Ubjedljivo na vrhu liste (ino)stranih albuma je album Kanađanke Tamare Lindeman čiji je bend Weather Station dobio čak 52 poena, dok je drugoplasirani kultni američki duo Low sakupio „samo“ 35; iznova transformisana St. Vincent se - za razliku od mnogih drugih portala i magazina- našla na iznenađujuće visokom, ali zasluženom trećem mjestu, sa 31 bodom, potom slijede kantautorke koje su zadobile ocjene kritike,  Kasandra Dženskins sa 30 i Alison Rasel sa 28 poena, a na sasvim solidnoj devetoj poziciji je Kortni Barnet, sa njenim nedovoljno ishvaljenim albumom. Ukupno pet jakih autorki i pet vanserijskih albuma među prvih 10, a dominacija žena u pop kulturi još je očitija na našim pojedinačnim listama...

TOP LISTA NAJBOLJIH (INO)STRANIH ALBUMA:

1. WEATHER STATION - IGNORANCE
2. LOW – HEY WHAT
3. ST. VINCENT - DADDY'S HOME
4. CASSANDRA JENKINS – AN OVERVIEW ON PHENONEMANAL NATURE
5. ALISON RUSSELL – OUTSIDE CHILD
6. DAMON ALBARN – THE NEARER THE FOUNTAIN, MORE PURE THE STREAM FLOWS
   
7. WAR ON DRUGS – I DON'T LIVE HERE ANYMORE
8. STURGILL SIMPSON – BALLAD OF DOOD & JUANITA
9. NEIL YOUNG - BARN
   
10. COURTNEY BARNETT- THINGS TAKE TIME, TAKE TIME

-----------------------------------------------

Najbolji albumi po izboru Srđana Strajnića:

Domaća/regionalna scena

I dalje je vanredna situacija, doba korone ne misli da prestane. Ipak, situacija se lagano normalizuje. Polako se navikavamo na nove okolnosti koje znače manje koncerata a više slušanja kod kuće, više strimovanja a manje slušanja cedea. Skoro svi bitni striming servisi su napokon došli u region, pa tako imamo i Tidal, koji je, kao i ostali, besplatan uz reklame, a uz ne toliko veliku pretplatu daje studijski kvalitet zvuka, što je argument više da počnu da ga koriste i oni kojima mp3 kvalitet zvuka nije dovoljan. Kada je reč o muzici, bar što se mene tiče, ova godina nije bila nešto posebno dobra.

Kod naših mladih bendova preovladava zvuk osamdesetih a znate, ako pratite moje tekstove, da nisam ljubitelj muzike tog perioda (naprotiv!) pa mi se sva ta remek-dela o kojima govore drugi muzički kritičari/novinari ni malo ne sviđaju. Izuzetak je Bad Daughter, koja je zasela na prvo mesto moje liste, iako njena muzika takođe evocira taj period. Ipak, kod nje nema preslikavanja ritmičkih paterna elektro-popa i uopšte tog meni iritirajućeg zvuka. Dunja je uspela da taj „sound“ umekša i učini ga intimnim što bi trebalo da joj samo po sebi dodeli prvo mesto na svakoj listi jer to nje mali uspeh.

Logičan izbor za prvo mesto bi u mom slučaju trebali su biti GLIB ili Rebel Star, ali im je ono za dlaku izmaklo. Stvarno za dlaku, jer i Marinovićev bend i bend Glavaškog prave muziku koja je bliža mom ukusu, ali Dunja Ercegović me je najprijatnije iznenadila. Nisam očekivao da će baš sada i baš sa Bad Daughter prevazići stvaralačku blokadu u koju je upala. Mojoj odluci je doprinela i činjenica da je Dunjin album najbolje prošao kod publike od ova tri. Bohemija vidno napreduje sa svakim svojim albumom, pa je zasluženo pretekla Igora Božanića čiji je album intimniji ali muzički manje izazovan.

