"Dobro jutro ljudi, nastavlja se rat…" tim rečima počinje novi album Kralja Čačka, a to su reči koje nas dočekuju svakog dana, čim uključimo bilo koji od medija koje pratimo. Prosto, živimo u turbulentnom vremenu napuštanja starog sistema i prelaska na novi, koji još nema uspostavljene elemente sopstvene samokontrole. Ovaj istorijski trenutak meni izgleda kao partija nekakvog globalnog monopola koju igra ona nekolicina najbogatijih (čitaj: najmoćnijih) ljudi na svetu (jer moć je direktno proporcionalna bogatstvu) sa svima nama kao pijunima u toj partiji. Sled događaja se određuje tako što igrači naizmenično izvlače kartice sa zadacima koje treba da obave a iz zajedničke banke uzimaju koliko treba para za to. Mi, mali ljudi, se koprcamo u tim velikom igrama kako znamo i umemo. Dobro jutro ljudi, nastavlja se rat. I sledeća pesma ostaje na političkom putu pa kaže: U svojoj zemlji ostajem stranac… i tu me je Kralj Čačka pogodio u „žicu“ jer delim s njim to osećanje. Često mi se čini da sam u potpunom raskoraku sa tihom većinom koja čini javno mnjenje u mojoj zemlji. Narednih nekoliko pesama (Dan za noć, Gradovi i U svoj rodni kraj) se bavi odnosom selo – grad sa referencama na izjavu Bate Trlaje iz dokumentarnog filma „Vidimo se u čitulji“ „Mala bara, puno krokodila“ koja može da se primeni na svaku lokalnu zajednicu.
Pesmom „Povedi ljubav sa mnom“ Kralj Čačka nas uvodi u ljubavnu tematiku koja ipak ne zanemaruje činjenicu da dok mi vodimo ljubav „… besni momci demoliraju grad“. „Mesec me na igru zove“ je početak serije pesama koje nemaju ni direktnu ni indirektnu političku poruku a koja se završava pesmom „Dajte mi kišobran“ kola se vraća politici na jedan diskretan ali sasvim jasan način. U istom stilu nastavlja „Spasi nas od nas“ čiji naslov dovoljno govori. „Amnestija“ je pesma o dezorijentisanosti pojedinca u vremenu velikih promena. Duhovita „Spavam u špajzu“ je prava rokenrol stvar u kojoj je prvi put kod nas (a možda i u svetu) opevan karfiol, a ni špajz nije često mesto odvijanja radnje. „Šta se to desilo sa nama?“ je još jedna o nepripadanju ovom svetu i ovim vremenima što bih svakako istakao kao osnovnu temu albuma. Nisam pomenuo svaku od dvadeset i četiri pesme sa albuma što ne znači da su nepomenute manje dobre od pomenutih. Prosto, opredelio sam se da pomenem one koje imaju izraženiji politički kontekst. Treba reći da je Nenad Marić sasvim svesno odabrao da izbegne banalizaciju te teme što je više nego dobrodošlo.
-
-
Što se muzike tiče, u prvom trenutku album mi se, sa tom kabaretskom atmosferom nije mnogo svideo, ali sa svakim novim slušanjem menjao sam mišljenje. Muzika na prvi pogled jednostavna, ali kad se pažljivije posluša pojavljuju se zvučni slojevi i efekti koji mogu da promaknu nepažljivom slušaocu. Sve pesme potpisuje Nenad Marić, ali velika zasluga za konačan rezultat pripada njegovom bratu Marku Mariću i Srđanu Popovu koji potpisuju aranžmane i produkciju. Ne mogu da ne pomenem Ivana Ilića, koji je svojim aranžmanom za gudače učinio čudo što se zvučne slike tiče. Duvači album vuku u džez, gitare u rok, bluz i kantri, ali ako bi se sva ta raznovrsnost morala opisati jednom rečju, ta reč bi bila kabare.
Ovakvi, kantautorski albumi su kod nas retki pa svakog treba dočekati kao hleb naš nasušni. Jedini sa kojim bih mogao uporediti Kralja Čačka (ali samo uslovno) je Đorđe Balašević koji je u potpunosti pripadao mejnstrimu za razliko od Kralja Čačka, ali su im muzike slično eklektične. Nekako se stiče utisak da je muzika, ma kako kvalitetno izvođena, tu samo da nosi tekstove koji su, logično, u produkciji izvučeni u prvi plan toliko da je svaka reč razumljiva. Na kraju, mislim da je ovakav, kako rekoše na portalu Balkanrock, kapitalan album dragocen za našu muzičku scenu koja oskudeva sa kvalitetnim kantautorima ili kako bi Anglosaksonci rekli, singer/songrajterima. Zato Kralja Čačka treba čuvati i negovati, da nas još dugo raduje ovakvim izdanjima.
Ocena: 8.5/10
