Oglašavam se ponovo posle dva meseca. Nije da nije bilo novih albuma, ali sam bio preokupiran pisanjem teksta o Džoni Mičel koji meni lično puno znači, pa sam zanemario kratke prikaze ploča. Međutim, ispostavilo se da je na red za preslušavanje stigao novi album grupe Low koji je (i verovatno će i ostati) najznačajnije ovogodišnje izdanje, ako ne i najbolje, pa sam morao da se ozbiljnije latim pisanja. Ovaj dvomesečni presek gostiju mog muzičkog plejera (da ne kažem gramofona, koji mi nije uvek dostupan) nema toliko poznatih imena koliko će imati sledeći, ali ima par opskurnih bisera koje vredi obasjati svetlošću. Ne bih vas dalje zamajavao uvodom, nego da pređemo odmah na stvar.

Kao i obično, zvučni saundtrek ovog dnevnika možete čuti na platformama Spotify i Mixcloud

******

Novi „Dnevnik“ je pred vama. Razmak između ovog i prethodnog je veći nego obično, iz objektivnih i subjektivnih razloga. Objektivni su tehničke prirode, subjektivni lične – kako se povećava broj mojih unuka (za sada ih je tri, ali izgleda da tu nije kraj!), tako se smanjuje slobodno vreme, pa i vreme za slušanje muzike i pisanje o njoj. Šta lepše čovek može da poželi od unuka, nek su živi i zdravi, i zato nemojte ovo shvatiti kao da se žalim, već samo kao objašnjenje. Ima to i dobrih strana jer uskoro ću proširiti spektar svojih recenzija pošto postajem ekspert za „novi politički korektni crtani film“ i srodne žanrove, kao i za muziku za predškolsku decu, domaću i stranu. Dok ne uđem dublje u tu materiju, dosađivaću vam i dalje sa svojim prikazima ploča svakog/svake patetičnog/patetične depresivca/depresivke na kugli zemaljskoj do koga/koje mogu da dođem. Srećom u Crnoj Gori ne postoji zakonska obaveza pisanja tekstova po pravilima iz novog zakona o rodnoj ravnopravnosti Republike Srbije, pa tekstovi i dalje neće ličiti na moju prethodnu rečenicu. Pre početka čitanja teksta bilo bi dobro da pustite plejlistu koja ga prati, a koju možete naći na uobičajenim mestima: Spotify i Mixcloud

Evo i albuma koje sam slušao:

Sve su veći razmaci između dva Dnevnika, ali ne mojom krivicom. Kriva je korona, koja sprečava normalno funkcionisanje muzičke scene. Priličan broj aktera je izgleda odlučio da sačeka prestanak pandemije pa da onda objavi novi materijal, jer dok pandemija traje nije moguća koncertna promocija novog izdanja, a zna se da zarada danas potiče uglavnom sa koncerata. Zato smo preplavljeni albumima obrada, koncertnim izdanjima, kompilacijama, pa je recenzentu prilično teško da napabirči tridesetak relevantnih albuma mesečno. Ako je istina da, kao što izgleda, korona jenjava, zahvaljujući vakcinisanju i lepom vremenu, za nadati se je da će i za muziku i muzičare doći bolje vreme. Dok to vreme ne dođe, pročitajte šta sam odabrao iz dvomesečne produkcije od poslednjeg izdanja „Dnevnika“. Dobra strana suženog izbora je ta što sam malo proširio vidike, pa će u prikazu biti i žanrova koje ne pohodim često. Dakle, radna proslava pedesetog izdanja Preslušavanja iz Dnevnika muzičkog eklektika može da počne.

Preporučujem da uporedo sa čitanjem teksta pustite plejlistu sa svog omiljenog striming servisa, Mixclouda ili Spotifaja.