Koala Voice iz Slovenije, ako Slovenija još uvek spada u region, su se našli na listi zahvaljujući nastupu na Indirekt festivalu u Beogradu kome sam jesenas prisustvovao. Kad sam ih po povratku kući potražio na striming servisima, imao sam šta i da čujem. Njihov indi rok je našao put do publike a kako i ne bi kad u svojim redovima imaju harizmatičnu Mancu Trampuš. The Gentleman je izdao još bolji album nego što je njegov prvenac, a ta njegova „mala noćna muzika“ zaista prija u noćnim satima. Ima jedna pesma u kojoj kao da je „Ol’ Blue Eyes“ vaskrsao. Vanvremenska muzika Miloša Zupca , a naročito njegova poezija, sigurno zaslužuju bolji plasman, ali je teško rangirati muziku u kojoj tekstualni predložak do te mere dominira.

Ostale uglavnom neću poimence pominjati, ali ću reći da se njihove ploče bave žanrovima koji nisu predmet mog posebnog interesovanja. Tako su kod mene vrlo loše prošli vrlo hvaljeni Porto Morto (čak mi je i rođeni sin zamerio na tome) i KOIKOI, a i klotljudi koji su imali vrlo jaku kampanju po izlasku albuma. Uopšte ne tvrdim da su u pitanju loši albumi, naprotiv, ali ovo je ipak godišnji presek mog muzičkog ukusa. Dosta priče, vreme je da pogledate listu.
.

1.     Bad Daughter - Let Me Panic

2.     GLIB – Blue Collar Elite Escort Motel

3.     Rebel Star - Početak i kraj

4.     Bohemija – Putujemo

5.     Igor Božanić – Runo

6.     Koala Voice - Plata

7.     The Gentleman - Hide & Seek

8.     Miloš Zubac - Paralele I & II

9.     Sara Renar - Šuti i pjevaj

10.   Miriiam - Call Me Up

11.   Sana Garić – Naočare za srce

12.   Tus Nua – Nothing Personal

13.   Miroslav Tadić / Yvette Holzwarth - Luka

14.   Mayales – Domovina

15.   Parampaščad – Na putu ka suncu

        _ _ _

16.   Frank Magnolia - Night Rider

17.   KOIKOI - Pozivi u stranu

18.   Rogi – Tu

19.   The Funambulists – The Funambulists

20.   Keni nije mrtav – Ajmo da plešemo

--------------------

Razmišljao sam da izvanredan EP  Nežnog Dalibora (koji prilično dugo traje) stavim na listu albuma, ali mislim da je ovako bolje. Tamo verovatno ne bi bio prvi, ovde jeste. LVC’s Aleksandra Žikića je „roots“ bend u kome sviraju veterani domaće scene i sigurno bi bio prvi da je izašao pre pet godina, kada su sve pesme koje su na njemu već postojale, ovako sam ga pomalo „izgustirao“ posle dugogodišnjeg slušanja. Osim genijalne „I Was Such A Fool“, tex-mex balade koja ostaje zauvek! Olivera Popović je pred kraj godine objavila lajv sešn sa tri pop pesme koje nastavljaju tamo gde su ona i Milica Uzelac stale, ali sada su pojačane sa bubnjarom Aleksom Maksimovićem. Sveže, šarmantno i seksi. To je sve što sam čuo od EP-ja tako da lista ostaje na broju tri.

EP’s

1.       Nežni Dalibor – Skroz OK

2.       LVC’s – Who Is The LVC’z

3.       Olivera Popović – Dupe/Drama Queen/Lekcija o osećanjima Session

--------------------------------

-----------------------

Strani albumi

Sledeće godine moraću da odredim kvotu za muškarce – postali su toliko retki na mojim listama da će morati biti proglašeni zaštićenom vrstom. U prvih dvadeset pojavljuju se svega sedam puta, od toga dva puta uz bar jednu ženu. Apsolutna dominacija žena je glavna karakteristika moje liste. Druga karakteristika je to da se na listi ne nalazi niko van severnoameričkog kontinenta (USA i Kanada). Prvi Englez je Wild Billy Childish na 44. mestu. I nema ih još mnogo do stotog.

