„Brda sna“, tako se zove pesma, je vrlo živahna, igriva. Druga, „Cassiopeia“ već svojim nazivom opravdava žanr „stellar-pop“ u koji su je stavili sami članovi grupe. Pop se prepoznaje po pamtljivom refrenu „Ja nisam tvoja nevesta“ i po bogatoj produkciji (Boris Mladenović). „Sajonara“ gazi u avant-pop vode da se sretne sa Bojanom Vunturišević, rodonačelnicom tog pravca u nas. Radi se, naravno, o figurativnom susretu, s tim da treba napomenuti da Halftones u svojoj muzici imaju daleko više psihodelije a manje elektronike. „Radio Kabul“ nas teleportuje u Aziju, kontinent sa kojim je Suzana Sumrah povezana poreklom. Uopšte ne čudi da je prisutan istočnjački „vajb“.

Što se tiče tekstova pesama, sami članovi benda su naveli kojim temama se bave: prevešću sa njihove bandcamp stranice. Seksizam, fašizam, rasizam, birokratija i autoritarizam. Moraću da im poverujem, jer sam u tekstovima našao samo daleke nagoveštaje ovih tema. Možda to i nije loše, jer biti previše direktan može da izgleda prilično banalno. Pevanje Suzane Sumrah je na uobičajeno visokom nivou, a Vukašin Đelić (gitara), Vlatko Džogović (bas) i Nikola Gnjatović (bubnjevi) znaju da svojom svirkom itekako „podignu prašinu“. Tranzicija od rocka ka popu obavljena je prilično bezbolno, bez ikakvih kompromisa, pa mislim da će bez problema zadržati stare obožavaoce ali će svakako privući i nove.

Vrlo dobar EP!