Odabrali smo spotove koji su se svojim kvalitetom i specijalnošću izdvojili u prethodnih par sedmica, među kojima nije objektivno veoma slab spot Beyonce za “Hold Up”, ponajbolju pjesmu sa njenog aktuelnog, hvaljenog albuma. Neki neuporedivo manje poznati muzičari snimili su vrhunske spotove, poput američkog singer-songwritera Cass McCombsa koji je nakon “Medusa's Outhouse” jednako dobro ako ne i bolje ekranizovao singl "Opposite House". Sia ne odustaje od saradnje sa najtalentovanijom mladom plesačicom danas, a Mišel Gondri je počastio mister Vajta, a i sve nas, stvarno simpatičnim poklonom. Povrh svega Rošin ponovo oduševljava.

Inserti iz dokumentarca o Oasis, jednom od najvoljenijih britanskih bendova ikada, izgledaju odlično, a ekipa koja potpisuje produkciju je za respekt, posebno Asif Kapadija koji je režirao nagrađivani dok. film o Ejmi Vajnhaus. Fama oko supergrupe koju su predvodila temperamentna braća Galager, bila je veća i od fame oko Ejmi, iako to možda ne znaju (naj)novije generacije. Štaviše, u najavi se pominje vrlo diskutabilna fraza “najveći bend posle Bitlsa” što se ipak može odnositi na ogroman broj fanova i slavu koju su imali tokom devedesetih, naravno manje na muzičko nasljeđe. O tome kako su se popeli na tron brit-pop scene i ekstremno burnim godinama poslije govori film sa savršeno izabranim nazivom – “Supersonic”.

“Jesus Alone” prva je pjesma s novog Kejvovog albuma u kojoj ponovo pokazuje kako je prije svega pjesnik i propovjednik a potom muzičar i, ako to nije nesuvislo reći, rock umjetnik. Kompletan “Skeleton Tree” i proces stvaranja njegovog šesnaestog albuma, na kojem će se naći svega osam numera, kamerama je ovjekovječio tim po vođstvom Endrju Dominika, reditelja sa kojim su Kejv i Elis sarađivali već nekoliko puta.

Voren (Elis) diriguje gudačima koji kroje sumornu atmosferu, klavir dodaje obola utisnutom bolu i zgusnutoj tuzi. U svemu je prisutna Nikolasova lična tragedija koji je sredinom prošle godine izgubio maloljetnog sina, stradalog nakon pada sa litice. Znajući to ova pjesma se sluša mnogo puta, sa još više pijeteta.

“Grantchester Meadows” manje je poznata pastoralna pjesma Rodžera Votersa sa albuma “Ummagumma”, inače nebrušenog dijamanta u impozantnom muzičkom opusu Pink Floyda .

U najavi za box set “The Early Years 1965 – 1972” koji čine čak 27 diskova, a na kojima će se naći i neke ranije neobjavljene pjesme i video snimci, slušamo nešto drugačiju verziju sa istom, idiličnom atmosferom koja umiruje i treptaje leptirovih krila, sa očaravajućim cvrkutom ptica u pozadini.

Miljenik muzičke redakcije Stereo Art magazina osvaja drugim singlom sa albuma “Ape In Pink Marble” koji fanovi iščekuju s nestrpljenjem. “Saturday Night" je suptilna serenada, asocira na prisni ljubavni zagrljaj koji ne prestaje, ali samo što nije.

Ako je suditi po ovoj i nedavno objavljenoj “Middle Names” možemo očekivati intiman i delikatan LP u neku ruku egzotičnog singer-songrajtera koji je ove godine po prvi put nastupio u Hrvatskoj. Pitanje je samo da li će biti psihodeličnih začina u ostalim pjesmama, kao na nekim prethodnim pločama, a to ćemo saznati 23. septembra. Novi album na kojem je Devendra sarađivao sa istom ekipom zaslužnom za "Mala" izlazi za uglednu etiketu Nonsuch Records u kojoj se nalazi pomno odabrano društvo muzičara: Conor Oberst, Mariza, Lianne La Havas, pijanista Brad Mehldau…

DANAS SAM BILA U NAŠOJ KUĆI

Vrata mi je otvorila žena. Dok smo išle prema dnevnom boravku, s prepoznavanjem sam se osmehnula u njena leđa: nosila je uske svetloplave farmerice. Bilo je lepo sresti sebe tako spokojnu, osvetljenu. Lepo i, naravno, bolno. 