Žanrovski, lista nije mnogo široka. Na njoj su albumi takozvane „roots“ (izvorne) muzike (folk, kantri, bluz) i njenih izvedenica (indi folk, blugras, kantri pop, folk pop) i nešto indi i garažnog roka koji su ostali van prvih dvadeset. Boje rok veterana ove godine brane samo Nil Jang i Džekson Braun, Dinosaur Jr. i Tindersticks, ali osim Janga svi oni su van prvih 20.

Mnogi moji prijatelji će se zagrcnuti kad vide Lanu Del Rej sa čak dva albuma u prvih dvadeset, ali, šta ću, ne mogu drugačije. Njen značaj za današnju pop muziku je nemerljiv – i Tejlor Svift i Bili Ajliš i najnovija zvezda Olivija Rodrigo joj mnogo duguju a i svi mi, jer današnji mejnstrim pop je daleko bolji od onoga od pre deceniju ili dve. Lana je za to najzaslužnija, bar po mom mišljenju.

Prvo mesto je zasluženo pripalo Alison Rasel, čiji album je kao celina superioran. Low su snimili značajan ali ne baš mnogo slušljiv album, pa su morali da drugo mesto prepuste Nilu Jangu, koji je snimio album u maniru onih iz njegovih najboljih godina. Možda je plasman ipak previsok, jer smo to već čuli od njega u boljoj verziji, ali ja uopšte nisam imun na nostalgiju, pa ga eto na drugom mestu.

Moja tehnologija pravljenja godišnjih lista je takva da svaki album koji čujem odmah ubacujem u listu na mesto koje po mojoj proceni zaslužuje. To je dobro jer tako mi se neće desiti da zaboravim neki album, a i njihova mesta na listi se određuju dok je sećanje sveže. I pored toga, kada na kraju godine pregledam listu, često se desi da se više ne sećam kako je zvučao neki album, pa ga ponovo pustim da bih obnovio sećanje. Korekcije radim na kraju godine, ali se trudim da na mene što manje utiču liste iz drugih medija. Ipak, proverim ih sve da ne bih propustio nešto što nisam čuo. Takođe proverim i liste prijatelja sa društvenih mreža u čije kriterijume imam poverenja pa makar nam se ukus razlikovao. Ponosan sam što sam blagovremeno „prepoznao“ Alison Rasel i The Weather Station koje su se potvrdile na relevantnim listama, kao i Sijeru Ferel, Kasandru Dženkins i Le Ren.

Nekoliko autora iz mojih Top 20 se ne nalazi na drugim relevantnim listama, što je posledica pripadanja nepopularnim žanrovima, tradicionalnom kantriju i blugrasu, kao na primer Stardžil Simpson ili Emili Skot Robinson, za koju verujem da će daleko stići jer ima i autorski i izvođački potencijal.

Poslednja je na listu uletela izvanredna Adia Victoria čiji sam album video na godišnjim kantri listama Roling Stouna i No Depression magazina ako se ne varam i uopšte se ne kajem što sam je ubacio.

Zašto nema The Black Keys, War On Drugs, Dinosaur Jr, Džeksona Brauna, The Mountain Goats, Son Volt, Rajana Adamsa, Tindersticksa… ima ih, ali među prvih sto. Kejv (sa Vorenom Enisom) nije ni dotle dobacio. Ako hoćete da vidite celu listu (koja će se menjati kako budem dodavao novo preslušanje (ima ih još pedesetak na čekanju) pogledajte OVDE

-----------------------------------------------

 Evo najzad i liste prvih dvadeset:

