Prijatno iznenađenje stiže iz kuhinje braće Mijušković u vidu novog albuma „Važan i veliki“. Boško i Nikola, evo, stigoše do trećeg studijskog albuma (uz jedan live) od 2018. kada su krenuli, i to direktno iz moje kuće gde su snimali svoj prvi singl „Levo i desno“. Od početka su imali taj, rekao bih, postmodernistički, kolažni pristup, sa osnovnom idejom spajanja nespojivog. Podseća me muzika Turbo Trans Turista na „Italian Brainrot“ likove, kreirane uz pomoć veštačke inteligencije, veoma popularne među pripadnicima Z-generacije. Oni koriste ironiju, transformaciju, apsurd i poigravaju se različitim kulturnim kodovima baš kao i TTT, naročito na njihova prva dva albuma „Levo ili desno“ (2018) i „Ništa nije strašno“ (2023). Na ovom novom, nisu zastupljene u tako velikoj meri ranije iracionalne često i nadrealne kombinacije DJ ritmova, hendriksovskih gitarskih sola i etno napeva, ali se ipak i dalje mogu registrovati. Sada je to daleko slivenija zvučna slika koja niveliše svako drastičnije odstupanje. Za to je svakako najzaslužnija produkcija koju su radila braća Mijušković uz ključni doprinos pridruženog, trećeg člana benda, Andreja Mladenovića. Tim bi album trebalo da bude primamljiviji za današnju publiku a da li je to baš tako videćemo po njenim reakcijama.

Album se, posle kratkog uvoda koji kao da je omaž  brainrot  periodu Turbo Trans Turista, otvara pesmom „Smešna laž“, koja se pre šest meseci pojavila kao singl što je bio dobar potez, jer ta pesma je ipak najkonvencionalnija i najlepša, ako se ja pitam. „Moj duh“ je daleko nervoznija jer to je pesma otpora i nepristajanja, ali i ona ima pop potencijal. Pesma „Ogledala“, bazirana na jednostavnom ali zavodljivom rifu ide u širinu sa „catch all“ tendencijom. Kod mene svakako raste, možda naraste do najomiljenije. „Samo slatka ljubav“ počinje tanušnim klavirom ali usput dobija čvršću strukturu mada ostaje nekako nedorečena do kraja. Ali zato je „Nemoj više nikad da me zoveš“ moćna, sa dominantnim gitarskim solom i odlučnim vokalima. U mom svetu ovo bi bio hit, a u ovom? Videćemo. „Kosmos“ sadrži neke kosmičke zvuke ali i vrlo ukusne gitarske upade i podcrtavanja što sveukupno daje taj vanzemaljski „feel“. „Spreman na sve“ je samo kamičak u mozaiku priče koju nam pričaju TTT koji neće promeniti moju percepciju ploče ni tamo ni ovamo. „Rođendan“ je prva pesma sa ovog albuma koja „vuče“ na etno, ne toliko vokalno koliko ritmički, pa ne bi bilo loše da zameni „Happy Birthday To You“ na našim proslavama rođendana. Na kraju dolazi „Važan i veliki“ - važna i velika pesma, pravi završetak albuma. Moglo bi se reći da je to neka vrsta manifesta braće Mijušković, Boška i Džimija ali i njihovog oca Slobodana koji je takođe potpisan kao autor. Svakako to nije arogantna/nadobudna pesma kako naslov sugeriše. Naprotiv, tekst kaže nešto sasvim drugo: „Danas sam važan i veliki … ali sutra ću, kao mali crv, zatvoren u kavezu od stakla, ponižen i u dušu ranjen, puzati ka vratima pakla“. Poruka bi mogla biti: „u pobedi se ne uznesi, u porazu se ne ponizi“, ili, drugim rečima, živi svoj život prihvatajući i dobre i loše strane kao sastavni deo tog života.