Ušle smo u dnevni boravak. Sedeo si ispred TV-a, zavaljen u žutu fotelju, s nogama na tabureu – sve kao pravi muž. Kada si video nepoznato lice, naglo si se pridigao. Činija u tvojoj levoj ruci nakrenula se i otpustila četiri pahuljaste kokice na pod. Ostao si nespretan i u četrdesetim. Bilo mi je drago zbog toga. I opet sam se osmehnula.

Onako je kako smo planirali: ogroman akvarijum i police pretrpane diskovima i knjigama, šarene ponjave na podovima i neonke na visokim plafonima.

Nešto si rekao ženi. Nisam uhvatila reči, ali ton mi je bio poznat: mek, uglačan od ponavljanja. Ta nežnost iz tvojih usta slila mi se u uvo, gusta kao kap čuvarkuće. I isto tako gorka.

Donela je iz sobe novčanik koji si pronašao na ulici. Unutra su bili samo moja lična karta i novčanica od dvesta dinara. Malo smo se našalili u vezi s poštenim nalazačima praznih novčanika, potom je stigla kafa.

Žena te je podsetila da poslužiš sok i otvoriš čokoladu koju sam donela. Napravio si onaj izvinjavajući potez ramenom. Ništa mi nije promaklo! Sve strelice koje si tako nedužno razbacivao okolo, završile su u mojim grudima.

Čudili ste se što živimo tako blizu, a ne poznajemo se. Verovatno kupujemo hleb u istoj prodavnici, a nismo se sreli sve do sada. Neverovatno! Onda ste mi ispričali, sve uskačući jedno drugom u reč i smejući se, da ste studirali zajedno, da ste jedno drugom prva ljubav. Ja sam iznenađeno podigla obrvu, mada znam tu priču, by heart.

Dok ste govorili, moja glava se kao ispušten balon odvojila od tela I krenula niz hodnik. Zavukla se u kupatilo da obnovi raspored sitnica, boje mirišljavih soli. Otvorila je plakare, zavirila u fioke. Udahnula miris peškira. U spavaćoj sobi, ispod kreveta našla je zaboravljenu gužvicu tamno-zelene čipke i zasuzila. Ispunila je svojim obrazom hladno udubljenje u tvom jastuku. Na dnu hodnika, zavirila je u tvoju haotičnu radnu sobu, zašla među zarezane drvene olovke, zavukla se u oštar ugao jedne četvorke ispisane na papiru i tu ostala dugo zaglavljena. Sve dok se pogledom nije zakačila za par prljavih čarapa, nemarno odloženih pored fotelje. Kako smo se smejali tim budućim čarapama, budućim razmiricama, podignutoj dasci na wc-šolji, tupim brijačima... Sve je bilo tu, čak i vezica osušenog čička na cipelaru i miris lavande za koji si tvrdio da je otužan, a ja insistirala na njemu.

Posle besmislenih svađa, mirila nas je ova kuća. Birali smo komade nameštaja u izlozima zatvorenih prodavnica, izmišljali rečenice koje vas dvoje upravo izgovarate dok me ispraćate iz naše kuće.

Bacam pogled prema velikom ogledalu naspram ulaza u spavaću sobu − prva stvar koju smo uneli unutra − izabrao si ga za mene onda kada sam se prvi put svukla pred tobom. Nema mog odraza u njemu. Tvoja ruka je iza ženinih leđa dok se još jednom zahvaljujem na pozivu i vraćenom novčaniku. Ona se najednom namršti, pa nastavi da se osmehuje. Znam šta si uradio. Ostao si neozbiljan i sve ostalo što sam ti nekada prebacivala. Iza vrata koja su se zatvorila za mnom začulo se Ludače!, potom kikot koji se sklupčao u mom grlu.

Noge su krenule niz ulicu, glava je ostala u kući da i dalje prikuplja bol. Toliko se razbolela od onoga što je tamo videla da je sve zaboravila. Morala sam da je podsetim šta mora da uradi kako bi izašla odatle – kroz vrata za koja ne znaš da postoje.