1.            Allison Russell - Outside Child

2.            Neil Young & Crazy Horse - Barn

3.            Low - HEY WHAT

4.            Le Ren - Leftovers

5.            The Felice Brothers - From Dreams to Dust

6.            Sierra Ferrell - Long Time Coming

7.            Adia Victoria - A Southern Gothic

8.            The Weather Station - Ignorance

9.            Lana Del Rey - Chemtrails Over the Country Club

10.          John Murry - The Stars Are Gods Bullet Holes

11.          Cassandra Jenkins - An Overview on Phenomenal Nature

12.          Emily Scott Robinson - American Siren

13.          Maria Muldaur & Tuba Skinny - Let's Get Happy Together

14.          Lana Del Rey - Blue Banisters

15.          Sturgill Simpson - The Ballad of Dood & Juanita

16.          Rhiannon Giddens - They're Calling Me Home

17.          Robert Finley - Sharecropper's Son

18.          Courtney Barnett - Things Take Time, Take Time

19.          Hiss Golden Messenger – Quietly Blowing It

20.          Rising Appalachia - The Lost Mystique of Being in the Know

____ _____ ____

Ispod su navedeni svi EP-ji koje sam protekle godine slušao:

1.       Gabriels – Bloodline

2.       Bria – Cuntry Covers Vol.1

3.       Brian Eno - Film Music: Voices & Words

4.       Dylan LeBlanc – Pastimes

5.       Dave Simonett – Orion EP

--------------------------------------------------------------------------------------

Albumi godine po izboru Dragane Erjavšek :

Ove godine je bilo važno izabrati album koji će da bude suprotnost svemu što se dešavalo u mom životu, suprotan od dinamike kojom se živjelo i udaljen od stresova koji su bili neprestani, tako da je to neka nijansa koja je odlučila u korist albuma Božanićevog, iako je Rebel Star potpuno savršen i oba ću slušati i ove godine i dok sam živa. Drago mi je i što su Parampaščad konačno objavili album, odličan album, i možda sam upravo njih najviše slušala ove godine.

Inostrana: Malo toga mi je privuklo pažnju. Album koji sam koji sam stavila na vrh liste je jedan od onih koji u isto vrijeme i opušta i navlači neku lažnu depresiju koja mi pomaže da stvaram. Neki stari favoriti su potvrdili svoj kvalitet, a prijatno iznenađenje mi je Sem Fender koji je nekako svjež, malo van okvira i novi glas koji nisam morala da tražim. Šteta je samo što ovu listu nisam radila na uobičajenom uzorku od 200+ albuma, pa na njoj dominiraju stari znanci.

-----------------------------

Regionalni albumi

1. Igor Božanić - Runo

2. Rebel Star - Početak i kraj

3. Parampaščad - Na putu ka suncu

4. Kensington Lima - Southbound

5. Miloš Zubac - Paralele

6. The Gentleman - Hide and Seek

7. Bad Daughter - Let me Panic

8. Obojeni program - 2021=41’

9. Sara Renar - Šuti i pjevaj

10. Urban & 4 - Lipanj, srpanj, kolovoz

--------------------------

Strana scena

1. The Weather Station - Ignorance

2. Sturgill Simpson - The Ballad of Dood & Juanita

3. Sam Fender - 17 going under

4. Chris Eckman - Where The Spirit Rests

5. Lord Huron - Long Lost

6. The War on Drugs - I don't live here anymore

7. Hiss Golden Messenger – Quietly Blowing It

8. St. Vincent - Daddy's Home

9. Damon Albarn - The Nearer the Fountain, More Pure the Stream Flows

10. Idles – Crawler

------------------------------------------------------------------

Najbolji albumi godine 2021. po izboru Novaka Govedarice:

Domaćica

Prvo što se mora istaći u kratkom osvrtu na prethodnu godinu kada govorimo o rokenrolu, jeste izvanredan EP grupe Nežni Dalibor koji je, ako zanemarimo njegovo kraće trajanje (koje i nije toliko kratko za EP), bez tog formalnog “nedostatka” po svemu jedan od dva-tri albuma godine: vrlo melodična i bučna muzika, puna kontemplacije, sva u sagledavanju Svijeta i samog sebe u njemu, kao bespomoćne jedinke.

