RECENZIJA: Dave Alvin & Jimmie Dale Gilmore – Texicali

10 avgust 2024
Author :   Srđan Strajnić

Ono kad čuješ nešto i posle par taktova kažeš „ovo bi moglo biti dobro“. Prosto prepoznaš da je to tvoja muzika. Naravno da mi ova dvojica nisu nepoznata. Džimija Dejla Gilmora znam po čuvenju još od kraja sedamdesetih, kada je sa Džoom Elijem i Bačom Henkokom izdao onaj čuveni album „Flatlanders“ koji skoro niko nije čuo jer je originalno objavljen samo u onom američkom 8-track formatu, niti ih je mnogo ljudi videlo uživo pa je za njih smišljena kovanica „More a Legend than a Band“ (tako su i nazvali reizdanje albuma iz devedesetih). Uspeo sam da se dokopam „Flatlanders“ albuma tek kad je počeo internet download (to mi je bio jedan od prvih albuma koje sam „skinuo“) da bih kasnije, krajem devedesetih, nabavio i trilogiju koja je učvrstila Gilmorovu reputaciju (After Awhile; Spinnin Around The Sun; Brewer Newer World). Gilmor je inače sedamdesete proveo u ašramu (naziv za manastir u indijskim religijama) u Denveru studirajući metafiziku da bi se tek krajem osamdesetih vratio muzici i to u rodnom Teksasu.

Priča Dejva Alvina je unekoliko različita. Rođenje deset godina kasnije od Gilmora (1955) u Kaliforniji gde je uz brata Fila osnovao „roots“ rokenrol bend The Blasters negde u isto vreme kad je Gilmor osnovao „Flatlanders“. I danas se kajem što njihov drugi album, „The Blasters“ (1981) nisam uvrstio u svoju kolekciju iako je još tada nekim čudom licencno objavljen kod nas. Na njemu se nalazi jedna od mojih omiljenih pesama ikad „Marie Marie“ koja je obrađivana mnogo puta (Stray Cats i Shakin’ Stevens na pr.), čak je bila svetski hit, ali je za mene lajv verzija iz neke meksikanske kafane sa Flakom Himenezom neprevaziđena. Dejv Alvin me je za sva vremena kupio onim njegovim solo albumom iz 2011. „Eleven Eleven“ koji je te godine bio prvi na mojoj godišnjoj listi.

Nije baš bio očekivan spoj ova dva velikana iz mog panteona, ali, eto, dogodio se. Nije ovo prvo njihovo zajedničko delo, pre šest godina izašao je album „Downey To Lubbock“ koji se osim u dva slučaja sastojao od obrada. Ovaj ima više originalnih kompozicija (otprilike pola/pola) ali samo jednu su zajedno potpisali Gilmor i Alvin. Naslovi oba albuma inspirisani su poreklom glavnih protagonista: Alvin je iz Kalifornije a Gilmor iz Teksasa, pa otuda Dauni (gradić u okolini LA-ja u kome je Alvin nekada živeo) i Labok (grad u Teksasu u kome je Gilmor proveo mladost), kao i složenica „Texicali“ koja ne traži dodatna pojašnjenja. Saradnja se, dakle, odvijala pre svega preko zajedničke svirke, pa je onaj ko je komponovao pesmu davao ton načinu izvođenja. Tako „Borderland“ koja otvara album zvuči sasvim gilmorovski, a već naredna, „Southwest Chief“ kao da je pobegla sa pomenutog Alvinovog „Eleven Eleven“ albuma.

Treba pomenuti i pesmu „Death of the Last Stripper“ koju su zajedno radili Dejv Alvin i još jedan bitan umetnik iz Laboka, malog grada koji je velikim slovima upisan na muzičku mapu SAD. Radi se o Teri Alenu o kome sam već pisao u jednom od Dnevnika, čoveku koji se s punim pravom može nazvati umetnikom jer se pored pisanja pesama bavi pozorištem, slikarstvom, konceptualnom umetnošću i vajarstvom. Tu je, kao što nas je Gilmor već navikao, i jedna pesma starog prijatelja iz Flatlandersa Bača Henkoka, zatim pesma Brauni Megija i jedna od Stounvol Džeksona, honki tonk kantri autora. Gilmorov nazalni vokal je toliko karakterističan da boji svaku pesmu u kojoj se čuje, ali ni Alvinova rokenrol svirka ne ostaje neprimećena, naročito u zajedničkoj kompoziciji koja zatvara album „We’re Still Here“.

Nije ovo nikakva esencijalna ploča koja će promeniti istoriju rokenrola, čak je vrlo daleko od toga jer neće izazvati ni slabašni talasić na striming servisima preplavljenim muzikom koje, ponekad mi se čini, ima više nego slušalaca, ali će ipak učiniti da kod nas nekolicine poštovalaca ova dva autora srce zakuca malo brže, što bi moglo biti kobno, imajući u vidu naše godine.

Ocena: 8.7/10

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio