nekolicina odabranih naslova objavljena je na samom kraju 2018. godine pa je ovo ujedno prilika da vas podstaknemo da knjige koje do sada niste, pročitate na početku ove godine. Ili ih mudro pazarite, kako biste ih čitali u godinama koje tek dolaze, između ostalog i zbog toga što su mnoge od njih pisane za vječnost, ukoliko to nije pretenciozno reći. Čini se da nije jer se u pregledu pominju brojni besmrtnici: Borhes, Bouvi, Bernhard, Nabokov, Dovlatov, Išiguro, Murakami i Dejvid Linč, između ostalih.
Sentimentalno putovanje– povodom 100 godina od nastanka Jugoslavije (1918-1991-2018)
Treći dio teksta o popularnoj muzici iz vremena velike Jugoslavije, koji se nadovezuje na već objavljeni I DEO koji obuhvata period od 1918. do 1945. godine, i II DEO u kojem sam opisao period posle 2. svjetskog rata do početka devedesetih godina, onako kako ga pamtim, trudeći se da prenesem u tekstu svoje ondašnje mišljenje i poimanje stvari.
Post-jugoslovenski period (1991 – 2018)
Sentimentalnoputovanje– povodom 100 godina od nastanka Jugoslavije
U nastavku teksta o popularnoj muzici u Jugoslaviji, čiji ste I DEO već mogli čitati, baviću se pop kulturom u širem smislu, sa akcentom na pop kulturu srednje struje. O periodu koga se sećam, pisaću po sećanju, sa težnjom da prenesem u tekstu svoje ondašnje mišljenje i poimanje stvari – gledaću da što manje koristim „naknadnu pamet“. Svestan sam da nisam spomenuo sve koje je trebalo spomenuti, znam da sam o nekima pisao manje nego što je trebalo a o nekima više, pretpostavljam da ćete ovom tekstu naći mnogo mana, ali molio bih vas da ne sudite prestrogo.
Sentimentalno putovanje – povodom 100 godina od nastanka Jugoslavije (1918-1991-2018)
Ovo će, kao što nagoveštava podnaslov, biti pre svega lični doživljaj. Ipak, na početku, nekoliko napomena. Ta zemlja zvanično postoji od 1.12.1918 prvo kao Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, pa kao Kraljevina Jugoslavija, pa Demokratske Federativna Jugoslavija, pa Federativna Narodna Republika Jugoslavija i na kraju kao Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, a pisac ovih redova se u njoj pojavljuje četrdeset godina kasnije pa će svedočanstva iz tih prvih četrdeset i kusur godina biti iz druge ruke. Neću se baviti Saveznom Republikom Jugoslavijom (takozvanom „krnjom Jugoslavijom“) koju su činili Srbija i Crna Gora pošto su ostale republike postale samostalne države. Odmah da naglasim – u ovom tekstu se neću baviti politikom, bar ne više nego što je neophodno da se objasne fenomeni pop kulture u njoj. Neću se baviti ni plakanjem za prosutim mlekom, ni isterivanjem maka na konac, ni raspravama ko je koga oštetio i ko je bolje a ko gore prošao, pa ni opredeljivanjima za monarhiju ili republiku ili ideološkim preferencijama – baviću se pop kulturom u širem smislu, sa akcentom na pop kulturu srednje struje. O periodu koga se sećam, pisaću po sećanju, sa težnjom da prenesem u tekstu svoje ondašnje mišljenje i poimanje stvari – gledaću da što manje koristim „naknadnu pamet“. O onom periodu koga se iz objektivnih razloga ne sećam (period pre 1965 godine) pisaću na osnovu tekstova ljudi koji su proučavali period i na osnovu svog (naknadnog) doživljaja muzike iz tog perioda. Biće reči i o drugim fenomenima pop kulture ukoliko to budem smatrao shodnim.
Ne bih se na ovom mestu upuštao u komplikovane rasprave na temu: šta je pop(ularna) muzika, ali, da ne bi bilo zabune, koristiću najširu definiciju – to je ona muzika koja se nalazi između umetničke i (izvorne) narodne muzike.