Druga dva fenomenalna naslova su “Let Me Panic” od Bad Daughter, odnosno neočekivano novo ruho Dunje Ercegović koja je pripitomila strasti u svom autorskom iskazu i stilski se preobrazila u još uvijek opasnu ali još više modernu indi pop heroinu, koja bukvalno može da parira bilo kom imenu sa inostrane scene, dok je drugi album takođe bez greške, bez ijedne suvišne pjesme, nova faza u djelovaju kultnog benda Rebel Star. Album “Početak i kraj” neka je vrsta kraja i novog početka u impresivnoj karijeri Milana Glavaškog, možda najzrelija kolekcija njegovih pjesama u kojima su kreativno učestvovali članovi (super)benda koji čine iskusni muzičari/ke iz Zagreba i Beograda, među kojima se ističu Zvonka Obajdin i Željko Markuš, potonji zaslužan za pitku i ljupku produkciju koja je približila ovaj suštinski Amerikana sastav nešto širem slušalačkom krugu. Za pomenuta dva mini masterpisa, za nijansu zaostaje nedoljivo treće studijsko izdanje niške grupe Bohemija, delikatno brušeni dragulj, blistavog sjaja baš zbog toga što je tako pedantno prečišćen i očišćen od svega suvišnog, aranžmanski i produkcijski trijumf prvoklasne pop estetike.

Poed pomenutih rok i pop vrhunaca, prošla je godina, i dalje pandemijska ali prilično zanimljiva posebno u završnici, tokom jeseni i zime, “izrodila” niz imena koja predstavljaju pravo osvježenje na domaćoj sceni. Neki mladi muzičari su debitovali sa po nekoliko singlova i njihova bi mogla biti 2022, dok se zagrebačka kantautorka Miriiam na svom prvom albumu predstavila nizom upečatljivih, redom pamtljivih pjesama sa specifičnom atmosferom i autorskom zrelošću koja se ne sreće tako često. Rogi je, po mom mišljenju, kako sam već pojasnio, nezasluženo prošao ispod radara, iako je snimio jedan od najbolje zaokruženih i stilizovanih indi pop albuma, da ne pominjem indi folk iliti neosevdah Igora Božanića čiji izraz možda jeste hermetičan, duboko ličan ali u najuspjelijim momentima (i emocijama) transcendentalan. Najprijatnije iznenađenje godine jeste psihodelična kreacija i impulsivna imaginacija Vladimira Lenharta, njegovo semplovanje, lu(m)povanje, manipulisanje, riječju pimplanje elektronskih zvukova, opskurnih šumova, izobličenih etno melodija i divnih, čistih vokala Mirjane Raić i Svetlane Spajić, sve to u projektu Lenhart Tapes koji definitivno zaslužuje znatno širu pozornost.

Nešto niže na listi su uvijek izuzetni ali ovoga puta moža pomalo preambiciozni Mayales, potom ingeniozni "transmutatori" i žanrovski muljatori Porto Morto koji nisu uspjeli održati ekstremno visoku razinu supersingla “Fatamorgana” i još nekoliko izuzetnih numera na aktuelnom albumu - što kao da je na nekolika koraka do željenog cilja zastao, te nije dostigao (očekivanu) kategoriju remek-djelca. U Crnoj Gori istakao se podgorički bend Parampaščad, na debi albumu, dok su beogradski KOIKOI sa svojim, originalnim debijem sve sa etno motivima u alt. roku, dobili vrlo dobre ocjene širom regije, uglavnom opravdane, pa su stoga među prvih deset.

Upravo bi se moglo reći da su debitanti spasili scenu: ako Bad Daughter računamo kao prvenac (a i ako ne računamo ne zaboravimo da Dunja pod pseudonimom Lovely Quinces još uvijek nije objavila album), onda polovinu ove liste čine prvi albumi stvaralaca od kojih je samo njih par kreiralo i objavljivalo muziku ranije, pod drugim imenom, ali samo EP izdanja. U godini za nama bilo je nekoliko izuzetnih izdanja, posebno prva tri mjesta odskaču, ali ne previše albuma uopšte uzev - koji bi se mogli uzeti u razmatranje...

