Drugi album „svetskog naj okej pijaniste“ Petra Ćulibrka nastavlja tamo gde je prvi stao – nastavlja sa utvrđivanjem njegove čvrste pozicije pri samom vrhu domaćih džez klavirista. Ono što sam napisao za njegov prvi album (OVDE) važi i dalje, s tim što ovaj, tu i tamo, izlazi iz manira evropskog džeza. Drugim rečima, negde iza ugla pomalja se swing (P’doobah Blues) gde je to „P’doobah“ onomatopeja sving ritmičkog paterna, a nije daleko ni „Legacy“ na kojoj saksofon svira Oliver Potočnik koji me je podsetio na duvačke linije Big benda Kaunta Bejzija, mada Ćulibrk u jednom intervjuu navodi Koltrejna kao inspiraciju za tu pesmu, ali i Džon Koltrejn je uzeo ponešto od Bejzija. Uostalom, poslušajte legendarni album „Atomic Basie“ Bejzijevog Big benda pa prosudite sami. Izdvaja se i pesma „Dance Class“ koju Ćulibrk izvodi sa basistom Zvonimirom Šestakom koja organski povezuje muziku i ples i to kroz kubansku salsu, omiljenu nastavnu jedinicu svih škola plesa (znam da jeste, iako imam zabranu upisa u takve škole koja važi za ceo region hehe). Gitarista Filip Pavić o čijem sam albumu „Labyrinth Song“ pisao, svirao je sa Ćulibrkom na „naslovnoj „Sail Away“, koja je jedan od mojih favorita.

Album se sastoji od devet pesama, koje je sve komponovao Ćulibrk, s tim da je sedam friških, nastalih na talasu uspeha prethodnog albuma i dve (“Square One” i “P’doobah Blues”) starije, ova druga više od deset godina. Za nju je vezana simpatična anegdota koju je Petar ispričao na gostovanju u emisiji „Balkanski špijuni“ kod Ivana Djanga Laića na radiju Nacional: na nekom seminaru u Opatiji koji su držali profesori džez akademije iz Graca, jedan od njih je objašnjavao šta je to sving u džezu ponavljajući u željenom ritmu tu reč „P-du-ba“ sa tvrdim nemačkim akcentom, što je Ćulibrka inspirisalo da ovekoveči taj trenutak svojom kompozicijom.