Novi album Lane Del Rej mora da se „ispoštuje“! Tim pre što je odličan. Kao i obično kad je ona u pitanju, mora se obratiti pažnja na svaki detalj ako hoćemo da tumačimo njen rad. Krenućemo od omota. Crno-bela fotografija jedanaest belih žena koje sede za stolom u restoranu nekog kantri klubu odmah pali crvenu lampicu! „Country club“ kao institucija je nastao u Velikoj Britaniji i predstavlja vrstu odmarališta za pripadnike visokog društva. U Americi kantri klubovi postoje još od kraja devetnaestog veka, plaća se članarina koja ume da bude prilično visoka pa okupljaju elitu mesta u kome se nalaze. Golf i teniski tereni, bazeni, travnjaci, restorani, sve u besprekornom stanju – sve to stoji na raspolaganju članovima. Stavljanjem slike kantri kluba na omot sa svim tim belim ženama, Lana gura prst u oko metastaziranoj političkoj korektnosti čija je poslednja žrtva simpatični (mada prilično navalentni) „Pepe The Pew“.U eri „Black Lives Matter“ pokreta ovakav izbor omota se čini ili deplasiranim ili naprotiv, namernim. Kao da propagira nekakav novi konzervativizam. Ispijanje kapućina dok sa savršeno podšišanog travnjaka nekog kantri kluba gledamo bela tragove na nebu koji ostaju iza aviona, ali ne kao teoriju zavere, već kao lepu sliku koja ispunjava našu dokolicu. Prizivanje stare normalnosti u eri nove normalnosti?

Argument za to je i baratanje horoskopom u naslovnoj pesmi. Morao sam da se raspitam šta znači „Moj rak je sunce, moj Lav je mesec“ pa sam saznao da je vladar sunca Lav, a vladar meseca Rak, dok je kod Lane obrnuto, što govori o njenom nepredvidivom ili buntovničkom karakteru. To je moje slobodno tumačenje, ne držite me za reč. Ali, bavljenje horoskopom mi liči na neku buržoasku zanimaciju. I njen odnos prema suprotnom polu je tradicionalan. Ona je slaba žena kojoj je muškarac zaštitnik, ali on povremeno pretera sa tom svojom zaštitom. Često je optuživana da glorifikuje svoje muške partnere i zbog ljubavi im oprašta čak i nasilje. Istina je da u njenom portfoliju nema ni traga od militantnog feminizma. Ona predstavlja onu tihu većinu neborbenih žena koje takođe neko mora da zastupa u javnosti. I tu tradicionalizam dolazi do izražaja. Imam puno razumevanje za tu njenu poziciju govornika za one koje ne mogu ili ne žele da govore.