Nekako je izlazak dugoočekivanog prvog pravog albuma Ane Ćurčin brzo izašao iz fokusa na društvenim mrežama zbog smrti Davida Bowie-a koja je odvukla svu pažnju pa je sada, pošto se taj trend stišao, vreme da se u fokus ponovo vrati. Jer „Crtice o pripadanju“ kako se album u prevodu zove (lepše zvuči nego "Skice o pripadanju"!), to apsolutno zaslužuje. Zašto na početku kažem „prvi pravi album“? Zato što faktički prvi CD izdat još dok je živela u Rusiji (za enciklopediste, "Lost & Found" se zove) pripada prethodnom životu Ane Ćurčin, ne voli Ana ni da ga pominjemo, sa tog albuma je u njenom repertoaru do danas ostala samo pesma „I Can’t“.

Drugi CD koji bi se takođe mogao nazvati prvim je onaj od prošle godine, sa istim nazivom „Sketches of Belonging“ uz dodatak „solo & acoustic“ koji sve govori. To su svedene verzije pesama koje su u glavi autorke od početka bile predviđene da budu izvođene od strane benda, pa ni taj nije prvi pravi album. E, ovaj sad jeste! Bend je doneo novu dimenziju Aninoj muzici i omogućio vizuelizaciju njenih pesama u glavama pažljivih slušalaca. Besprekorna ali nenametljiva svirka njene grupe u sastavu Goran Antović (klavijature), Marko Cvetković (bas) i bubnjari Goran Grubišić (iz Wooden Ambulance) i Blagoje Nedeljković, čini pesme još izražajnijim nego što već jesu. Produkcija koju je radio pomenuti Goran Antović težište stavlja na Anin vokal, instrumentalna pratnja preuzima vođstvo samo u trenucima kada treba podcrtati neko osećanje ili raspoloženje.