1. Bad Daughter – Let Me Panic

   Rebel Star –Početak i kraj

3. Bohemija - Putujemo

4. Miriiam – Call Me Up

5. The Gentleman Hide and Seek

6. Rogi – TU

7. Lenhart Tapes - Duets

8. Igor Božanić - Runo

9. Mayales - Domovina

10. Koikoi – Pozivi u stranu

11. Presing - Povratak u krntiju

12. Porto Morto - Portopop

13. Sana Garić – Naočare za sunce

14. Sara Renar – Šuti i pjevaj

15. Kensington Lima – Southbound

-------

16. Parampaščad – Na putu ka suncu

17. Fantom – Noćne priče

18. Rust Red Romance - Songs of Mr. Child

19. Marisol – žene mape

20. Benston – Sad sam tu

----

Domaći EP godine:

Nežni Dalibor – Skoz OK

-------------------------------------------------

Strana produkcija

Poslednje tri godine evidetno je da kantautorke raznih profila dominiraju svjetskom, a sve više i regionalnom scenom. Ova godina, ako mene pitate, bila je u znaku transmutacije Eni Klark alias St. Vincent koja je snimila svoj najličniji i najzreliji album, koji baca novo svjetlo na njeno songrajtersko umijeće, zatim prigušenih, veoma poetičnih, diskretno džeziranih i refleksivnih pjesama Kasandre Dženkins i inteligentnih, bolje reći intelektualnih pjesama Tamare Lindeman i njenog benda Weather Station, koje su oduševile kritiku širom planete, a ni redakcija Stereo Art magazina nije ostala imuna na njihov (stvaralački) šarm. Slijede dva cerebralna, superiorno producirana albuma koji pomjeraju granice, ali ni kultni američki bend Low ni novajlije sa Ostrva Dry Cleaning ne dotiču srce slušaoca toliko duboko; međutim, ne bi bilo fer ne izdvojiti tako hrabre iskorake u nepoznato i ne nagraditi  oneobičene zvučne slike koje na originalniji, ne nužno prijemčiviji način pripovjedaju slične priče.

Sasvim drugačije zvuči i "buči"  Njujorčanka L'Rain u svojim velelepno velegradskim eksperimentima, na izuzetnom albumu kome se potrebno vratiti više puta, baš kao i drugom Dejmonovom solo albumu koji se preliva u melanholiji, i zapravo je daleko od privlačnosti pjesama najistaknutijih pop velemajstora, kategoriji kojoj odavno pripada. Možda će nekog iznenaditi tako visoko plasiran novi album Adel, ali bez obzira na povremeno "suviše personalne", dakle privatne iskaze na korak ili dva do banalnosti , koji ne govore puno recipijentu koji nije prošao kroz identično iskustvo, “30” je iznenađujuće versatilna i nimalo predvidljiva, iskrena i intimna kolekcija singlova koji sasvim solidno funkcionišu jedna pored druge.

U svakom slučaju ne toliko esencijalna koliko li zadovoljavajuća godina koja nam je pružila mnogo satisfacije, ali ne nužno i remek-djela u domenu rok i pop muzike ili, pak, poslednjih godina sve prisutnijih multižanrovskih projekata koji bi se mogli častiti atributom antologijski.

1.Cassandra Jenkins - An Overview On Phenomenal Nature

   The Weather Station – Ignorance

   St. Vincent – Daddy s Home

4. Low - Hey What

5. Dry Cleaning - New Long Leg

6. Courtney Barnett - Things Take Time, Take Time

7. Damon Albarn - The Nearer the Fountain, More Pure the Stream Flows

8. L'Rain – Fatigue

9. Adele – 30

10. Marissa Nadler -The Path of the Clouds

11. The War on Drugs - I Don't Live Here Anymore

12. John Grant - Boy from Michigan

13. Allison Russell - Outside Child

14 The Antlers – Green to Gold

15. Robert Plant and Alison Krauss - Raise The Roof

16. Teenage Fanclub - Endless Arcade

17. Still Corners – The Last Exit

18. Neil Young - Barn

19. Dean Wareham

20. Lord Huron - Long Lost

EP

Beach House – Once Twice Melody I

Džoni Mar - bilo koji od dva, oba izvrsna EP-ja