Epicentar pokreta je gradić u Dalmatinskoj Zagori, Vrgorac, koga su tajanstvene kosmičke sile odredile da bude centar novoodmetničke vaseljene i u njemu centar centra, dom Stankovića. Rečeni Ivica, od oca Bege, bio je, kako to i Zubac ovom knjigom potvrđuje, biće tog pokreta. Njegova suštastvenost, ona čestica oko koje počinje kristalizacija dijamanta. Sve ostalo je, kaže knjiga, išlo samo od sebe. Spontano.
Knjiga ne govori o hronologiji i faktografiji, jer odmetnici su se i odmetnuli od sveta u kome su te stvari bitne, znači od sveta u kome živimo. Njihova komuna nije bila zasnovana na ideologiji, već, ako mi dozvolite slobodu da interpretiram ono što sam iz knjige saznao, na veri u ljudsku dobrotu. Na veri da je priroda uvek u pravu. Na veri da muzika doprinosi prirodnoj harmoniji, još više, da muzika pomaže da se ona uspostavi i održi. Da od muzike sve počinje i da se njome sve završava. Jer, i tišina je muzika. Čak i ona konačna tišina.
Nešto hronologije i faktografije sam i pre znao, nešto njihove muzike sam i pre slušao, ali o pokretu „Novi odmetnici“ u stvari nisam znao ama baš ništa dok nisam u jednom dahu udahnuo Zupčevu knjigu. Tu sam tek spoznao tanane niti prijateljstva, i bratstva, ali spiritualnog, poput onog iz Ujevićeve pesme „Pobratimstvo lica u svemiru“ koju je Miloš Zubac, nikako slučajno, pomenuo na promociji knjige u Kulturnom centru Novog Sada. Možda „Novi odmetnici“ ipak imaju manifest: „Ne boj se! nisi sam! ima i drugih nego ti koji nepoznati od tebe žive tvojim životom. I ono sve što ti bje, ču i što sni, gori u njima istim žarom, ljepotom i čistotom“...to je tek početak te genijalne pesme koja sa tek nekoliko strofa objašnjava i pre i sad i sutra, i zemlju i nebo i čitav ljudski rod, od pamtiveka do beskraja.
Tu istu pesmu je Zvonka Obajdin, na trećem albumu grupe Svemir, otpevala možda kao nesvesnu/podsvesnu posvetu „Novim odmetnicima“ od strane novog pokreta naizgled besmislenog imena „Bistro na rubu šume“, koji je takođe nastao na istom tom i danas prokaženom južnoslovenskom kulturnom prostoru. Skoro sam siguran da ni Zvonka, ni Denis Katanec, ni Ivan Ščapec, ljudi koji su osmislili „Bistro“, a još manje gosti Bistroa sa beogradske strane, nisu bili svesni da je ta šuma u nazivu pokreta mitska Koteška šuma, kultno mesto „Novih odmetnika“, mesto njihovih pre šamanskih rituala, nego koncerata. Dakle, veza između dva pokreta je uspostavljena na volšeban način, možda samo u mojoj glavi, ali je uspostavljena.
Deluje onda sasvim prirodno da su se „Odmetnici“, manje više svi, našli u „Bistrou“, da na svetlu dana nastave ono što su započeli u Kotezima kod Vrgorca. Ali, magija Koteza je ostala u Kotezima, a izlazak makar i na rub šume i neonska svetlost bistroa nisu baš prijali „Odmetnicima“. Ivica Begin Stanković je napustio ovaj, za njegov preširok duh, skučen svet pre pet godina, Olovni Ples i Prkos Drumski, čini se, danas više ne postoje, a njihovi članovi, „k’o raspršeno sjeme“, kao što je govorio njihov praotac Arsen Dedić, odoše svako na svoju stranu sa samo jednim preostalim zajedničkim dobrom – sećanjem na najbolje dane njihovih života u Kotezima, kod Vrgorca.
Lažem, Nevjerni Tomo i Zubac izdaše prošle godine predivan zajednički album koji su stvarali svako u svojoj sobi, pa onda sve to lepo spojili, a da se i ne vide oči u oči. Roberto Vodanović Čopor, siguran sam, i dalje stvara svoju hermetičnu muziku koju samo retki shvate i prihvate, Ivan Škrabe se opredelio za miran život na selu, kažu da živi u Jaski kod Zagreba, Nina Romić je trenutno okupirana jedinim važnijim poslom od muzike, majčinstvom, baš kao i članica prve postave Prkosa Drumskog, Kotoranka Isidora Lazarević, sada Milivojević. Njen suprug Aleksandar se sve do samog kraja ponekad, kad je bilo važno ili kad je bio u blizini, priključivao Prkosu Drumskom na sceni. Nikola Nešković (izmenavremena) predaje veronauku i građansko vaspitanje u nekoj novosadskoj školi i retko, preretko nastupa. Jedino Šinobusi Milana Koraća i Katarina Juvančič i Dejan Lapanja i dalje špartaju svetom šireći svoju muziku i čuvajući dobri duh „Odmetnika“.
Karijere „Novih Odmetnika“ su, imajući u vidu nesvakidašnji kvalitet, trebale i morale biti mnogo uspešnije nego što su bile, ali za to je trebalo da se rode u nekom drugom podneblju ili bar da imaju trunku sreće, što se, na žalost, nije desilo. Imali su, međutim, sreće sa svojim biografom. Miloš Zubac, po vokaciji pre svega pesnik, znao je da tu magiju „Odmetnika“ pretoči u reči, ali ne suvoparno, zanatski. Uspeo je da nam spiritualnu vezu koja je postojala među „odmetnicima“ dočara bez suvišne patetike, iako uopšte ne sumnjam da je mogao, samo da je hteo, da učini da grcamo u suzama od prve do poslednje stranice. Kao što nam je svima više puta naterao suze na oči tokom savršeno osmišljenog i realizovanog predstavljanja knjige u Kulturnom centru Novog Sada. Knjiga je nelinearne strukture – sastoji se od niza zapisa, impresija, lirskih crtica, reminiscencija i biografskih natuknica o ljudima i događajima direktno ili indirektno vezanim za pokret „Novi odmetnici“, koji vrlo precizno oslikavaju karakter osoba o kojima Zubac govori i koja, pročitana u celosti, svima nama izvan potpuno razjašnjava magiju „Novih odmetnika“. Sam Zubac je naglasio da u knjizi (sasvim namerno) nema ničega što bi nekog od protagonista moglo povrediti ili uvrediti, a bilo je i takvih stvari u njihovim interakcijama. Mislim da je to dobra odluka, jer, na kraju krajeva, sve ružne stvari koje nam se događaju vremenom blede, a one lepe zauvek ostaju. Tako treba da se sećamo „Novih odmetnika“ – nevinih i čistih, kao prvog dana.
Sasvim u skladu sa njihovim nematrijalističkim pristupom životu, knjigu u PDF formatu možete besplatno downloadovati sa donjeg linka: