Cowboy Junkies – All That Reckoning

Nisam očekivao ovako dobar album. Cowboy Junkies jesu jedan od mojih najdražih bendova, pratim ih od samih početaka (moj drug Slobodan Vlaketić je za to zaslužan) ali sam se pre preslušavanja bojao da ću odslušati još jedan Cowboy Junkies album koji će biti samo malo slabiji od njihovih najboljih, ali dovoljno da ne ostavi neki trajniji utisak. O, kako sam se prevario! Ne kažem da su mnogo odstupili od svog prepoznatljivog stila, ali su se neke stvari promenile. Pre svega produkcija, rekao bih. Nije tako lelujava kao na njihovom, sada već tridesetogodišnjem, remek-delu The Trinity Session kojim su definisali alt-country žanr, malo je „napadnija“. To nije mana – takva produkcija zahteva pažnju za materijal koji je sasvim u rangu najboljeg što su Cowboy Junkies dali. Margo Timmins je posebna priča. Ona je ta koja ovaj bend čini prepoznatljivim u moru drugih, ali se i kod nje primećuju promene. Pevanje je samouverenije, što dolazi sa iskustvom, naravno. Iskustvo je reč koja se nameće kada se govori o Margo, ali njen glas nije izgubio ništa od svoje izražajnosti, naprotiv. Michael Timmins (gitara) je i dalje zadužen za dašak psihodelije koji oneobičava muziku CowboyJunkiesa i čini je distinktivnom. Jedno od najboljih izdanja u njihovom katalogu! (8.2/10)

ShyBoys – Bell House

Prvo da pročitate šta sam pisao o njihovom prvom albumu iz 2014. Stavio sam ga na 85. mesto te godine i na RYM napisao sledeće (do sada nije javno objavljeno, koliko se sećam): „Ovakvu muziku ja zovem "Enlightenedamateurism" (prosvetljeni amaterizam) još od kad sam prvi put čuo grupu TheShaggs. To su one tri devojke u koje je njihov otac (i samo njihov otac) bezgranično verovao dok su one izmišljale nove skale i tonalitete, a publika nedobronamerno govorila da falširaju. Ova tri momka iz ŠajBojsa ne falširaju, naprotiv. Pevaju surf muziku poput BeachBoysa, sa predivnim harmonijama ali sa, za razliku od BeachBoysa, mršavom instrumentalnom pratnjom. To je zato što su prvo napravili bend pa tek onda uzeli instrumente u ruke (po prvi put). Za totalne početnike, vrlo dobro im ide. Talenat za pisanje pesama imaju a instrumente će već naučiti da sviraju. Još nešto, taj surf iz Kanzas Sitija koji je hiljadama milja udaljen od najbližeg okeana ima adrenalina i energije onoliko koliko se i dobija kad se surfuje bez daske na ušću reke Misuri blizu rodnog im grada. Surf je dakle u glavama Collin-a i Kyle-a Rausch-a i Konnor Ervin-a, a možda je i samo u mojoj glavi!“

Drugi albumalbum je upravo izašao, ove, 2018-te godine. U međuvremenu su naučili da sviraju svoje instrumente a talenat za bičbojsovske harmonije im je ostao, s tim što su naučili da sve to upakuju u završni proizvod koji ostavlja jak utisak. Oni su ipak indie bend – razlog poređenja sa BeachBoysima je taj što se obe grupe odlikuju fantastičnim vokalnim harmonijama, i tu se skoro svaka sličnost završava. Prilično je raznovrstan ovaj album, ima i bržih numera sa ritam sekcijom koja daje svoj doprinos. Uostalom, promenio im se i format – od trija postali su kvintet, što je doprinelo toj raznovrsnosti zvuka. (8.0/10)

Boz Scaggs – Out of the Blues

Prvi put sam čuo za BozScaggsa još početkom sedamdesetih, u vreme moje opsednutosti Steve Miller Bandom. Boz je svirao na prva dva njihova albuma – Childrenofthe Future i Sailor – potonji, danas skroz zaboravljen, je u to vreme redovno ulazio u liste 100 najboljih albuma svih vremena. Nekim čudom je u to vreme kod nas licencno izdat BozScaggsovistoimeni, drugi album, na kome je sviraojoš jedan moj idol – DuaneAllman, i to na mojoj omiljenoj, trinaestominutnoj bluz pesmi Loan Me a Dime. Ostale mi se nisu toliko svidele, verovatno zato što još nisam bio spreman za soulom obojeni bluz koji je do dana današnjeg ostao Bozova specijalnost. U vreme svoje najveće popularnosti (1976-81) bluza je bilo u tragovima, s tim što je taj njegov blue-eyed-soul upakovan u soft rok što je rezultiralo redovnim pojavljivanjem na Billboardovim top listama. Animozitet koji sam tada osećao prema tim albumima danas mi je jasan – studijski muzičari koji su ga pratili kasnije su osnovali jednu od mojih najneomiljenijih grupa – grupu Toto. Album OutoftheBlues je treći deo trilogije započete 2013 sa Memphis i nastavljene 2015 sa A Fool to Care. Povratak na izvore inspiracije je zaokružen na vrlo upečatljiv način. Jack „Applejack“ Walroth, njegov stari pajtaš, je zastupljen sa četiri pesme (sa koautorstvom Scaggsa na jednoj od njih), Don Robey (pisao za Bobby „Blue“ Blanda) na dve, JimmyMcCracklin, JimmyReed i NeilYoung na po jednoj. YoungovaOn theBeachje toplija u odnosu na original i pomalo rezignirana. Muzičari koji sviraju na albumu spadaju u sam vrh studijskih muzičara stare garde – JimKeltner, WillyWeeks, Ray Parker Jr., JimCox, CharlieSexton i DoyleBramhall II. Kad se sve sabere i oduzme, pred nama je odličan bluz album u kome će uživati svi koji vole ovaj muzički pravac. (8.0/10)

