U toj novoj postavi pridružili su im se i Greg Kerstin, koji na ovom albumu svira bas i druge instrumente, dok je za bubnjevima Džoi Voronker. Voronker je iskusni muzičar koji je snimao i svirao sa brojnim legendama rok muzike, od benda R.E.M. do Rodžera Votersa, Makartnija, Keša ili pak Leonarda Koena (lista je, zapravo, vrlo dugačka), dok je Kerstin već dugi niz godina jedan od najtraženijih producenata prvenstveno pop muzike, ali ne zaboravimo teškaše poput Make, benda Foo Fighters i Becka. Uprkos tome pomalo iznenađuje njegov angažman u ovoj ultimativno(j) rokenrol formaciji, dakle ne samo kao producenta nego kao aktivnog člana benda.
Ukratko, riječ je o još jednom superbendu koji je svoj raskošni talenat još bolje prikazao u drugom singlu, “Mars to Liverpool”.
Manje pretenciozna od prethodne pjesme, možda preciznija i utegnutija, čini se i hitičnija, u suštini je bazična rok numera sa pikantnim bluz elementima - u ekonomičnim ali itekako sočnim Džonovim solažama, kako već nalikuje jednom od najboljih rok gitarista prošle i ove ere…
“Mars to Liverpool” plijeni zrelošću, svojevrsnom skrušenošću koja ne priliči Lajamu iz njegovih lajavih dana, dok se u svojoj novoj numeri ni manje ni više nego izvinjava:
„Jesus Christ about last night
I can only apologise
The thought that it was over
Never entered my mind...“
Drugi singl još nas je više zainteresovao i dolazeći album dvojca odnosno ovog superb(r)enda svakako će se naći na listi albuma koje jedva čekamo da čujemo, a koju polako pripremamo...Šta tek reći za najveće obožavaoce ova dva velikana rok muzike, koji uveliko pišu panegirike po društvenim mrežama!
Inače, kuriozitet je da se Lajam inficirao rokenrolom upravo na jednom od koncerata kultnih Stone Roses, daleke 1989. godine, kada je brat Galager imao samo 16 ljeta; zanimljivo je i da su njih dvojica sarađivali u jednoj pjesmi benda The Seahorses, a Džon je svirao i sa bendom Oasis.
Zajedničke svirke kreću sredinom marta iz Glazgova, 4. aprila nastupaju u Berlinu a 6.4. su nedaleko – u Milanu. To je koncert koji ne bi trebalo propustiti, posebno jer se uživo Skvajerove solaže sigurno protežu duže, posebno ova koja je utišana na kraju numere „Mars to Liverpoool“, dok ništa manje cool nisu one iz “Just Another Rainbow”...