Shemekia Copeland – America’s Child

Ćerka Johnnyja Copelanda je krenula očevim stopama. O bluzu se radi. Dok je pokojni Johnny svirao teksaški teški bluz poput StevieRayVaughana, Shemekia se na novom albumu, osmom po redu, opredelila za suptilniji pristup. Nema gitarske pirotehnike, što ne znači da nema energije. To zračenje energije ona postiže na drugi način, sličan onom koji primenjuje RhiannonGiddens. Taj bluz više vuče na folk – manje je tužbalica, više je protestna pesma. Glas joj je odlučan, tačnije rečeno prkosan. To je promena prouzrokovana življenjem u Trampovoj Americi. Svaki glas upozorenja i protesta je dobrodošao. Njena novoprobuđena (tačnije:novoispoljena) društvena svest se na ovom albumu beskompromisno manifestuje – od prve pesme Ain’t Got Time ForHate u kojoj kaže da, ma kojoj grupi ljudi pripadali, nemamo vremena za mržnju, preko sledeće, Americans, u kojoj podseća šta je nekad značilo biti Amerikanac, dok u sledećoj, WouldYouTakeMyBlood? možete pretpostaviti o čemu se radi – da li bi beli rasista primio transfuziju krvi od nje, crnkinje. Interesantne saradnike je okupila Shemekia – proširivanje njenog dosadašnjeg muzičkog spektrablues-rock-soul idioma americanom i countryjem okupilo je, sasvim logično, nove saradnike. Dosadašnjim odnosno očekivanim, JohnyHahnu, WilluKimbroughu i Steve Cropperu, pridodati su MaryGaulthier, RhiannonGiddens i John Prine, svo troje veoma aktuelni, Rhiannon sa prošlogodišnjim albumom a Mary i John sa ovogodišnjim, koji spadaju u sam vrh tekuće produkcije. Gauthier je ustupila dve pesme, pomenutu Americans i moju omiljenu, Smoked Ham andPeaches, na kojoj je Giddens svirala bendžo, a Prine jednu, odličnu GreatRain, sa njegovog albuma TheMissingYears iz 1991. Pomenuti Cropper briljira u soulom obojenoj PromisedMyself, pesmi njenog oca JohnnyCopelanda. Tu je, pomalo iznenađujuće, i pesma Ray Daviesa iz repertoara Kinksa I’mNotLikeEverybodyElse. Iako na albumu America’sChild nema autorskih pesama, ShemekiaCopeland je sve njih, odabirom i interpretacijom, učinila svojima. To je dokaz da je moguće dati sasvim koherentni autorski iskaz i bez autorstva pojedinačnih pesama. (8.0/10)

The Growlers – Casual Acquaintances

TheGrowlers su loše ostarili, to je najblaže što se može reći. Mlako, bez energije, bledo i bez oštrice – ako su hteli da postanu dosadni, u tome su apsolutno uspeli. Ne znam kome je namenjena ovakva muzika – ako su pokušali proboj na tržište rockabillyrevivala, TheHicksvilleBombers (koji inače nisu bog-zna-šta, vidi ocenu ispod) bi ih lagano oduvali. Ako su pokušali proboj na tržište muzike za terase na morskoj obali, ni tu nisu baš uspeli – na terasama najbolje prolaze klasici (ProudMary, Sailing i What’s Love Got To Do WithIt …) a TheGrowlers na ovom izdanju nemaju ništa ni približno tom kvalitetu. Nejgore će proći ako misle da i dalje izigravaju bend koji svira garažni rok – mogli bi od neke malo nervoznije publike i batine da popiju! (5.0/10)

Ostali preslušani:

AbbieGardner – Wishes on a Neon Sign (8.0/10); BethNielsenChapman – HeartsofGlass (8.0/10); CaitlynSmith – Starfire (8.0/10); CathyDobson – Tales From A SuburbanHousewife (7.4/10); CharlesLloyd&theMarvels, LucinadaWilliams – VanishedGardens (8.0/10); ChrisHennessee – Ramble (8.0/10); ErinOtt – WholeLotta Love (6.0/10); Gene Clark – Gene ClarkSingsForYou (7.5/10); GiuliaMillanta – ConversationWith a Ghost (8.1/10); GretchenPeters – DancingwiththeBeast (8.1/10); Household – Everything a River Should Be (5.8/10); JamesEllis&theJealousGuys – ItAin’tTexas, But ItAin’tBad (7.2/10); JeffreyFoucault – BloodBrothers (7.4/10); Lori McKenna – TheTree (8.0/10); Luluc – Sculptor (7.5/10); Mazzy Star – Still EP (8.0/10); MindySotiri – Women Smoking (8.0/10); MudMorganfield – TheyCall Me Mud (7.0/10); OldCrow Medicine Show – Volunteer (8.0/10); RayDavies – OurCountry; AmericanaAct II (7.6/10); ScottyMcCreery – SeasonsChange (5.0/10); Sharon&theClams – Onion (7.5/10); StephenMalkmus&theJicks – Sparkle Hard(7.9/10); TheDales – Marie (7.0/10); TheHicksvilleBombers - DangerRoad (7.4/10); The Nude Party – The Nude Party (8.1/10).